Umro je Jegor Romanovič Varčenoko, čovek koji je kreirao kombije tokom skoro pola veka, i iako smrt nikoga ne može da obraduje, razloga za tugu i nema previše. Inženjer je poživeo skoro stotinu godina (97), što je zaista pun životni vek.
Ostaće upamćen kao šef razvojnog tima modela koji je poneo oznaku UAZ-450 Buhanka. Život mu je obeležio period Drugog svestkog rata kada je završio u nemačkom koncentracionom logoru odakle je oslobođen tokom 1945. godine. Nakon povratka u otadžbinu, diplomirao je mašinstvo na Politehničkom institutu u Harkovu, nakon čega je dobio radno mesto u Uljanovskom automobilskom zavodu. Stručnjak je potonjih 47 godina posvetio konstrukciji legendarnih kombija, za šta je kasnije dobio veliku srebrnu i male bronzane medalje SSSR-a.
Minivan UAZ-450 je pod njegovim vođstvom postaoprvi serijski model fabrike automobila. U periodu od 1958. do 1965. godine je sklopljeno više od 55 hiljada primeraka različitih modifikacija Buhanke. Istovremeno, masovna proizvodnja ikoničnog automobila se nastavlja i do današnjeg dana.
Konstruktor je razvio 28 predloga za uštedu metala i poboljšanje dizajna mašina, a što je sve uvedeno u proizvodnju, odnosno što je komercijalizovano. Za napredne ideje, sovjetski inženjer je bio prepoznat kao odličan student u domenu pronalazaka i inovacija. Jegor Romanovič Varčenko je usavršavao Buhanku punih 47 godina.
AutoRepublika
(1438)
Buhanka – „ne menjaj konja koji pobedjuje!“ Nije bio pravljen za zapadno trziste vec za istocno, Rusija, Kina, Mongolija, itd., gde se trazi jednostavnost i robustnost a iznad svega mogucnost popravke bez rezervnih delova. Druze Jegor Romanovič Varčenko neka ti je vecna slava!
Počivaj u miru.Ima Buhanki i na zapadu.U Linzu ima jedna,ko čaša je.