U vreme kada automobilska industrija juri ka tišini, elektrifikaciji i digitalnoj sterilnosti, retko se pojavi ideja koja svesno ide u suprotnom smeru. Još ređe takva ideja deluje uverljivo.
Upravo to je slučaj sa konceptom nazvanim Zastava 101 Mediteran.
Sve je počelo 2025. Godine, bez velikih planova i bez ambicije da preraste u ozbiljan projekat. Jedan jednostavan crtež, objavljen gotovo usput, kao beleška trenutne inspiracije. Međutim, kako to često biva sa dobrim idejama, ona nije nestala. Linije su počele da se vraćaju, oblici da se razvijaju, a prvobitna skica da dobija smisao.
Danas, pred nama nije samo crtež, već jasno definisan koncept.
Autor, Laslo Nađ-Perge, nije pokušao da prati trendove, već ih je potpuno ignorisao. Upravo zato ovaj automobil deluje osvežavajuće. Nema potrebe da se dopadne svima, niti da traži pažnju. On je jednostavno uzima.
Na prvi pogled, dizajn ne ostavlja prostor za kompromis. Zategnute linije, čiste površine i agresivne proporcije jasno poručuju o kakvom karakteru je reč. Široki blatobrani naglašavaju stabilnost, dok niska silueta sugeriše brzinu čak i kada vozilo miruje.
Ali ključ ovog projekta nije u detaljima, već u stavu. Ovo nije automobil koji želi univerzalno odobravanje. Naprotiv, on bira svoju publiku.
Iako inspiracija dolazi iz Zastave 101, ovde nema jeftine nostalgije. Umesto direktnog kopiranja prošlosti, njen DNK je preveden u savremeni dizajnerski jezik. Rezultat nije retro interpretacija, već evolucija identiteta, nešto što deluje poznato, ali istovremeno potpuno novo.
U trenutku kada industrija teži ka bešumnosti, ovaj koncept postavlja jednostavno pitanje: da li automobil zaista mora da bude tih? Dupli završeci izduva ovde nisu samo estetski dodatak, oni su stav. Ovaj automobil ima glas i nema nameru da ga utiša.
Nazvati ga balkanskim „muscle carom“ možda zvuči pojednostavljeno, ali nije daleko od istine. U njegovom dizajnu postoji sirova energija koja podseća na vreme kada su automobili bili više od prevoznog sredstva, tačnije rečeno, bili su produžetak ličnosti vozača.
Možda i najzanimljiviji deo cele priče jeste činjenica da ovaj automobil zapravo ne postoji. Ipak, način na koji je predstavljen ostavlja utisak da je spreman za proizvodnju. To nije slučajno.
Autor ne tretira koncept kao ilustraciju, već kao realan proizvod u nastajanju. Svaka linija i svaki odnos masa deluju promišljeno, kao deo funkcionalne celine. Upravo zato ovaj projekat, iako još uvek samo ideja, deluje bliže stvarnosti nego mnogi modeli koji su već stigli na tržište.
U industriji opsednutoj savršenstvom, Zastava 101 Mediteran bira nešto drugo, a to je karakter. Ne pokušava da bude bezgrešna. Pokušava da ostane upamćena. I u tome, bez sumnje, uspeva.
Za kraj, da dodamo i to da druge Laslove radove, može ih pogledati na ovom linku, a takođe i na društvenim mrežama (Tik Tok, Instagram i Facebook).
AutoRepublika
(993)
Odlično, bravo!
Vec odavno je vreme da zaboravimo ime „Zastava“ jer je u vlasnistvu FIATa. Dr. Aleksandar Bjelić odkupio je sva prava na ime „Yugo“, tako da ni to vise nemamo. Trebalo bi izmisliti novo ime za neku novu nacionalnu firmu, da ne bude samo srpsko vec jugoslovensko. Laslo, izabrao si pravu temu, Balkanski „muscle car”, Mediteran! Predpostavljam da tvoj koncept pripada C segmentu i to donjem kraju njegove skale, duzina oko 4,1-4,2 metra. Bilo bi dobro da nam stavis na raspolozenje sliku bocne projekcije i nekoliko najvaznijih dimenzija: duzina, sirina, visina, prednji prepust, rastojanje osovina, velicina tockova. U tvom dizajnu ne… Pročitaj više »
Hvala Vam Matija na ovako detaljnom i iskrenom komentaru, ovakva razmena zaista ima vrednost. Što se tiče imena „Zastava“, slažem se da je tema kompleksna, ali u ovom slučaju ga koristim kao simbol i emotivnu referencu, a ne kao pravno ili tržišno rešenje. Vaša zapažanja o proporcijama i prostornoj analizi su vrlo tačna. Ovaj koncept je pre svega bio fokusiran na stav i vizuelni identitet, ali sledeći korak je upravo ono što ste pomenuli, preciznija razrada dimenzija i prostora. Drago mi je da ste prepoznali uticaj 60-ih to je bio svesni pravac. Komentar o prednjem delu takođe uzimam u obzir,… Pročitaj više »
Bilo mi je zadovoljstvo!
Dobices moj mejl od redakcije, mozemo da saradjujemo.
Veoma interesantan koncept.Polazna osnova čitavog automobila je sportska legenda, Datsun 240z , kao što se vidi po tamnoj plastici između zadnjih farova koja je tada bila veoma popularna.U taj detalj su nadograđena svjetla iz Jaguara XF iz 2015., umjesto hromirana trake, crna, šira u modernoj LED grafici i to izgleda veoma dobro.Veličina pneumatika je predimenzionirana i ista nije moguća na velikoserijskim modelima.Prednji kraj je malo konfuzan, retro intepretacija farova Zastave 101 sa maskom Hjundai i30, prednji donji spojler u stilu aktuelnih BMW M3,…previše detalja.Manje je više.
Sta sve naprica, svaka ti cast! 🙂
Dole je tvoj Datsun 240Z, ma isti, ko pljunut! 🙂
Evo ga i od pozadi, da budemo sigurni da je to – to! 🙂
PS. Ljudska masta nema granica, brza je i od svetlosti!
Datsun 240Z je bez sumnje jedna od pravih dizajnerskih legendi i kao takav zaslužuje poštovanje.
Moj pristup je da kroz savremeni dizajn prenesem duh i energiju tog vremena u budućnost.
Ako se negde prepoznaje sličan osećaj to je više znak koliko su ti principi bezvremenski, nego direktna referenca.
U svakom slučaju, dali ste mi dobru ideju 🙂 možda je vreme da i Datsun 240Z dobije od mene jedno savremeno reinterpretiranje. !!!
Kasnije o tome, doteraj prvo svoj sportski auto! 🙂
Da potvrdim jos jednom – vreme je da se odvojimo od Zastave i Yuga,
Matija: „Vec odavno je vreme da zaboravimo ime „Zastava“ jer je u vlasnistvu FIATa.“ A šta smo mi nekada proizvodili u Kragujevcu. Zastave? Ili Fiat-e sa drugim amblemom. To što je Fiat dozvolio da njegove automobile pravimo pod drugim imenom je znak dobre volje. Nikad ništa nismo sami napravili. Sve Italijani, pa nam dali. Angela Merkel kaže: „Mi i Albanci smo braća po oružju.“ Lepo rečeno. Ima isto braće po veri, muslimani u BiH i Turci. Braće nije videlo, al su braća po veri. Isto tako, mi Srbi i Italijani smo braća po Fiat-u. Ko ne misli tako, radi protiv… Pročitaj više »
Fiat je prodavao Juga u Italiji sa znakom Inoćenti.Krajem 80-tih.
Zastava je imala placene licence, prema tome i pravo da stavi svoj znak.
Najveca tragedija Zastave jesto sto za sve to vreme nisu naucili kako se pravi auto.
To mozemo da zahvalimo generalnom direktoru Prvoslavu Rakovicu, koji se ponasao kao sultan na prestolu.
Pa i taj ti je bio komunjara sa jedinom parolom u životu:
Use, nase i podase.
I ovi današnji su isti.
Da li samo ja vidim da na skici piše „Meridian“ :)?
Meni se ne sviđa ali ajde, ja sasvim sigurno i nisam ciljna grupa. Između ostalog mrzim ove ogromne točkove a to je neki trend već 40-tak godina u dizajnerskom svetu, ne razumem zašto. Ja sam fan točkića kao kod Mini Morissa 🙂
I ja isto vidim.