U eri globalnih automobilskih konglomerata, gde se platforme dele, a tehnologije standardizuju, pitanje identiteta brenda postaje važnije nego ikada. Upravo tu na scenu stupa Žil Vidal, novi šef dizajna za Evropu u grupaciji Stellantis, sa jasnim zadatkom koji podrazumeva sprečavanje unutrašnje konkurencije i vraćanje jedinstvenog šmeka svakoj marki ponaosob.
Vidal se u Stellantis vratio 2025. godine, nakon petogodišnje epizode u Renaultu, gde je nadgledao dizajn modela koji su pobrali značajne pohvale, uključujući nove interpretacije legendi poput Renaulta 4, 5 i Twinga. Ipak, njegovo ime se tokom prethodne decenije najviše vezuje za transformaciju Peugeota, kada je uveo prepoznatljiv dizajnerski jezik i revolucionarni koncept i-Cockpit.
Danas, sa novom odgovornošću, Vidal ne krije ambiciju: Stellantis mora prestati da se takmiči sam sa sobom. Kako ističe, prosečan kupac ne kupuje „Stellantis“, već bira između brendova, bilo da je to Peugeot, Opel, Citroen ili Fiat. Upravo zato, diferencijacija nije samo estetsko pitanje, već strateški imperativ.
On podseća na period kada je ova filozofija već bila uspešno primenjena, navodeći primere kao što su Citroen C5 Aircross, Peugeot 3008, Peugeot 5008 i Opel/Vauxhall Grandland. Iako su delili tehničku osnovu unutar nekadašnje grupacije PSA, svaki od ovih modela imao je jasno definisan karakter, i to ne samo kroz dizajn, već i kroz način vožnje.
U današnjem Stellantisu, gde se platforme dele među brendovima poput Abartha, Alfe Romea, DS Automobilesa, Jeepa, Lancije i Maseratija, izazov je još veći. Vidalov cilj je da automobili ne deluju kao „klonovi“, već kao autentični proizvodi sa sopstvenim identitetom i emocijom.
Budućnost Peugeota leži u inovacijama. Koncepti poput sistema upravljanja bez mehaničke veze Polygon i Hypersquare nagoveštavaju pravac kojim će se marka kretati. Peugeot će biti tehnološki napredan, ali i dalje estetski sofisticiran. S druge strane, Citroen će igrati na kartu pristupačnosti, ali bez odricanja od svoje istorijske ekscentričnosti. Modularnost, prostranost i nekonvencionalna rešenja biće ključni elementi, s ciljem stvaranja jedinstvenog korisničkog iskustva.
Luksuzni DS Automobiles ostaje veran konceptu „francuskog premijuma“, dok Fiat razvija porodičnu liniju modela inspirisanu novom Grande Pandom. Opel bi, s druge strane, trebalo da postane „najkreativniji nemački brend“, dok će njegov britanski pandan Vauxhall zadržati izražen nemački dizajnerski identitet.
Posebno mesto zauzima Alfa Romeo, gde je fokus na vozačkom doživljaju. Vidal naglašava važnost taktilnosti, fizičkih komandi i osećaja povezanosti sa automobilom, što su vrednosti koje se reflektuju čak i u ekstremnim modelima poput 33 Stradalea, ali koje bi trebalo preneti i na pristupačnije automobile.
Ipak, možda najveći izazov čeka Maserati. Marka bogate istorije i sa čestim stilskim transformacijama sada stoji na prekretnici. Kako Vidal primećuje, Maserati je kroz decenije menjao svoj dizajnerski DNK, od zaobljenih formi pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, preko oštrih linija sedamdesetih, do agresivnih proporcija kasnijih godina. Danas, kada je taj ciklus praktično zatvoren, postavlja se pitanje: šta je sledeće?
Odgovor na to pitanje mogao bi definisati ne samo budućnost Maseratija , već i sposobnost Stellantisa da balansira između industrijske efikasnosti i emotivne privlačnosti. Jer u svetu gde tehnologija sve više briše razlike, dizajn i identitet ostaju poslednja linija razdvajanja, i ključ opstanka.
AutoRepublika
(189)
Neka i u Maserati ubace i-cocpit i 1,2 Pure Tech i biće to spasonosno za taj brend 😀