Zanimljivost dana: Prosečna stopa gubitaka Štuka iznosila je 100%: zašto je Luftvafe Ju 87 zamenio avionom Fw 190?

Avion Fw 190, jedan od najboljih nemačkih lovaca iz Drugog svetskog rata, prvi put je poleteo 1. juna 1939. godine. U borbena dejstva iznad severozapadne Francuske uključio se u septembru 1941. godine i ubrzo je dokazao svoju nadmoć nad lovcem Spitfire Mk V, tada najboljim britanskim avionom te vrste.

Pored toga, Fw 190 je Luftvafeu ponudio pouzdanu zamenu za legendarni ronilački bombarder Ju 87 Štuka, avion sposoban da operiše sa primitivnih aerodroma, kako tokom ledenih zima Sovjetskog Saveza, tako i po vreloj pustinjskoj klimi severne Afrike.

Kompanija Focke-Wulf je ovaj avion transformisala iz klasičnog lovca sa zvezdastim motorom u smrtonosni lovac-bombarder i avion za napade na ciljeve na zemlji. Zahvaljujući stabilnoj platformi za avionsko naoružanje, širokom stajnom trapu i snažnim BMW-ovim motorima, Fw 190 je sa razornim učinkom korišćen na Istočnom, Zapadnom i Mediteranskom frontu od 1942. do 1945. godine.

Kako navodi Robert Forsajt u svojoj knjizi Fw 190 Schlacht Units, avgusta 1943. godine Vrhovna komanda Luftvafea (OKL – Oberkommando der Luftwaffe) odlučila je da objedini različite tipove jedinica za napade na zemaljske ciljeve pod jednom komandom. Tako je formirana funkcija generala jurišne avijacije (General der Schlachtflieger).

Ova komanda bila je zadužena za nabavku, snabdevanje, obuku i taktiku različitih jedinica — dotada prilično razdvojenih — uključujući Štuke, jurišne jedinice (Schlacht), brze bombardere (Schnellkampf), lovce-bombardere (Jabo), avione za uznemiravanje (Störkampf), protivtenkovske jedinice (Panzerjäger) i deo jedinica Zerstörer, namenjenih misijama bliske podrške na svim ratištima.

Na čelo ove nove funkcije postavljen je nedavno unapređeni pukovnik dr Ernst Kupfer.

Kupfer je bio školovani pravnik, oštrih crta lica i hladnog izraza, ali pre svega veoma iskusan i cenjen pilot i komandant Štuke. Borbeno iskustvo stekao je iznad Grčke i Krita kao komandir eskadrile 3./StG 2, a zatim i tokom početka operacije Barbarosa u Sovjetskom Savezu.

Kao komandant nove jedinice II./StG 2 predvodio je svoje Ju 87 avione u podršci 6. armiji tokom njenog napredovanja prema Staljingradu. Godine 1943, nakon što je u februaru postavljen za komandanta svog krila (Geschwader), Kupfer je predvodio Štuke iznad Krima, gde su pružale podršku 17. armiji.

U julu iste godine učestvovao je u borbama iznad Kurska. Do završetka neuspele nemačke ofanzive tamo, ostvario je čak 636 borbenih misija za samo dve i po godine. Početkom 1943. godine Adolf Hitler ga je odlikovao Hrastovim lišćem uz Viteški krst.

Ubrzo nakon preuzimanja funkcije generala jurišne avijacije, Kupfer se 10. septembra sastao sa feldmaršalom Erihom Milchom, kome je predstavio radikalno drugačiji pogled na budućnost ronilačkog bombardovanja.

Kupfer je smatrao da je vreme klasične Štuke prošlo — koncept aviona Ju 87 koji „vrišteći obrušava nos gotovo vertikalno prema cilju“ više nije odgovarao savremenom ratu.

Ronilačko bombardovanje bilo je efikasno u periodu kada je Luftvafe imao potpunu vazdušnu nadmoć, kao u Poljskoj, Francuskoj i na Balkanu, kada protivavionska odbrana nije predstavljala veliku pretnju. Međutim, na Istočnom frontu i u severnoj Africi situacija se promenila.

Kupfer je bio direktan:

„Ni pod kojim okolnostima više ne možemo opravdati nastavak upotrebe Ju 87 — ni na Istoku, ni bilo gde drugde.“

On je Milchu rekao da je jedinica StG 2 izgubila 89 posada za samo osam meseci.

„To predstavlja godišnji prosek od 100 odsto. Ako nastavimo ovim putem, to će značiti kraj jedinica ronilačkih bombardera.“

Kupfer je kritikovao i praksu slanja velikog broja lovaca kao pratnje Štukama, kao što je bio slučaj na Kubanju, kod Orela i u severnoj Africi. U pojedinim operacijama čak 20 lovaca je pratilo 20 Ju 87 aviona, što je, s obzirom na tadašnju situaciju u proizvodnji lovaca, smatrao „smešnim rasipanjem resursa“.

Rešenje je video u avionu Fw 190.

„Potrebna nam je letelica koja je fleksibilna, brza i dovoljno mala da je teško pogoditi, a potrebna nam je u dovoljnom broju za efikasnu upotrebu.“

Za misije podrške trupama na zemlji, smatrao je Kupfer, najbolji izbor bio je jednosedni lovac.

„Jednosedni lovac sa jednim motorom oduvek je bio naš najmoderniji tip aviona. Jedan važan korak mogao bi biti pretvaranje lovca u jurišni avion ili lovac-bombarder, uz poboljšanje vidljivosti prema nazad i prema zemlji pomoću periskopa ili sličnih uređaja.“

Takođe je tražio bolje nišanske uređaje, ali je upozoravao da dodatni oklop ne sme ugroziti brzinu i manevarske sposobnosti aviona.

Posebno je naglasio potrebu za radio-veze avion-zemlja, kako bi piloti mogli da održavaju kontakt sa kopnenim jedinicama, uključujući tenkovske formacije.

Kupfer je želeo i jasnu reorganizaciju terminologije kako bi se izbegla zabuna unutar Luftvafea i Vermahta.

„Pojmovi Jagdbomber i Schnellbomber više ne smeju da se koriste u mom sektoru komandovanja. Postoje samo Schlachtflugzeuge i Schlachtgeschwadern. Ostali izrazi samo stvaraju zabunu.“

Predložio je da se sve takve jedinice preimenuju u Schlachtgeschwadern.

Ipak, na kraju sastanka Milch nije bio zadovoljan predlozima. Insistirao je da postoji jasna razlika između jurišnih jedinica, Štuka i protivtenkovskih jedinica.

Milch je smatrao da je potreban oklopljeni avion sposoban za delovanje iznad bojišta, ali nije verovao da bi Fw 190 trebalo da bude glavno oružje za uništavanje tenkova bombama. Predstavnik Geringovog štaba, koji je takođe prisustvovao sastanku, dodao je da Rajhsmaršal „ne želi da ukine korišćenje termina Štuka“.

Ipak, Kupfer je već pokrenuo promene. Njegov govor postavio je temelje za reorganizaciju koja je samo nekoliko nedelja kasnije dovela do preimenovanja i restrukturiranja jedinica Štuke i jurišne avijacije — na osnovu ideje da će Fw 190 postepeno zameniti Ju 87.

AvioRepublika

Fotografije: U.S. Air Force i Bundesarchiv, Bild via Wikipedia

(19605)