Peugeot i karavani ljubavna su priča koja traje čitavih 70 godina. Novi 308 SW samo nastavlja tradiciju, s tim da je ovoga puta akcenat na stilu, koji ima prioritet nad maksimalnim tovarnim prostorom.
Nakon što je 308 hečbek proglašen jednom od najlepših kreacija na četiri točka u 2021. godini, Peugeot je samo par meseci kasnije ponudio i karavan izvedbu. Posve logična odluka ukoliko se zna koliko su ovi značajni za proizvođača, prethodni 308 SW činio je 37% ukupne prodaje ovog modela.
Počevši od 1949. godine, kada je Peugeot predstavio 203 karavan, preko modela 304 i 504 iz 70-ih godina, 305, 505 i 504 iz 80-ih, zatim 306 i 406 SW iz poslednje decenije 20. veka, sve do 206, 307, 407 i 508 nakon 2000-e godine. No, u međuvremenu trebalo se adaptirati vremenu i ukusima, jer za razliku od bivšeg novi nije samo „banalni“ karavan s nakalemljenim zadnjim delom, još manje ima gene minivana kakve je posedovao 307 SW iz 2008. godine.
Setite se, ovaj je imao tri nezavisno podešavajuća sedišta pozadi (opciono još dva u pretljažniku), koja su kod prethodne generacije iz 2014. godine, zamenjena standardnom klupom. Posve razumlivo jer za transport „trupa“ Peugeot ima danas modele kao što su 5008 i Rifter (nekadašnji Partner), dok novi 308 SW evidentno igra na kartu stila, uz nešto prostraniju unutrašnjost od hečbek izdanja.
Ima, dakle, veću upotrebnu vrednost i uz to je dopadljiv oku! Pogledajte samo ovaj 308 SW, duži za 28 cm od hečbeka (4,64 m), izgleda elegantno i fluidno, bezmalo sportski, te iako je prtljažnik nešto manji nego li kod nekadašnje iteracije, svakako je prostraniji i praktičniji od onog kod hečbeka. U ciframa izraženo dobrih 600 l (420 l kod običnog), što je više nego li kod većeg 508 SW (530 l), da bi se obaranjem naslona zadnje klupe ostvarilo 1.634 l.
Pažnja, kod hibrida je nešto manji, odnosno plići, zapremina je inferiornija za stotinak litara! Što se tiče dizajna već kao po običaju sve do “C” stuba je neizmenjeno, kao i kod hečbeka srećemo se s pozamašnom prednjom maskom i znakom lava na njoj, no umesto nekadašnjeg kralja džungle uzdignutog na zadnjim šapama, sada je tu samo glava s grivom.
Iako skromnih dimenzija svetlosna grupa je upečatljiva, u voženom GT Pack primerku kompletno je u LED tehnologiji. Tu su i nezaobilazni očnjaci od gotovo pola metra, ali principijelna, u stvari glavna razlika odnosi se na zadnji deo, gde do izražaja dolazi treće bočno staklo i vertikalniji i znatno tanji “C” stub nego li kod hečbeka.
I ovde primećujem lažnu dvostruku izduvnu granu, kao i tri zakošena svetla u LED tehnologiji, s tim da nisu integrisana u crnu lajsnu kao ostalih modela kuće. Kod vožene verzije sve je začinjeno „suknjicom“ na pragovima (aerodinamična poboljšanja) i crnim lakiranim naplacima od 18 cola, što mu daje znatno dinamičniji, sportski izgled, uprkos činjenici da je ispod haube samo mali trocilindarski 1.2 PureTech od 130 ks…
Leto u proleće
Temperature od 22-23° C, uz plavo nebo bez i jednog oblačka, nisu neuobičajene krajem marta u Parizu, naprotiv, ali tako nešto je prava retkost u Bretanji (Bretagne na francuskom jeziku), koja duboko zadire u Atlanski okean. Najzapadniji region u Francuskoj poznat je po vlažnoj klimi, jakim vetrovima i veoma izraženim pomeranjima mora (plima i oseka najveća u Evropi, ide i do 15 metara), koje svakodnevno „nestane“, odnosno povuče se više kilometara.
Zaista impresivna prirodna pojava koja u potpunosti izmeni reljef, neprepoznatljiv za samo nekoliko časova! Verovali ili ne, u zavisnosti od konfiguracije terena plima dolazi brzinom konja u galopu, zbog čega žandarmerija neprestano spašava neupućene turiste koji su predaleko otišli peške (čamcima pa i helikopterima), ukoliko za to već nije kasno…
Ovaj region posećujemo s vremena na vreme, ovoga puta prilika se ukazala zahvaljujući nekadašnjim komšijama, kojima se zgadila prezasićena francuska prestonica, te su sreću i posao potražili u mestu Saint Malo, na samoj obali okeana. Upravo zbog velike plime, ali i raznih istorijskih događaja, stari grad okružen je ogromnim zidovima, more zna da se popne na samo nekoliko metara do gornjeg dela. Par sati kasnije povuče se do horizonta, što omogućava nezaboravne šetnje po pesku i pentranje po stenama koje izrodi.
Svojevremno, s klincima smo se kupali i zabavljali hvatajući račiće, ribice i školjke zarobljene u lokvama, sada nam ostaje samo nostalgija i uspomena na neka srećnija vremena… U sećanju mi ostade i jedan poluprirodni bazen na samoj plaži, u kojem su se lokalni klinci već brčkali, iako je temperatura okeana iznosila manje od 10° C. Naime, bez obzira što se okean povuče toliko daleko da je nemoguće okupati se, ovaj uvek ostaje pun. Kada plima ponovo dođe pokrije ga kao i sva okolna ostrvca i stene, čime se voda prirodno pročisti.
Na dugu istoriji ovog grada s nekih 55.000 stanovnika neću trošiti vreme, spomenuću samo noviju, iz perioda Drugog svetskog rata, kad je 80% starog grada uništeno. U njemu se nalazio snažan nemački vojni garnizon koji su savezničke snage nemilosrdno bombardovale, zbog čega je u posleratnom periodu čitav grad obnovljen i ponovo sagrađen. Srećom, spoljašnji zidovi su ostali uglavnom neoštećeni, dok je u unutrašnjosti za rekonstrukciju uglavnom korišćen originalan kamen (većina kuća u regionu je od stena vulkanskog porekla).
Cilj je bio da se koliko-toliko sačuva autentičnost i arhitektura pre uništenja, što je uglavnom uspelo, Saint Malo danas je veoma posećeno turističko mesto, ujedno i velika luka. Do njega se stiže na više načina, najbrži je auto-put A13 koji vodi preko susedne Normandije, sve u svemu od moje kuće udaljen je nepunih 450 km, što smo prevalili za nekih 5 časova vožnje. Bez žurbe i s lakim stopalom na gasu, cena benzina od 2 evra gasi želju za jurcanjem… Verovatno znate da ukoliko smanjite brzinu za 10-15 km/h ujedno smanjujete i potrošnju za najmanje toliko procenata, upravo zbog toga, kao i zbog brojnih radara i par nedavno izgubljenih poena (prekoračenje brzine), odlučih se za „penzionerski“ stil! Pri brzini između 110 i 130 km/h zabeležih prosečnu potrošnju od samo 6,2 l (dizel 1.5 BlueHDi/130 troši litru manje), odličan podatak za jedan benzinski blok i relativno teško vozilo (1.350 kg).
Zasluga svakako pripada i dobroj aerodinamici, kao i automatskom menjaču EAT8, u poslednjem stepenu prenosa motor se pri 130 km/h vrti na samo 2.200 o/min, kao da se radi o jednom dizelu! I ovaj je u ponudi, šta zna i ume 308 hečbek 1.5 BlueHDi/130, možete pronaći u arhivi.
Naravno da je potrošnja našeg lepog karavana porasla na bezmalo 7 litara čim sam brzinu kretanja podigao na 140-150 km/h, no i tada je posve prihvatljiva. Kako sam se sa 1.2 PureTech agregatom nebrojeno puta družio, bez obzira da li se radi o slabijoj izvedbi od 110 ks ili snažnijoj od 130 ks, mogu samo da potvrdim da mu ne prija česta promena režima rada motora (dakle gradska vožnja), potrošnja u ovakvim uslovima brzo se popne na desetak litara.
Ovoga puta nisam ga maltretirao po neopisivim pariskim gužvama, tako da test vožnju od oko 1.200 km završih s prosečnih 6,7 l. Tim bolje, jer mi po preuzimanju vozila skrenuše pažnju da ga vratim s punim rezervoarom, do sada grupacija Stellantis mi je na testiranje ustupala automobile pune i čiste, koje sam u principu vraćao prazne i prljave…
Prvo fruštuk pa onda na put
Ovako, ukoliko Parižani planiraju da izađu iz grada i krenu na put, moraju da računaju na teško opisive jutarnje gužve na tzv. periferiku (kružni auto-put oko grada u dužini od 35 km). Žele li ih koliko toliko izbeći mora se krenu pre 7 ujutru ili posle 10 h, mada ni tada ništa nije sigurno… Naime svi glavni pravci, dakle 5 principijalnih auto-puteva (A1, A3, A4, A6 i A13), direktno su povezani s navedenim periferikom (Periferique), u zavisnosti koji se poželi uzeti treba računati na 40-45 minuta vožnje za samo desetak kilometara.
Biram zato drugu opciju, posle 10 h, mrsko mi je dići se u cik zore, pogotovo što tih 450 km i nisu neka distanca. Dozvolismo tako sebi doručak i par zaustavljanja usput, uz nezaobilazni piknik na jednom od brojnih i uređenih prostora namenjenih u tu svrhu. Auto-putevi u Francuskoj su privatizovani i skupi, upravo zbog toga su odličnog kvaliteta, uz svu neophodnu infrastrukturu. Nakon tri decenije života u zemlji Gala poznate su mi sve „cake“, što će reći kako uštedeti koju kintu, koliko god je moguće treba izbeći točenje goriva na njima (zna biti skuplje za 10-15 %), kao i kupovinu sendviča (5-6 evra komad) i osvežavajućih pića.
Ponesosmo zato sve od kuće za grickanje usput i navedeni piknik, kao i nešto stvari za 3-4 dana, no prtljažnik nam ostade poluprazan. Iskoristih priliku da ga „na tenane“ razgledam, nizak utovarni prag i duplo dno, u koje staje rezervni točak, vredni su hvale. Dobro je zamišljena i zadnja klupa, nasloni su podeljeni u odnosu 40/20/40, a obaraju se povlačenjem ručica na boku prtljažnika. Pravilnih je dakle dimenzija, s zastorom koji se automatski zamota kada se pritisne na za to predviđeno mesto. Peta vrata su u našem 308 s električnom asistencijom, osim daljinskom komandom mogu se otvoriti/zatvoriti i podvlačenjem stopala ispod branika.
Koliko prostora pruža na zadnoj klupi uverili smo se nakon zajedničkog izlaska s prijateljima, muški predstavnik od 1,82 m reče da se oseća posve komotno. Sa svoje strane Peugeot navodi povećano međuosovinsko rastojanje za 57 mm u poređenju s hečbekom (ukupno 2,73 m), lepo, no 308 SW i dalje nije referentan na ovom polju, daleko od toga. Pojedini konkurenti, kao što su VW Golf SW, Škoda Octavia Combi i Toyota Corolla Touring pružaju i do 10 cm više za kolena.
Putnici pozadi mogu da računaju na veoma mali tunel u sredini, kao i na izduve za vazduh između prednjih sedišta, plus 2 USB-C priključka. Dođosmo tako i do prednjih sedišta i komandne table, gde je sve isto kao kod hečbeka. Već izvesno vreme Peugeot se distancira od ostalih konkurenata specifičnim enterijerom, sada svima poznatim i-cockpitom. Verovatno znate da se radi o pomalo čudnoj ergonomiji vozačevog radnog mesta, koja evidentno ne odgovara svima!
Naime, iako „smešno“ mali, te podrezan s gornje i donje strane, upravljač zaklanja donji deo instrumenata, zbog čega je neophodno tražiti kompromise. Podići sedište ili spustiti upravljač, ponekad i jedno i drugo, sve u zavisnosti od korpulencije vozača. Srećom amplituda podešavanja sedišta i upravljača je za primer, tako da i nije neophodno neprekidno „bečiti“ se na digitalnu instrument tablu.
Kod GT Pack završnog nivoa ova je u 3D tehnologiji (ne i nižim, što i nije neka zamerka), što znači da na instrumentalnoj tabli postoji još jedan sloj providne plastike, na koju se projektuju izvesni podaci. Pomalo komplikovano, kome smeta može da izabere i opciju 2D, kada je sve u ravni, što sam i uradio. Naravno da se može promeniti tema, grafika i boja pozadine, na kraju izabrah model gde je nešto kao obrtomer i brzinomer, s tim da velike cifre, a ne kazaljke, pokazuju brzinu kretanja i obrtaje motora.
Uostalom pogledajte fotografije, govore više od reči! Pored ovog ekrana srećemo se s još dva, centralnim od 10 inča i odmah ispod njega još jednim manjim. Služi umesto klasičnih tastera, s tim da se izborom pojedine funkcije ovde ulazi u „meni“, te vrše razna podešavanja i reglaže. Sve je na prvi pogled dosta komplikovano, zbunjunjuće, treba vremena da bi se upoznalo sa svim funkcijama.
Inače, glavni ekran iznad funkcioniše kao kod smartfona, moguće je zumirati sliku ili „listati“ stranice prstom. Ne kažem, moderna je i atraktivna, s mnogo, da ne kažem previše informacija za jednog prosečnog vozača, o seniorima da ni ne pričamo… Što se tiče dizajna enterijera priznajem da deluje atraktivno, donekle je iskopiran stil većeg 3008. Mislim pre svega na široku traku od nekakve imitacije karbona (sivo platno kod jeftinijih verzija), koja se proteže po komandnoj tabli i na vrata.
Ovde pronalazimo i ambijentna LED svetla, isto tako promenjive boje. U testiranom vozilu sedišta su u kombinaciji Alkantare, veštačke kože i platna, snažno su profilisana i lepa na oko. Podešavanje uz ovaj završni nivo vrši se električnim komandama (mehaničke za suvozačevo), računajući i one za lumbarni deo leđa. Kvalitet plastike i ostalih materijama je dobar, štaviše veoma dobar, što se može reči i za završnu obradu. Prostora za odlaganje razno raznih sitnica ima mnogo, počevši od polica u vratima do povećeg boksa u naslonu za laktove između sedišta.
Ekskurzija, drugi dan
Madame Rajković voli da šeta, za moj ukus i previše! Zahvaljujući smartfonu u džepu sada znam da često pređemo i više od 20.000 koraka dnevno (oko 14 km), izem ti odmor kada sam uveče sav slomljen… No dobro, predeli koje možete videti na fotografijama tako nešto zaslužuju, a nakon posete lokalnoj ribljoj pijaci spremih večeru za prijatelje i nas, koja bi u restoranu, s vinom, koštala najmanje 200 evra!
Naravno da su ovde plodovi mora prisutni u izobilju, sutradan odosmo i do jednog mesta u blizini poznatom po uzgajanju ostriga (u metalnim su kavezima, na jednoj od fotografija je traktor s punom prikolicom istih). Ne, nije neophodno potrošiti čitavo bogatstvo u restoranu da bi se počastili njima, štandovi lokalnih uzgajivača nude vam dva tuceta istih (24 +2 gratis, dakle 26 školjki) za 12-13 evra, sasvim dovoljno za dve osobe. Za neupućene, ostrige su žive, otvore vam ih i serviraju na tanjiru s limunom, dovoljno je staviti par kapi istog na njih i popiti ih, nakon što se otkače od centralnog spoja s ljušturom.
Praktičan savet za one koji žele da ih probaju po prvi put, uzmite dosta hleba i putera (u restoranu vam ih tako poslužuju), pa tek onda pokušajte da ih progutate… Ruku na srce, meni je trebalo desetak godina života u Francuskoj da bih se prvi put okuražio, sada ih obožavam ali ne smem da ih previše konzumiram, zbog velike količine proteina prouzrukuju krizu gihta, koje me je zakačio oko Nove godine.
Vratimo se našem karavanu, lokalna vožnja omogućava mi da se uverim u voznu dinamiku, apsolutno na nivou očekivanja. Možda se u ekstremnim uslovima eksploatacije, što će reći prilikom „jurcanja“, može osetiti da je zbog većeg međuosovinskog rastojanja nešto manje agilan, kao i da je njegovo ogibljenje za nijansu mekše. Da, ali samo kod običnih verzija, GT-Pack je tvrđe trimovan i obuven u niskoprofilne gume dimenzija 225/40 R18, što donekle kvari opštu udobnost.
Kao što rekoh aluminijumski naplaci su crni i veoma osetljivi, „naoštrih“ jedan na bankinu prilikom parkiranja (u uskim ulicama volim da se parkiram što bliže trotoaru, imam ružna iskustva s kamionima), zbog čega sam se morao poslužiti specijalnim crnim sprejom i finom šmirglom, kako bi ga doveo u prethodno stanje…
Rekoh i da je ispod haube mali trocilindarski 1.2 PureTech, čije performanse apriori zadovoljavaju. Naime, razvija maksimalnih 230 Nm veoma rano, već pri 1.750 o/min, sve dok vozilo nije maksimalno opterećeno izvodljivo je dinamično voziti. Peugeot je predvideo tri programa kojima se utiče na njegov karakter (Eco, Normal i Sport), žele li se ubedljivije performanse neophodno je izabrati mod Sport. Odziv na gas je osetno bolji, uz slabiju električnu asistenciju i menjač koji kasnije prebacuje u viši prenos.
Zvuk koji ispušta je grlat, u programu Sport može biti i elektronski pojačan. Neko će reći nije to, to, dobro bi leg’o ovoj 308-ici snažniji četvorocilindarski 1.6 PureTech od 180 ks, koji sam nedavno imao u novom Citroenu C5 X. Tačno, nažalost ovaj nije predviđen, odnosno jeste ali samo u znatno težoj hibridnoj verziji, u saradnji s električnim motorom. U ponudi je dakle voženi od 130 ks, u paru s ručnim šestostepenim menjačem i automatskim EAT8, zatim slabiji 1.2 PureTech 110 (samo s ručnim menjacem), navedeni dizel 1.5 BlueHDi/130 uz oba menjača, kao i još dve hibridne PHEV verzije od 180 i 225 ks.
Dan treći, Monte Saint-Michel
Ako išta treba posetiti u ovom regionu to je svakako magična građevina poznata pod imenom Monte Saint-Michel (izgovara se „Mont Sant Mišel“), na samoj „granici“ između Normadije i Bretanje. Kažem građevina jer je teško opisati o čemu se zaista radi, nije baš ni grad, ni tvrđava, ni stena, ni manastir i crkva, niti ostrvo, već nešto od svega toga po malo.
Najposećenije je mesto u regionu i jedno od Top 10 u celoj Francuskoj, koje godišnje poseti između 2,5 i 3 miliona turista iz celog sveta, ujedno je i na listi svetske baštine UNESCO. Monte Saint-Michel spominje se još u Srednjem veku, neću ići toliko daleko u opisivanju njegove istorije već ću se ukratko osvrnuti samo na noviju, u 20. veku. Na površini od svega 7 hektara postavljen je na vulkanskoj steni od oko 80 m visine, na koju je nadograđena velika crkva/manastir, tako da ukupna visina dostiže 157 m iznad nivoa mora.
Broji tek dvadesetak stalnih stanovnika (turista dnevno bude i do 15.000), od čega polovinu čine kaluđeri i kaluđerice. Manastir je dakle u gornjem delu, do koga se uopšte nije lako „pentrati“, tek jedna trećina turista dođe do njega, ostali se zadovoljavaju šetnjama po zidinama, brojnim buticima i restoranima u unutrašnjosti. Sam manastir poseduje starinski lift za podizanje robe i hrane, od pre par desetina godina uveden je još jedan električni, oba sa spoljašnje strane zida.
Podrazumeva se da smo Monte Saint-Michel do sada posetili više puta, dobro se sećam fotografija test automobila u njegovom podnožju. Nekada bilo sada se pripoveda, kako bi ostalo dostupno tokom čitavog dana, a ne samo kada je oseka, ovo ostrvo pretvoreno je u 2014. godine u poluostrvo, izgradnjom specifičnog mosta. Pristup je od tada zabranjen za automobile (veliki parking napravljen je na 3 km udaljenosti i košta 10 evra dnevno, van sezone), do ove znamenitosti stiže se peške, biciklima ili specijalno za tu namenu konstruisanim autobusima, s duplom vozačevom kabinom (napred i pozadi kako se ne bi morao okretati).
Kako to sve izgleda opet možete videti na priloženim fotografijama, jednom završen obilazak i šetnja po beskrajnoj plaži, došao je red za povratak kući. Nikakav problem, ruku na srce ovo je rutinski zadatak, ukoliko ne i zadovoljstvo s našim 308 SW. Zavalismo se ponovo u udobna polusportska sedišta sa snažnim bočnim osloncima i produžetkom ispod kolena (samo za vozača), otvorismo panoramik krov električnom komandom, te jedan deo puta prevalismo „departemanima“ i „nacionalima“ (putevi drugog reda), toliko prijatnim za vožnju.
Kome se ne žuri ovo je idealan način za putovanje i razgledanje pejzaža, ujedno uštedesmo desetak evra za putarinu. Potrošnja goriva u ovakvim uslovima je tek neznatno niža (5,5-6 l), ali isto je osetno jeftinje. Na benzinskim pumpama koje poseduju veliki tržni centri, uverih se da je cena niža i za 20 centi po litri (oko 25 dinara), nego li na auto-putu ili u Parizu. Prilikom par delikatnijih preticanja kamiona isto tako se uverih da je u standardnom programu vožnje (Normal, automatski se uključi po polasku) menjač pomalo spor.
Treba mu vremena da pri brzini od 100-110 km/h, u poslednjem, osmom prenosu, prebaci u četvrti, ukoliko ne i treći stepen prenosa! Evidentno je da motoru nedostaje obrtnog momenta, te da se oslanja pre svega na obrtaje. Može se poslužiti i ručicama pored upravljača te manuelno menjati brzine, odnosno odabrati program Sport, kada mi motor deluje „punije“, a menjač ostaje u nižim prenosima.
Poslednjih stotinak kilometar opet se uključih na auto-put, gde je 308 SW pokazao da poseduje odličan sistem za održavanje vozila u svojoj traci, uparen s „inteligentnim“ tempomatom. Drži distancu s vozilom ispred, samostalno ubrzava i koči sve do zaustavljanja, a kada se približi drugoj traci diskretno i efikasno koriguje putanju (kažem približi, a ne kada je nagazi).
Podrazumeva se da u ovom najskupljem završnom nivou poseduje sve što se poželeti može, lepo, ali po koju cenu? Za Srbiju je i dalje nepoznata (barem je ne nađoh na sajtu uvoznika), posebno kada se radi o karavanu, koji je u Francuskoj skuplji za 1.000 evra od hečbeka. Početna tako iznosi 24.800 evra za 1.2 PureTech/110 Active Pack (+1.000 evra za SW), pa sve do 44.900 za Hybrid PHEV/225 GT Pack.
Ovde predstavljen karavan košta 35.600 evra, a ukoliko ste pomislili kako je dizel 1.5 BlueHDi/130 EAT8 bolji izbor, u principu ste u pravu (300 Nm obrtnog momenta), nažalost ovaj je skuplji za 2.500 evra. Samim tim razliku u potrošnji od oko 1,5 l u proseku, teško je amortizovati, tako da se voženi blok nameće kao razumno rešenje, što da ne i s ručnim šestostepenim menjačem, jeftinijim za 2.000 evra.
Tekst i fotografije: Perica Rajković
Peugeot 308 SW 1,2 PureTeche/130 EAT8 GT Pack |
|
Karoserija, dimenzije, masa |
|
| Tip: | Karavan |
| Vrata/Sedišta: | 5/5 |
| Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: | 4,64 x 1,85 x 1,44 m |
| Međuosovinsko rastojanje: | 2.730 mm |
| Zapremina prtljažnika: | 608 l |
| Masa praznog vozila: | 1.345 kg |
Motor |
|
| Broj cilindara/tip motora: | 3/turbo benzinski |
| Radna zapremina: | 1.199 cm3 |
| Snaga: | 130 ks pri 5.500 0/min |
| Maks. obrtni moment: | 230 Nm pri 1.750 o/min |
Pogon |
|
| Tip: | Na prednje točkove |
| Menjač: | A8 |
Šasija i kočnice |
|
| Ogibljenje napred/nazad: | MacPherson/polukruta osovina |
| Kočnice napred/nazad: | Ventilirajući diskovi/diskovi |
| Pneumatici napred/nazad: | 225/40 R18 |
Performanse |
|
| Ubrzanje 0-100 km/h: | 9,9 s |
| Maks. brzina: | 208 km/h |
Potrošnja i emisija |
|
| Gorivo: | Benzin |
| Zapremina rezervoara: | 52 l |
| Prosečna potrošnja – proizvođač/test: | 5,7/6,7 l/100 km |
| Emisija CO2: | 129-133 g/km |
Cena |
|
| Cena u Francuskoj od 24.800 evra | |
 |
Dobre strane: |
| Dizajn, dinamički kvaliteti, dovoljno snažan i ekonomičan agregat, opšta udobnost, veći unutrašnji prostor od hečbeka, prijatan automatski menjač | |
 |
Loše strane: |
| Posve prosečan unutrašnji prostor u poređenju sa konkurencijom, specifična pozicija za upravljačem, cena |
Pod lupom |
|
Dizajn |
|
| Eksterijer: 9 | Ukupno 8,75 |
| Enterijer: 8,5 | |
Kvalitet izrade |
|
| Karoserija: 8 | Ukupno 8 |
| Kabina: 8 | |
Praktičnost |
|
| Karoserija: 7,5 | Ukupno 7,5 |
| Kabina: 7,5 | |
Komfor |
|
| Napred: 8,5 | Ukupno 8 |
| Pozadi: 7,5 | |
Vozne osobine |
|
| Upravljivost: 8 | Ukupno 8 |
| Performanse: 8 | |
Šasija |
|
| Ogibljenje: 8,5 | Ukupno 8,5 |
| Kočnice: 8,5 | |
Motor |
|
| Performanse: 7 | Ukupno 7,25 |
| Potrošnja: 7,5 | |
Menjač |
|
| Preciznost: 8 | Ukupno 8 |
| Efikasnost: 8 | |
Cena |
|
| Prihvatljivost: 6,5 | |
Ocena: 7,944 |
|
| Cene u Francuskoj izražene u evrima | Active Pack |
Allure | Allure Pack |
GT | GT Pack |
| Benzinci | |||||
| PureTech 110 M6 | 24 800 | – | – | – | – |
| PureTech 130 M6 | 26 200 | 28 200 | 29 000 | – | – |
| PureTech 130 EAT8 | 28 200 | 30 200 | 31 000 | 33 000 | 34 600 |
| Dizel | |||||
| BlueHDi 130 M6 | 28 700 | 30 700 | 31 500 | – | – |
| BlueHDi 130 EAT8 | 30 700 | 32 700 | 33 500 | 35 500 | 37 100 |
| Plug-in hibridi | |||||
| PHEV 180 | 36 800 | 38 600 | 39 400 | 41 400 | – |
| PHEV 225 | – | – | – | 43 300 | 44 900 |
(2009)
Zakasnila subota ove nedjelje.
Zakasnila ali stigla kao i Uskrs, mir Bozji Hristos vaskrse! Prijatni praznicni dani onima koji ga slave, naravno i onima koji ga ne slave!
Vaistinu Vaskrse!
Vaistinu vaskrse!Uživao sam u tvojim prelijepim fotografijama.
Vaistinu Vaskrse!
Hristos Vaskrse braćo Srbi. Hvala Pekiju na jos jednoj odličnoj reportaži. Prekrasne fotografije, 308 u drugom planu 😅U BiH 308 hb u gt pack trimu kosta 29 000 evra. Sw jos nema u ponudi. Za ocekivati je da bude skuplji. Dakle ocekujte nekih 30 000 evra i u Srbiji.
Vaistinu Vaskrse!
Vau … 😊
Kakav putopis i kakve fotografije. Ove fotke treba u sve turističke kataloge. Jedan je Peki …
A posle ovih slika sada i ne moram da odem „tamo“ 😊
Hvala Peki.
p.s. Peki, treba da si srećan što ti supruga voli da šeta i putuje.
Nikako da odšeta :-)))
Bravo za komentar!
Testirano vozilo … 1. Lepota je, naravno, stvar ukusa. „Za mene“ ovaj karavan ima veoma lepu bočnu liniju. Felne su mu lepe. Dopada mi se ovaj dizajn pragova. No, spreda mi je baš ružan. Od pozadi odvratan „za medalju“, posebno sa ovim „fake“ izduvima. 2. Dimenzije i komfor. Da, jeste „ovaj“ duži skoro 14 cm od mk1 karavana, ali od njega je i niži preko 10 cm. Današnji SUV 2008 je visok kao nekadašnji 308 SW mk1. I dok sam ja nekada mogao ( sa glavom na ramenima) „knap sesti“ pozadi u karavanski 308 SW mk1 ( a mogu u… Pročitaj više »
Ni meni se ne dopada prednji kraj, do te mere da nisam siguran da li mi je 308 ili 2008 najružniji Pežo ikada.
Saglasan sam i sa ostalim primedbama.
Samo kada vidim ovaj novi logo na 308 mk3, i to u kombinaciji sa ovom maskom, za mene dileme nema.
Sto si toliko isfrustriran? Nisam znao da si toliko emocionalno vezan za Peugeot? Cijene su danas slicne za sve brendove. Ako zelis pristojan hb ili njegovu karavansku verziju spremi se da izdvojis 25 000 evra i na gore. Mene vise vrijeđa cijena hibrida koja je blizu 50 000 evra. A najveci problem mi nisu cijene i aktivna bezbedonosna oprema vec obrada vanjska i unutrasnja pojedinih dijelova automobila. Felne (lakirane u neki visoki sjaj), niti ih mozes prati kako treba a o grebanju i ivicnjacima da ne pricamo. Tockovi trebaju da su lijepi ali prije svega izdrzljivi. Od kad je aluminijum… Pročitaj više »
Što sam isfrustriran? Pa, svaki novi karavan im je gori od onog prethodnoga. Kada kažem „gori“, mislim na one funkcionalne osobine koje bi trebalo da krase jedan karavan.
Od sadašnjeg 508 SW verovatno nema glupljeg karavana, koji bi bio veća antiteza karavanima. A ni ovaj nije daleko.
I ne, nema on ni gepek od 600 litara – osim da mu ispod „poda“ izvadiš sve one stiropore i ostalo i ostaviš go lim. Od tih prevara sa specifikacijama mi je muka …
Ovo je u pogledu praktičnosti tuga od vozila.
Štedi živce druže Morone😊Ako ti je do većeg prtljaznika ti uzmes Oktaviju i imas 600 l prtljaznik 😁To se sve radi namjerno. Isto kao sa vjestacki izazvanim poskupljenjima energenata. Da su karavani kao prije 10 god prodaja suv modela bi bila bar za 30 odsto manja. Pokvaris sve ostalo i odmah napises“ suv modeli se prodaju iznad svakih ocekivanja“. A niko nije napisao da su pokvarili sve kod drugih klasa zbog cega su ih ljudi i kupovali.
Ljudi misle da rade ono sto zele, a u stvari rade ono sto drugi ocekuju tj sto su drugi „poturili“.
Svaki novi automobil je sve gluplji, a skuplji.
To što je skuplji, oprostio bih, „majke mi“. Ne bih ni trepnuo da istovremeno nije i gluplji.
Ali, ovako, zaista mi pada mrak na oči …
Za tebe je Dacia 🙂
Istinu si rekao, samo Jogger 🙂
Ko da ja ikad lažem
Da, za mene je samo Dačija, iako mi je salon Dačije udaljeniji nego saloni mnogih drugih brendova (Hyundai, Škoda, Ford, Honda, Toyota … ). Ali, od pobrojanih , salon dačije mi je jedini u smeru ka centru grada i ka poslu. Maltene na pola puta. Tako da bih čak i češće kvarove Dačije tokom garancije lakše preživeo nego u slučaju nekih drugih brendova.
Ako ćemo po blizini salona onda me BMW sleduje (100m), ali od srca (novčanika), daleko 😉
Nekada davno mi je bilo normalno da u ovlašćeni servis idem 160 ili 320 km. I da za to odvojim najmanje celi moj dan … Danas bih, ako ikako može, da smo u istoj ulici, brend je maltene postao nebitan 😊 I ne bih na to da trošim više od pola sata …
Vjeruj na riječ od silnih servisa za „ZF“ automatik iliti BMW ljudi idu po 600 km kod nekog „Doktora“ da zamijene ulje gdje mogu biti prisutni „operaciji“ i dolaze presretni kući nešto ko „Spa centar “ Boga pitaj šta im radi tamo !
Beri gljive oko svoje njive 🤣
Ja nisam ljubitelj Dačije, čak ni Renoa, ali moram da priznam da me pozitivno iznenađuju nekim detaljima npr:
– poseban oblike čeličnih felni kako bi plastični poklopci izgledali kao da su alu felne
– ona fora sa zakretanjem krovnih nosača
– Koncept Joggera kao pristupačnog i prostranog porodičnog automobila
– Enterijeri su im sada maltene na nivou ili izmad nivoa Suzukija
Da im je ostao 1.5 DCI mislim da bi konvertovali brdo kupaca ..
Ti bi se nahodao, ali bi uštedio jer ne bi išao na Musinu goru. Ljudi iz škode bi odahnuli jer bi stalno bio kod Dacije. Čitali bi nakon 7 godina vozačkog iskustva tekst ko od onog za BMW. Napravio bi i putopis , pjesacopis :koliko sam u ovih 7 godina propješačio…
Pa, eto, Dačija bi i na taj način pozitivno doprinela mom aktivnom životu i blagotvorno delovala na moje zdravlje. Treba se što više kretati. Pešačiti. Pa, makar do servisa ili od njega.
Ne bih se složio. Meni je izvana ok, bas je pojava. Instrument ploča mi nije ok ali da je dizel, može proci.
Alfista koji štuje dizel?
A sjeo nisi u njega?!
Izuzetno zadovoljstvo je čitati Pekijeve testove.
Automobilizam, istorija, gastronomija, prelepi pejzaži. Odličan teks, praćen prelepim fotografijama.
Bravo Peki
A što se tiče auta, meni se sviđa samim tim što je SW…
Ja, vidis da je puko, jede puževe, žive skoljke….puki 🙂
Peki jesi li dobio povišicu nakon slanja ovog testa? Ako nisi, sramota.
Volim je tvoje testove, ali kad spojiš test sa putovanjem, pa red istorije, red gastronomije, a sve garnirano prelepim fotografijama, bude mi baš žao što pročitam test na mobilnom telefonu, umesto na PCu kako Bog zapoveda.
Uglavnom, peticija za promociju Pekija…
Jes, u penziju s njim pa nek piše putopise, sto sam odavno sugerirao.
Što se tiče samog automobila, meni je lično lepši i poželjniji HB. Nisam još uvek imao prilike da uživo pogledam 308, ali se spremam za test vožnju pre Sajma. Moj lokalni diler Pežoa mi je poslao ponudu za 308 Allure sa generalno lepom opremom za 23k eura. 1.2 turbo sa ručnim menjačem u beloj perla boji… I da nije nedostatka „uređaja za pozicioniranje vozila u sredini trake“ i adaptivnog tempomata mislim da bi to zaista bio lep paket opreme i da je cena u ovo doba čak i povoljna. Peki je pozitivno ocenio 308 u prethodnim testovima (sa naglaskom na… Pročitaj više »
„Sve je lako kad si mlad
svako odijelo dobro ti stoji …“
Combo i berlingo pa sa Bebom razvijaj taktiku. Nemoj daciju, daleko je salon za pješačiti.
Samo ova sjedala u drugom redu Comba su kriminalno uspravna, a sljedeća površina kratka. Kako li jebkod Fiata?!
Kod mog Berlinga se nagib naslona zadnjih sjedišta podešava… Eto gdje ode razvoj…
To neka starija verzija. Zar se i Šeki nije žalio na nemogućnost pomjeranje naslona, a bas je neugodan a sjedeći površina za dječje guze. I mislim da im je to tako i da aktualna generacija nema pomjeranje nagiba, ako se ja dobro sjećam sta je Šeki rekao, no provjeri.
Kod 500L se nagib naslona zadnjih sedišta podešava. Maksimalni nagib nije izdašan i ugodan kao kod nekadašnje Lancie Muse, ali, „može da prodje“. I malo je bolji nego nekada kod 308 SW mk1, a maltene je ista amplituda podešavanja kao kod CRVa. Samo, primetio sam da mi putnici „gundjaju“ da čak i kada obore naslon za ledja, ostaje probem naslona za glavu i što im se po krivinama glava „klati“ levo-desno, pa im to vajda „umanjuje komfor“ 😊 Jbg, ljudima je nemoguće ugoditi. Što im više daješ, njima više toga fali … Tek, ponekada poželim da im umesto toga u… Pročitaj više »
Dobro 500l a sta je sa doblom?
To smo htjeli tebe da pitamo, ti si maher za Fiat 😜🤣. Hajde traži stan negdje blizu Fiatovog salona 😉
Ovi, mladi duhom, voze Civic, ovi par duševnih decenija stariji CRV 🙂
Par decenija stariji voze crva?Privikava se :-)))
Žuljaju te pare? Znam jednog kome mos uplatiti, bas mu je nasušno potrebno 🙂
Zvezdanu za delove? 🙂 Ne žuljaju me nego mi se čini da sad mogu da postignem maksimalnu cenu za aktuelni automobil, ono u fazonu, dobijem nov skoro bez doplate 🙂
Alfa konačno? 😍
Jutros čitah CONSUMER REPORTS i oni imaju izveštaj za svaki model po godištu i sistemima automobila…. Obe Alfe u crvenom i narandžastom
Nikako ne ide da Civica mijenjas ovom sklopocijom. Em ima nejak motor, 130 ks i 230 nm je slabo za ovu karoseriju. Em je Civic kao vozacki automobil klasu iznad.
Ja sam skroman čovek, mene je lako zadovoljiti, krenuo sam od 90ks i 114nm i bio sam srećan 🙂 Šalim se, ali ja na Civicu imam 130ks i 200nm i meni je to sasvim ok. Mislim da ne bih želeo da mi sledeći automobil za put bude bez multilinka.
Prokletstvo posedovanja Honde je to da nakon Honde možeš da kupiš samo BMW, Mazdu ili Ford, pogotovu ako voliš manuelne menjače kao ja i pališ se da znaš da voziš 🙂
Super onda, fokus ti je u domašaju svakako. 1.5 180 ks (ako ima taj u ponudi jos uvijek a trebalo bi)😁. Nisi trebao spominjati multilink. Sad ce nas drug MM da ti dodje i kaze kako je multilink obmana😆
Nema više tog Focusa, najjači motor im je sad 1.0 sa 155ks, mada me kod Forda nervira enterijer koji čak i u ST LINEu izgleda jeftino. Eksterijer, prostranost mi je skroz ok. E da, gubitak vrednosti kod Forda je katastrofalan kod nas i on ima više smisla kao godinu star Ponekad razmišljam o Fiesti ST, ali to u Srbiji ne možeš probati, možeš samo da poručiš i posle šta ti Bog da. Mazdin salon mi nije blizu inače bih otišao da testiram MX5 1.5 sa 132ks atmo … 2008 je toliko veliki da može bukvalno da posluži za porodična putovanja,… Pročitaj više »
Uh 1.0 ne bih taman da ima 1000 konja 😅Ta jeftina plastika ima svoje dobre strane. Posle 10 godina izgleda kao da je novo sve. Ovo sad sto je po novim automobilima, piano plastika i druge imitacije ko zna cega. To ce za 5 god toliko lose.izgledati da neces moci prodati automob Ako mozes da priustis 2 automobila ja bih jedan imao porodicni a drugi za sebe. E sad bilo sta (mx5, fiesta st i drugi sportski modeli) bili bi dobri. Za Fiestu ST znam da je odlican automobil jer sam je vozio. Fantasticne karakteristike i dinamika uz odlican zvuk.… Pročitaj više »
„Prokletstvo posedovanja Honde je to da nakon Honde možeš da kupiš samo BMW, Mazdu ili Ford, pogotovu ako voliš manuelne menjače kao ja i pališ se da znaš da voziš …“ Ja bih, recimo, posle Honde mogao da kupim i Dačiju, pa i Hondu ili škodu ili … Nebitno. Ovaj novi 308 ne verujem (jer mi je tesan kao i „španska čizma“). Možda 2008/3008, ali, i dalje bih u odnosu na i-cocpit osećao što i sada – to je ergonomski za mene mnogo lošije rešenje od onoga što koristi ostatak auto industrije. Na isti način, kontra cajgeri su mi baš… Pročitaj više »
Ma lažu
Žuta štampa. Samo ti kupi alfu, dizel!
Pa mijenjaj odmah.
Evo mene u novoj astri. Bolja neg stara. Obilje klavirski lakirane plastike. Kod zadnjih vrata ima nesto gdje alfa kaci bravu vrata , to kad pritisnes, diše, odvaja se- koja kvaliteta izrade heheh. Sjedala su dobra, no imaju veliko uzglavlje tako kad je ono dignuto, ne vidis nista kroz zadnje staklo. Debeli C nosač takodje smeta. I kad izlaziš sa vozačevog sjedala, udaraš nogama od prag, tako da trebas dizati noge visoko u zrak da bi izašao, to još nisam vidio nigdje. Volan je tanak za moj ukus, ali puno bolje dizajniran nego kod gm Opela. I ručica za otvaranje… Pročitaj više »
I tupson mi puno bolje sjeda za boravak u njemu. Nije ni čudo da suv se bolje prodaje od hb. Sto se 308 tiče, karavan mi je puno bolji od hb. Samo da kazem da sam sa komsijom kod njega u salonu gdje ima hjundai, Opel, seat.
Kakav bre Opel, nisi boy sa Balkana tj Balkanboy :
Ma odem u posjetu komsiji, a on drži salon i tako vidim sta ima.
Tako sam i ja gledao HB i onda kupio Berlinga, koliko vidom ti ćeš Combo… 😉
Berlingo je jedan od retkih automobila koji u kompletnoj UK štampi, od trkača iz Top Geara, Car magazina i AutoCara pa do ovih dosadnih iz What Cara ima nepodeljeno visoke ocene i pohvale, maltene na nivou MX5
MX5 ide u gepek kao dodatna oprema 😉
Neću ja kupovat nista, osim ako onaj ne proda bmwe i kupi golfa a ostatak meni uplati, ili ovaj sto ga pare žuljaju ne kupi novog civica.
Jok, Ja imam bolji vid 🙂
Lep auto, upotrebljiv, prepoznatljiv, voleo bih da ga imam…ali dati celih 35.600 evra za 130ks?
Konkurentski Renault Megane 1.3tce sa motorom 140ks u Srbiji kosta 20.000eur. Ajd’neka je doplata za automatik 2.000eur…ali opet je razlika u ceni ogromna, celih 13-14.000eur.
Nema smisla porediti cene pežoa (najvišeg paketa) iz testa iz FR i cene benzinca renoa u Srbiji.
Primera radi, na sajtu renault.fr, vidi se da karavanski megan benzinac sa 140 ks ( sa AT ) u srednjem paketu opreme košta 33.100, tako da u odnosu na njega novi pežo karavan sa 130 ks i AT u najvišem paketu opreme za 35.600 evra uopšte nije toliko skup. Nije to razlika cene od 13-14.000 evra kako kažeš-
https://www.renault.fr/vehicules-particuliers/megane-3-break-phase-2/configurateur/moteurs.html?conf=https%3A%2F%2Ffr.co.rplug.renault.com%2Fc%2FBAHNh%2FAotksA#
Poenta je bila na celih 35.600 evra za svega 130ks. Previse, kako god da okrenes.