1. Home
  2. Testovi
  3. Ford Puma 1.0 EcoBoost 125 mHEV – Solidna osnova
Ford Puma 1.0 EcoBoost 125 mHEV – Solidna osnova
40

Ford Puma 1.0 EcoBoost 125 mHEV – Solidna osnova

1.82K
40

Nakon najsnažnije modifikacije Ford Pume 1.0 EcoBoost od 155 ks, a sve u iščekivanju sportske ST od 200 ks, pozabavili smo se osnovnim agregatom 1.0 EcoBoost/125, koji se u potpunosti pokazao na nivou očekivanja, bez obzira da li je uparen s ručnim ili automatskim menjačem DCT7.

18.600 evra je minimalna suma koja vam je potrebna da biste postali vlasnik Fordovog gradskog SUV-a, nazvanog Puma! Mnogo ili ne na vama je da procenite, a na meni da kažem da se odnosi na osnovni 1.0 EcoBoost/125 Titanium, ali bez pomoći malog električnog motora, za razliku od voženog primerka. S njim, nosi oznaku mHEV, i kao što vam je verovatno poznato radi se o blagom hibridu, za koji vam treba još “šaka” dolara više.

Zapravo nije dolara već evra (600), jer je ovaj mali “Amer” pre svega predviđen za evropsko tržište. Posve prihvatljiva i opravdana suma za 16 ks više, koliko mHEV može maksimalno da isporuči u fazi ubrzanja. O njemu malo kasnije, krenimo redom i pozabavimo se onim što pre svega privlači potencialne kupce, dakle izgledom.

Po tom pitanju Puma ima sve šanse da se dopadne široj klijenteli, kako zbog segmenta u kojem se nalazi, tako i zahvaljući dopadljivim formama. U Fordu to nazivaju B-SUV, što odmah stavlja do znanja da je Puma postavljena na platformi predstavnika u B segmentu, odnosno Fiesti. Naravno da se morala malo “nabildovati” kako bi se istakle krosover forme i povećale spoljašnje dimenzija, te se tako izdužila na nepunih 4,2 m, uz veće međuosovinsko rastojanje i širi trag točkova za 5,8 cm.

A kako bi se distancirala od nebrojenih gradskih SUV (Peugeot 2008, Citroen C3 Aircross, Renault Captur, DS3 Crossback, Mazda CX-3, Kia Stonic, VW T- Roc, Seat Arona, Nissan Juke, Hyundai Kona, Honda HR-V), Puma je poprimila samo njoj sopstvene forme i obline. Stvar ukusa, no meni deluje znatno fluidnije od konkurenata, a da joj ne nedostaje agresivnosti. Spreda dominira široko otvorena prednja maska, dok elipsasti oblik svetlosne grupa koketira sa kupeom Puma iz 90-ih godina.

Bivša Puma 

Sve u svemu pošteno su obavili posao dizajneri kod Forda, bez i jedne loše “note”. Puma deluje atraktivno čak i bez izvesnih sportskih atributa koje poseduje najviši zavrni nivo ST-Line, kao što su plastični dodaci na pragovima, prošireni blatobrani, veliki aluminijumski naplaci od 18 i 19 cola, hromiran završetak izduvne grane… Moja, ili preciznije rečeno moje Pume (bio sam u prilici voziti i verziju s automatskim menjačem), bile su u završnom nivo Titanium, što će reći najnižem, iznad kojeg su Titanium X, ST-Line, ST-Line X i Vignale.

Lako razočaranje

Počevši od Fieste pa preko Focusa i nedavno vožene Kuge, u unutrašnjosti Pume pronalazimo više-manje identičan stil. Recimo odmah, za razliku od spoljašnjosti nema tu ništa posebno originalno ni “uzbuđujuće”, zauzvrat enterijer je funkcionalan. Sve je na svom mestu, računajući i ekran od 8 inča, nakačen na gornji deo centralne konzole. Sva sreća ovde služi uglavnom za multimedijalni sistem, dok su komande za klima uređaj odvojene.

Puma je iskoristila priliku i preuzela od ostale braće usavršen sistem multimedije Sync, koji se pokazao sposobnim prepoznati vokalne komande. Od biranja muzike i adrese za satelitsko navođenje, pa sve do kontrole klima uređaja (pod uslovom de je automatski). U poređenju s prethodno testiranom Pumom koja je bila znatno bogatije opremljena (ST-Line X), završni nivo Titanium nema ni blizu toliko “džiđa midža”, kao što su odličan Hi-Fi sistem B&O, inteligentan regulator brzine koji samostalno održava distancu sa vozilom ispred, koči i ubrzava, potom automatsko uključivanje dugih/kratkih xenon farova, kao i dispozitiv za samostalno parkiranje s kamerom.

Uprkos tome, za ne previše razmažene vozače tu je sve neophodno, od manuelnog klima uređaja, do svih elektronskih sigurnosnih sistema. Kad sam već krenuo od opreme da spomenem i lep kožom obložen upravljač i ručicu ručne kočnice, full LED projektorska svetla s LED dnevnim svetlima, zadnju klupu deljivu u odnosu 60/40, lumbalnu podršku vozačevog sedišta, tempomat s limiterom brzine, sistem za očitavanje saobraćajnih znakova, MyKey, aluminijumske naplatke s gumama 215/55 R17, automatsku kontrolu dugih svetala, kolor displej od 4,2 inča na instrumentima, centralni naslon za lakat, selekcija modova vožnje, zadnji parking senzori…

E sad, iako je i voženi primerak bio u završnom nivou Titanium, instrument tabla je numerička, iako je u serijskoj opremi klasična analogna. Na osnovu fotografija uverih se da su instrumenti veliki i pregledni, uzevši u obzir da me numerički nisu ni malo oduševili, možda je i bolje kada su ovakvi… Zapravo moja Puma posedovala je mnogo toga što Titanium nema u serijskoj opremi, gde pre svega mislim na prednja sedišta s masažom (snažna i efikasna), automatski klima uređaj, bežično punjenje smartfona (serijska oprema u Francuskoj), kao i zimski paket.

Sa analognim instrumentima

Tokom test vožnje Francusku je zahvatio ledeni talas sa snegom i ledom, grejanje sedišta, upravljača i šoferšajbne, zlata vrede. Sama pozicija za upravljačem je dobra, upravo kao i ergonomija komandi. Sve je uglavnom na svom mestu i na dohvat ruke, izuzmemo li gore navedeni selektor za režime vožnje, smešten pored ručne kočnice. Svaki put kada se želi izabrati određeni program, ne samo pogled već i cela glava se mora spustiti, što može biti opasno.

 

Upravljač i sedišta se podešavaju u svim pravcima, no amplituda podešavanja više odgovara nižim osobama nego li korpulentnim (sedište se ne spušta dovoljno nisko). Po pitanju kvaliteta upotrebljenih materijala “srednja žalost”, po ugledu na Fiestu plastika na gornjem delu centralne armature presvučena je tankim slojem mekane plastike, dok je ostatak enterijera od tvrde i nešto lakirane.

Moram da se opet osvrnem na instrumenta tablu, ukoliko dakle nije analogna onda je numerička, s ekranom od 12,3 inča. Iako Pumi daje izvesnu modernost, instrumenti nemaju preciznost i preglednost klasičnih instrumenata! Osnovna boja je modro plava, i ide uz režim “normal”. Obrtomer s desne strane pokazuje režim rada motora, no brzinomer s leve je nekakva imitacija, na podeocima nema brojeva!? Brzina je ispisana velikim ciframa u centru, a sama grafika i boja podloge zavise od izabranog modaliteta. Specifičnost vožene verzije, deklarisane kao laki hibrid, je i instrument koji pokazuje punjenje baterije, odnosno asistenciju koju pruža SUS agregatu.

Sve u svemu enterijer deluje strogo i neinovativno, šteta je što nije ispratio originalnost karoserije. Po pitanju unutrašnjeg prostora isto tako ne očekujte čuda, Puma uostalom spada među najkraće u segmentu. Što zbog toga što usled samih formi (snažno zakošena peta vrata i C stub), prostor za glave i kolena je “knap” za osobe iznad nekih 1,8 m, osim toga nedostaju rukohvati na plafonu.

Ostaje nam još prtljažnik, kod mHEV je zapremine 402 l, odnosno 456 l kada je bez njega. Kuriozitet Pume svakako je i “mega box”, tj. rupetina u dnu od 80 litara, dimenizija 76x75x30 cm. Po nekima ne služi baš ničemu, no jedna takva skrivena ostava ipak je praktična za odlaganje prljavih stvari i alata. Ja joj pronađoh namenu, u nju stavih četiri paketa s mineralnom vodom (6 x 1,5 l). Obložen je robusnom plastikom, s velikim izlivom u dnu, kako bi se mogao oprati šmrkom.

Predviđena je i polica kako bi se poravnali nivoi obaranjem naslona zadnjih sedišta, kao i peta vrata s električnom asistenciom, koja se mogu otvoriti/zatvoriti podvlačenjem stopala ispod branika. Spomenimo i pokrivač prtljažnika inteligentno integrisan u peta vrata, tako da ne smeta prilikom utovara i vađenja stvari.

Sa ili bez automatike

Trocilindarski 1.0 već godinama pokreće brojne modele Forda, i kao takav odavno je pokazao brojne kvalitete. Uostalom više ni ne znam koliko je puta proglašen najboljim agregatom u kategoriji do jedne litre, bez obzira da li je reč o izvedbi od 100 ili 155 ks. Kao što rekosmo u Pumi nema slabijeg od 125 ks (vožena), ruku na srce više joj ni ne treba, čak i kada je bez hibrida.

U pres voznom parku Forda ovoga puta mogao sam da biram između dve Pume, od kojih je jedna u sprezi s automatskim menjačem DCT7, ali nije hibridna, dok je druga mHEV i s ručnim šestostepenim. Želeo sam isprobati obe, što sam na kraju i uspeo, ali s automatskim menjačem tek jedno prepodne, pre nego li sam nastavio čitavu sedmicu s 1.0/125 mHEV.

Krenimo zato prvo s utiscima o DCT7, kao što je to običaj kod Forda radi se o savremenoj menjačkoj kutiji, s duplom spojnicom i sedam prenosa, poreklom iz Getrag-a. Sprega motora i menjača je za pohvalu, već nakon par kilometara uverih se da su prelazi brzi i pravovremeni. Tim bolje jer vozač nema nikakvu mogućnost da utiče na promena prenosa, što nije slučaj kod završnog nivoa ST-Line, gde su predviđene i ručice pored upravljača!? Jedini način da se nekako utiče na prenose je “žongliranje” između različitih modova fukcionisanja, što znači da se izborom programa Sport brzine menjaju kasnije, odnosno ranije ukoliko ste “uboli” režim Eco.

Kad sam već kod njih recimo da je predviđen još i program Normal, pista (automatski se isključi ESP) i klizava podloga. Zapravo postoji još jedna funkcija, kada se ručica povuče maksimalno unazad (pozicija L) jače je kočenje motorom, što je recimo zgodno prilikom dužeg spusta. Kako sam vreme s ovom izvedbom proveo prvenstveno u gradskoj i prigradskoj vožnji, mogu vam potvrditi da u ovakvim uslovima lako prebaci 10 litara, posebno ukoliko se ima teško stopalo na gasu. Isterah je tek na jednu kraću deonicu auto-puta, kada stekoh utisak da su režim rada motora i potrošnja niži nego li kod verzije s ručnim menjačem. Logično, jedan stepen više uvek dobro dođe, no takvo zadovoljstvo koštaće vas 1.500 evra više (kada se radi o standardnoj izvedbi bez mikro hibrida), odnosno 900 evra ukoliko se uporedi s 1.0/125 mHEV.

Par sati kasnije preuzoh upravo ovaj, koji je uprkos oznaci Hybrid na petim vratima, ni u kom slučaju ne može da pokrene Pumu na baterije. Kao i kod ostalih mild-hybrid služi samo da pomogne termičkom agregatu, i to ne uvek, već samo u fazi ubrzanja, odnosno prilikom međuubrzanja. Ovaj se po startovanju javi se dobro poznatim (pre)grlatim zvukom, posebno u višim obrtajima. Princip funkcionisanja mild-hybrida isti je kod obe izvedbe (dakle od 125 i 155 ks), ova tehnologija integriše starter/generatorom (BISG), snage 11,5 kW.

Zamenivši standardni alternator, BISG omogućuje skladištenje energije koja se obično gubi tokom kočenja i usporavanja, kako bi se napunila 48-voltna litijum-jonska baterija, hlađena vazduhom. Kao i kod svih hibrida puni se prilikom kočenja odnosno oduzimanjem gasa, dok se vozilo kotrlja. Tako akumulirana energija pruža pomoć termičkom agregatu u postizanju većeg obrtnog momenta, ujedno i snabdeva električne potrošače u automobilu.

Zahvaljući njemu sistem Stop&Start funkcioniše brzo i besprekorno. Konkretno, hibridizacija omogućuje i do 50 Nm obrtnog momenta više, odnosno 16 ks, ali samo u nižem režimu rada motora. Ukupno Puma može da računa na maksimalno 210 Nm, pri samo 1.700 o/min. Podrazumeva se u režimu Sport, njegovim izborom odmah se oseti bolji odziv na gas i veća elastičnost agregata iz najnižih obtraja. Uverih se tako da sasvim lepo ubrzava već s 1.500 o/min, pa i manje, sve do nekih 6.000 obrtaja.

Performanse su posve zadovoljavajuće za jedan mali krosover, do “stotke” ubrzava ispod 10 s, dok maksimalna brzina iznosi nekih 190 km/h. Nisam ga poterao baš toliko brzo, vozačka dozvola mi je još uvek neophodna, ali se na nekih 160 km/h (motor se “vrti” na 3.500 obrtaja) Puma ponaša k’o velika! Na auto-putu računajte na potrošnju od oko 7,5 litara, odnosno jednu litru manje na prigradskim auto-putevima (brzina ograničena na 110 km/h), kao i putevima drugog reda.

Naravno “bez divljanja”, opšte je poznata stvar da su trocilindarski agregati veoma proždrljivi kada se od njih izvlači maksimum. Po gradu nema pravila, sredina u kojoj obično vozim je toliko nepovoljna za potrošnju da me je strah izneti podatke koje pokazuje putni računar… Kad smo već kod performansi, recimo da su uz automatski menjač tek za nijansu slabije, sprint do “stotke” ostvaruje za 10,2 s, dok maksimalna brzina iznosi 187 km/h.

Nemojte odmah izvuči pogrešan zaključak kako mild-hybrid ne služi ničemu, ove dve verzije teško je uporediti pre svega zbog drugačije odmerenog automatskog menjača. U razgovoru s “kolegom” iz jednog renomiranog francuskog automobilskog časopisa, s neograničenim finansijskim sredstvima, sofisticiranim instrumentima i privatnom stazom, reče mi da su precizno izmerili razliku u potrošnji između hibridne i obične Pume od 0,8 litara.

 

Pozabavimo se malo i voznom dinamikom, po ugledu na poslednje izdanke proizvođača i kod Pume je za svaku pohvalu. No voženi primerci pokazali su se znatno udobnijim od 1.0/155 ST-Line, čija sportsko ogibljenje i točkovi od 18 cola snažno prodrmaju putnike po lošem putu. Ovde je upravo kako treba, nema potrebe snažno usporiti preko ležećih policajaca, dok je penjanje na ivičnjake manje opasno po aluminijumske naplatke.

Tek da se zna, klirens je umereno povišen (16 cm), primera radi kod nove Dacia Sandero Stepway iznosi 17,4 cm (nije 20,2 cm kao što pogrešno prepisuju svi domaći mediji), a kod Dustera čak 21 cm. U svakom slučaju Puma je zabavna za vožnju, stabilna i sigurna, dobar mali krosover za asfaltirane puteve. Provozah ga malo i kroz šumu, po uvelom lišću i zemljanim stazama u okolini kraljevskog grada Versaja, no ovo zaista nije njegov omiljeni teren. Program predviđen za ovakve uslove služi samo za “šminku”.

Dobra cena i opšti utisak

Pored navedenih benzinaca Ford je predvideo i 1.5 TDCi/120, savremen mali dizel blok koji je posve sigurno znatno ekonomičniji od voženog 1.0/125 pHEV, s prosečnom potrošnjom od 7,3 litra. Problem, skuplji je za 2.800 evra, odnosno čitavih 3.400 evra za osnovni 1.0/125, čime je sam sebe diskvalifikovao. Za sportski orijentisane vozače dolazak ST izvedbe je pravi doživljaj (razgledao sam u podzemnom parkingu Forda dva prelepa zelena primerka), koja se poslužila odličnim 1.5 EcoBoost od 200 ks, blok koji me je kao retko koji trocilindraš oduševio (test Ford Fieste ST).

Dakle s uračunatim akcijskim popustom cena Pume u Srbiji varira između 18.600 i 27.800, što mi deluje posve razumno. Bilo kako bilo, Ford od sada ima talentovanu mačku za trku, sposobnu nadmetati se sa svim gore navedenim protivnicima. Puma je evidentno neuporedivo talentovanija od bivšeg EcoSporta, koji je u segmentu tek statirao, bez obzira što ni kod nje nije sve savršeno.

Francuska konkurencija

Lično, nakon što sam bio u prilici voziti većinu svih SUV u segmentu, pre bih se priklonio francuskim predstavnicima (Captur i 2008), koji mi, po ugledu na VW T-Roc, deluju nekako “odraslije” i ozbiljnije. Ovi se ujedno osetno više distanciraju unutrašnjim prostorom od manje braće (Clio, 208 i Polo), što nije slučaj s Pumom.  S istim ovim motorom i završnim nivom Titanium, Fiesta je jeftinija za bezmalo 4.000 evra, nisam siguran da li zaista toliko vrede privlačne obline Pume…

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Ford Puma 1.0 EcoBoost 125 mHEV

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: Krosover
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.190 x 1810 x 1.550 mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.590 mm
Zapremina prtljažnika: 402 – 1.141  lit
Masa praznog vozila: 1.280 kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: 3 cilindra/turbo benzinac
Radna zapremina: 999 cm³
Snaga: 125 ks pri 6.000 o/min
Maks. obrtni moment: 210 Nm pri 1.750 o/min

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: 6/ručni

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/multilink
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/diskovi
Pneumatici napred/nazad: 215/55 R17

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 9,8 s
Maks. brzina: 191 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: Benzin
Zapremina rezervoara: 42 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 5,3/7,3 l/100 km
Emisija CO2: 124 g/km

Cena

Cena u Srbiji od 18.600 evra  

Dobre strane:

Privlačne forme, odnos vozna dinamika/udobnost, ergonomija, prtljažnik + “mega box”, cena

Loše strane:

Previše “grlat” motor, hladan enterijer, prostor na zadnjoj klupi, predug hod ručice menjača, numerički instrumenti
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 8 Ukupno 7,5 
Enterijer: 7
Kvalitet izrade
Karoserija: 7,5 Ukupno 7
Kabina: 6,5
Praktičnost
Karoserija: 8 Ukupno 7,5
Kabina: 7
Komfor
Napred: 8 Ukupno 7,5
Pozadi: 7
Vozne osobine
Upravljivost: 8 Ukupno 7,75 
Performanse: 7,5
Šasija
Ogibljenje: 8 Ukupno 8
Kočnice: 8
Motor
Performanse: 7,5 Ukupno 7,25 
Potrošnja: 7
Menjač
Preciznost: 8 Ukupno 7,5 
Efikasnost: 7
Cena
Prihvatljivost:
Ocena: 7,556

(1815)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
40 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Balkanboj

Peki, na tako opširan test je teško šta dodati.

Ipak, mene zanima kako svi ti automobili, koji imaju digitalne table, izgledaju u vožnji noću?

Inače mi se uopšte ne dopada trend digitalnih tabli, a posebno ne noću jer sam kod sebe podesio intenzitet navi displeja na minimum noću, a ponekad ga i ugasim u potpunosti.

Izmenjeno 11 dana pre od strane Balkanboj
BB

I ja ga gasim noću…

don

Ma, još od onog c5 sam gasio ekrane kad vozim po noći a ako je kiša uz to, muka ježova! Pa još ak si na nekom parkingu od kafane a isti nije osvijetljen,noć,kiša pa ti izađi a da ne udariš u nesto! Nema šanse.

Laki

Nakon 2 sata noćne vožnje najbolji su ugašeni!

Peki

Cuj nisu sve digitalne table iste, pojedine odlicno imitiraju analogne instrumente, grafika im je prijatna kao i osvetljenje. Mogli su to mnogo bolje uraditi kod Pume…

Balkanboj

Peki, evo za domaći, da na sledećim testovima uslikaš tablu i “light show” u mraku.
Može?

Don

Govorio sam mu ja to odavno…danas u kelnu, uz Rajnu, hiljade ljudi,80%bez maski a kao strogi lockdown ,policija patrolira i opominje,lijep,sunčan dan,i dodjem kući naveče i pročitam da je Djole vec sahranjen, a ja čekao ponedjeljak jer je neko objavio da će sahrana biti tada. Samo nema ruzmarina. Tuga…gledao sam Švabe kako slušaju djoletovu muziku koja je dolazila iz mog auta i žalio ih što kurca ne razumiju, da bih na kraju se sjetio da i velika većina nas kojima je to materinji jezik nije razumjela iako je trebala,morala….što reče Peki, sjećanja na prohujala vremena dok suzom kojom isplakasmo Dunav… Pročitaj više »

Balkanboj

Nisam od onih što na društvenim mrežama “plaču” za glumcima i pevačima, ali eto, već par dana u kući se preslušavaju koncerti i šale jednog velikog čoveka.
Ostaće uspomena na ponekoj ploči i kompakt cedeu, za neke nove klince.

Peki

Moze, obecajem 🙂

s mile

off topic

Gledajući sledeći polovnjak koji bi mi završio posao, raspitivao sam se i gledao. S obzirom da planinarim, klirens mi je važan. Prijatelj planinar se pohvalio Opel Astrom H,- 2004-2011g, Kaže povoljna, visoka, odlična.

Ja je malo proguglao, i imam šta da vidim klirens joj je 160mm.

https://www.autoevolution.com/cars/opel-astra-caravan-2004.html#aeng_opel-astra-caravan-2004-14-16v

Što se tiče Ford Pume, odličan mali SUV, kod mene u kraju ima dosta Kuga izgleda da su povoljne u nabavci, naravno govorim o polovnjacima.

Peki, još jedan u nizu odličnih testova.

BB

Kako sam jednom iznenadio kad sam vidio Ladu 110 gdje joj nos strši preko betonske žardinjere, bilo koji “normalni” auto, uključujući čak i suv bili bi razbijena nosa….

Pomponije

Iz mog iskustva, Astra H i bilo šta sem asfalta se loše slažu, automobil je mnogo tvrd.

Bungi

Iz mog ličnog iskustva Astra H nije uopšte tvrda niti niska u smislu da joj smetaju ivičnjaci kao Gofu. Astra H GTC je druga priča, niža je za oko 7-8 cm od standardne Astre.

don

Zamjerka,vjerovatno stoji da se moras zagledati kod promjene režima rada ali zašto onda nema uvijek te konstatacije kao mantre kod stvari vezanih za tacskrin kod drugih auta? Tamo moras buljiti u ekran za sve zivo i to je ekstremno opasno. Kamo sreće da je taj TV samo za navigaciju i kameru i nista vise.

don

Ovo mi prije liči na neželjenog mačića. Uvijek dizel, samo sa politikom cijena pucaju sebi u nogu. Menadžeri kao da su i Alfi učili zanat.

moron

Šta reći, još jedan maestralan prikaz vozila. Da nema Rajkovića, valjalo bi ga izmisliti …
Svakako bih ovo vozio radije nego Ford Fiestu, jer mi napred deluje malo komfornije.
Dopada mi se ova MHEV motorizacija. Nikada viška obrtnog momenta, a posebno “dole”, na niskim obrtajima, a ovaj pogon to omogućava. Kad bolje razmislim, još 10 Nm i k’o CRV, koji blam, sunce ti 😊😊😊 Neću moći zaspati …

Don

Ne znam kako vi, al ja se gušim u suzama skoro kao onda kad je umro Tito. Gledam svoje Splićane kako se od Djoleta opraštaju na Peristilu…zar ga niko od vas nije osobno poznavao da napiše i ovdje koju? Rajkoviću?

moron

Sećam se, Tito je mislim još bio živ, boksovao je Marijan Beneš, za titulu, pobedio, a slavilo se odmah posle meča uz “U razdeljak te ljubim” i Djoleta …

Bungi

Bio je veliki pjesnik, možda najveći od svih.Nisam ga poznavao lično, dosta sam mlađi.Znam da je JNA gulio u Banja Luci i to mu je bila tolika trauma da je o tome napisao pjesmu.Imao je za mene nekih neprihvatljivih političkih poruka u prošlosti o kojima nebih trošio riječi.Otišao je veliki Đole,neponovljivi.

Peki

Zahvaljujem ti sto si me potstakao da napisem koju rec, mada sam na mom FB profilu postavio vise postova… Da, nije sramota, zaplakao sam i ja, ceo dan slusam njegove pesme i potsecam se mladosti i prohujalih vremena. S njegovim pesmama sam odrastao, momcio se i pevao ih, u to doba mi Novosadani isli smo u Istru na more (Porec, Rovinj, Umag, Vrsar…) tako da je nam je pesma “Na stanici u Puli…”, legla k’o porucena. Upoznao sa Doleta svojevremeno, ipak je bio stariji od mene 5-6 godina te se nismo mogli druziti, iako sam i ja dugo godina ziveo… Pročitaj više »

Don

Hvala što si napisao. Ovo da ga preziru vidio sam po tome što ga 30 god nije bilo na TV, pisao sam ovdje juče kad sam nagovarao morona na tekst o Hondi, ali nisam znao za ovako ogavne riječi Informera i Kurira, baš to sam spomenuo tu dvoličnost novinara ni ne znajući za takav odnos prema njemu. Više su ga cijenili i cijene u drugim krajevima SFRJ, nego u Srbiji,a znamo i zašto. Bio čovjek,pa ga je lako bilo voljeti , ako si čovjek, oni koji to nisu logično oni ga i ne vole. Bar 15 miliona ljudi tuguje za… Pročitaj više »

Stari Dejan

Ispada po tebi Don da ljudi koji su ovde u Srbiji vrede manje od ostalih u zemljama bivše SFRJ?
Ispada da ja nisam čovek jer nisam voleo dotičnog gospodina?

Mad Max

Bio je to medioktet. Nije taj voleo nikoga do sebe samog. Čak je sebe popiškio kad je odbacio pesme i muziku koju je pravio dok je imao dara. Ovo guslanje kasnije liči na njegov život je u skladu par koncerata u Sava centru da uzme kintu na godišnjem nivou. Svaka njemu čast, ali zaosta čovek u Titivom vremenu, slično Čoli

Бранило

Пеки мала исправка … улица Јована Цвијића је на Салајци… увек била

п.с. Салајчан

don

peki ne zna dje zivio? jel salajka il podbara…:D tuga traje 4 dana..kao da je umro neki dio mene…

Matori

Salajka

Peki

Izgleda da si u pravu… Nego nadoh jedan vrlo interesantan clanak u vezi Podbare, pa k’o velim da ga podelim. Podbara je smeštena u Almaškom kraju i smatra se jednim od najstarijih delova Novog Sada. Almaški kraj obuhvata delove Podbare i Salajke, a smešten je između Almaške i Saborne crkve. Zna se i da je ovaj kraj još davne 1718. godine, bio naseljen srpskim porodicama iz sela Almaš. Meštani sela Almaš su odlučili da se u potrazi za boljim životom, pre oko 300 godina isele iz svog sela, koje je bilo smešteno negde oko Srbobrana, Nadalja i Siriga. Ovo mesto… Pročitaj više »

Peki

Bio sam uveren da je Podbara, ne znam zasto… Uvek smo kao klinci govorili da smo “Podbarci”, da li je Cvijiceva na granici izmedu Podbare i Salajke?

Бранило

Улица Јована Цвића је у срцу Салајке … Ђоле је био мој комшија 🙁 🙁 🙁

https://postimg.cc/VJbFB6zV

Уреду је све … давно си отишао у туђину

Поздрав Пеки из Новог Сада ,
” ау улици Јована Цвијића сад расту нека друга деца …”

Салајчан

Don

Pa dobro, to je jedno kraj drugog, granica, ali je Salajka.
Napiši i ti koju o komšiji.
Ja idalje tužan…nije mi jasno, nisu tu čista posla, ali sad je gotovo,2m pod zemljom.

Бранило

https://youtu.be/w-FaDHElW6c

Занавек најбољи …

п.с. схваћаш гари мој Сплитски 🙂

Лора 86` торпедни чамци

Izmenjeno 7 dana pre od strane Бранило
don

🙂

Stari Dejan

Peki odlično kao i uvek, zaista.
Nego imam jedno pitanje oko ove pomame “baby SUV” – koliko je to uopšte funkcionalno sa 4 odrasle osobe unutra? 20-30 km ili može da se istrpi i nešto više?

Peki

Merci! Kao sto rekoh pred kraj, ko trazi prostran “baby SUV” bolje ce se osecati u jednom Capturu ili 2008. Puma mi je vise 2+2, dve odrasle osobe napred i dve sitnije pozadi, ne vise od 1,75 m.

Stari Dejan

Molim te da me ne shvatiš pogrešno, ima li neko van te francuske ponude sa tom komotnijom ponudom? 🙂
Skoro se u društvu povela neka priča o tome pa smo ostali nesigurni ima li nešto da mogu 4 spodobe da odu do Niša na primer a da ne završe na sedmodnevnoj rehabilitaciji posle toga 🙂

Pomponije

Vozio se pozadi u Škodi Kamiq 600 km. Nikakav problem. 185 cm, 84 kg.

don

Kamiq ima prostora čak i pozadi,vidio sam to još na sajmu, ali Puma nema.

Stari Dejan

Ista visina ali ja imam 6 kg više. Znači preživeo bih!

Peki

Jeep Renegade, k’o stvoren za kapitalce 🙂
Idem suta po jedan, ali Hybrid Plug-in

Mile

Turbo trocilindraš hehehe svakih 50.000 km mora nov motor.