Ferrari Luce i dalje je jedna od glavnih tema u automobilskom svetu. Kao prvi potpuno električni Ferrari u istoriji, ovaj model predstavlja veliki preokret za marku iz Maranela. Međutim, dok kompanija ovaj automobil predstavlja kao pogled u budućnost, deo stručnjaka iz sveta automobilskog dizajna prema njemu je mnogo kritičniji.
Nakon komentara Đorđeta Đuđara, oglasio se i Fabio Filipini, bivši šef dizajna u Pininfarini, koji je tokom karijere radio i za Renault i Volkswagen grupaciju. U opširnom intervjuu za YouTube-kanal Automoto.it, italijanski dizajner izneo je veoma oštru kritiku Ferrarija Lucea, tvrdeći čak da ovaj automobil „nije Ferrari“ kada je reč o njegovom stilskom izrazu.
Da bi se razočaranje Fabija Filippinija razumelo, potrebno je vratiti se na početak njegove lične veze sa automobilima. Kako objašnjava, njegova strast prema automobilima počela je 1971. godine, kada je dobio maketu Ferrarija 512 S Modulo, čuvenog konceptnog automobila koji je dizajnirala Pininfarina.
Za njega taj automobil i danas predstavlja savršen primer uspešne dizajnerske revolucije: vozilo koje je potpuno raskinulo sa tadašnjim Ferrarijevim dizajnerskim pravilima, ali je istovremeno zadržalo prepoznatljiv identitet.
Upravo to je očekivao i od Luce. Po njegovom mišljenju, prelazak na električni pogon predstavljao je jedinstvenu priliku da Ferrari ponovo osmisli neke svoje karakteristične elemente, a da pritom sačuva sopstveni DNK.
Međutim, reakcija je bila potpuno drugačija.
„Očekivao sam nešto zaista revolucionarno“, rekao je Filipini, dodajući da je većina ljudi veoma negativno reagovala čim je automobil predstavljen. Po njegovom mišljenju, takva reakcija ne bi trebalo samo da se registruje, već i da se analizira.
Glavna kritika koju Filipini upućuje odnosi se na spoljašnji izgled automobila. Prema njegovom mišljenju, automobil mora da prenosi osećaj kretanja čak i kada stoji u mestu.
To je jedan od osnovnih principa automobilskog dizajna: linije, površine i proporcije moraju da stvaraju vizuelnu napetost koja sugeriše brzinu i dinamiku.
Međutim, upravo tu Ferrari Luce, prema njegovoj oceni, ne uspeva.
Dizajner smatra da je automobil projektovan kao „statičan objekat“. Njegov utisak je da su linije previše ravne, previše mekane i nedovoljno zategnute da bi prenele emociju koju se očekuje od jednog Ferrarija.
Ipak, priznaje da su dizajneri imali veoma težak zadatak pred sobom: napraviti električni automobil sa pet sedišta, ogromnom baterijom i dimenzijama koje su bliže modernom SUV-u.
Sa dužinom od pet metara, širinom od dva metra i visinom od 1,60 metara, Luce se značajno udaljava od proporcija koje se tradicionalno vezuju za sportske automobile iz Maranela.
Prema njegovom mišljenju, ogromni točkovi od 24 inča korišćeni su u pokušaju da se prikriju te proporcije, ali to nije dovoljno da popravi dizajn koji on smatra previše glomaznim.
Kritike se ne završavaju na spoljašnjem dizajnu. Dok su mnogi posmatrači pohvalili enterijer, naročito zbog angažovanja studija LoveFrom koji je osnovao Džoni Ajv, Filipini je mnogo uzdržaniji.
On priznaje kvalitet digitalnog interfejsa i odličnu obradu fizičkih komandi. Po njegovom mišljenju, korisničko iskustvo trebalo bi da bude izuzetno.
Ali kada je u pitanju čist dizajn, njegov zaključak je mnogo stroži.
Smatra da je komandna tabla zasnovana na veoma tradicionalnom rasporedu: široka horizontalna površina, četiri kružna ventilaciona otvora, centralni ekran i sklop instrumenata. Po njegovom mišljenju, to je formula koja postoji već decenijama u automobilskoj industriji.
Isto važi i za volan sa tri kraka, koji opisuje kao arhetip sportskog upravljača kakav se koristi još od šezdesetih godina prošlog veka.
Iako priznaje da su materijali i kvalitet izrade vrhunski, smatra da dizajnu nedostaje inovativnost.
Jedan od najzanimljivijih delova njegove analize odnosi se na Ferrarijevu odluku da veliki deo projekta poveri studiju LoveFrom, koji su osnovali Džoni Ajv i Mark Njuson.
Filipini ne dovodi u pitanje njihov talenat. Naprotiv, priznaje njihov ogroman uticaj u svetu tehnologije.
Međutim, smatra da njihovo iskustvo prvenstveno dolazi iz sveta elektronike, a ne automobilske industrije.
Po njegovom mišljenju, Ferrari je napravio rizik kada je deo svog identiteta poverio dizajnerima koji dolaze izvan njegove tradicionalne kulture.
Rezultat toga je da mu Luce više liči na „automobil Džonija Ajva“ nego na pravi Ferrari.
Ide još dalje i tvrdi da bi, kada bi se uklonio Ferrarijev znak, bilo teško odmah prepoznati da je reč o automobilu nastalom u Maranelu.
Ipak, Fabio Filipini ne dovodi u pitanje samu ideju električnog Ferrarija.
Naprotiv, smatra da je ovakav model praktično neophodan kako bi Ferrari mogao da ispuni ekološke propise, a da istovremeno nastavi proizvodnju svojih legendarnih V12 motora.
Prema njegovom mišljenju, prava greška Ferrarija nalazi se u komunikaciji.
Marka nije dovoljno jasno objasnila da je Luce zamišljen kao dopuna postojećim modelima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a ne kao njihova zamena.
Čak predlaže i istorijsku alternativu — stvaranje posebnog podbrenda, slično kao što je Enco Ferari uradio sa modelom Dino šezdesetih godina.
Takvo rešenje bi, prema njegovom mišljenju, omogućilo da se električna gama jasnije odvoji od ostatka Ferrari ponude i zadrži posebnost tradicionalnih modela iz Maranela.
AutoRepublika
(15)
