Turci uskaču na tržište Rusije koje su napustili američki sateliti

Veliki egzodus raznih proizvođača iz Ruske Federacije je izgubio na dinamici, ali nij prestao. Verovatnoća „čekanja“ se smanjuje svakim danom, pa mnoge evropske i američke kompanije traže kupce za svoja preduzeća na tamošnjim geografskim širinama i dužinama. I pronalaze. Tako Turci, koji umeju ne samo da prodaju, već i da proizvode, počinju da pokreću moćnu ekspanziju na ruskom tržištu.

Tako je „McConald’s” prestao da bude to što je bio decenijama u Rusiji, promenivši ime i vlasnika, a otvorio se i OBI, ali će poslovati pod drugim nazivom, a vratili su se i poljski tekstilici, ali ovaj put već pod kineskim barjacima. Tržište će se brzo preorijentisati, jer Rusija je u biznis smislu, sinonim za profit i novac. Mnogo novca…

A uzimajući u obzir sigurnu stagnaciju na Starom kontinentu, to je i temelj za burne godine koje čekaju planetu. Kriza je već počela, a cene na američkim benzinskim pumpama i berzama otkrivaju istinu, ma šta pisali mediji. Ekonomisti će potvrditi: potrebno je ulagati u tržišta sa mogućnošću rasta, a ne i u ona koja su već uspostavljena i koja su stabilna.

Državu su napustile i grupacije Renault, ali i Volkswagen, a paralelno s njihovim odlaskom je započela i omasovljena invazija kineskih konstruktora, doduše nešto usporenim tempom usled povampirenja novog korona virusa. Istini za volju, u svetu ima još lidera moćnih država koji nastupaju s ambicijama „doživotne“ vladavine, pa je takav „već vekovima“ na čelu Turske.

Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, je neko ko iz prve ruke zna šta je cenkanje i koji autoritativno vlada, i on je takođe neko kome je preko potrebna podrška za ekonomiju koja se raspala. Turskoj nisu potrebna obećanja, već stvarne akcije i „živi“ novac koji Rusija ima. Stoga je vlastoljubivi Turčin zauzeo neutralnu poziciju, odbacio ideju o sankcijama Rusiji i tako muči Evropu, zarađujući poene i nove poslovne prilike u Rusiji.

Počelo je: Rusija i Turska su ušle u novu fazu pregovora o zameni odbeglih evropskih brendova turskim, najavio je Dmitrij Moskalenko, predsednik Ruskog saveta tržnih centara. Odnosno, neće biti problema sa paradajzom i odećom. Ali uostalom, Turska je i najmoćniji proizvođač automobila, koji, za razliku od istih Nemaca, nema problema sa vitalnim prirodnim gasom. Cevi gasovoda su pune, što znači da fabrike rade.

Iza teritorije brojnih odmarališta i prostranih tržnica organizovanih na orijentalni način, kriju se turska gigantska automobilska preduzeća: Turci proizvode više automobila od Rusije, dosledno su među prvih pet u Evropi po broju automobila koji silaze s proizvodnih traka, i u samoj industriji proizvodnje vozila je sreću pronašlo oko 400 rezidenata bivšeg Otomanskog carstva.

Renault, Ford, FIAT, Hyundai, Toyota, Honda, Isuzu… Svi oni imaju postrojenja u zemlji polumeseca i verovatno već pripremaju teren za to kako da iz Turske ponovo osvoje Rusiju. Problem ne bi predstavljale ni valute u kojima bi se kupoprodaja vršila jer se turska lira i ruska rublja u poslednje vreme odlično razumeju. „Sultan“ se složio s idejom trgovanja s „omraženom“ Rusijom, a i kanal isporuke preko Crnog mora je otvoren.

Uzgred budi rečeno, Turska je najveći proizvođač automobilskih komponenti u Evropi, ako je uopšte geografsku tu i možemo smestiti, što uostalom važi i za samu Rusiju. O snazi i automobilskoj industriji Turske smo pisali u više navrata.

AutoRepublika

(2152)