1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Ovo je najstariji Ford Mustang na svetu… I nakaza je
Zanimljivost dana: Ovo je najstariji Ford Mustang na svetu… I nakaza je

Zanimljivost dana: Ovo je najstariji Ford Mustang na svetu… I nakaza je

603
13

S karijerom koja traje već približno šest decenija, malo je reći da je Ford Mustang ikona i legenda za sebe. Debitovao je 1964. godine s relativno malim očekivanjima, pre nego što je postao kultni model i privukao preko deset miliona kupaca. Ono što je možda još impresivnije u celoj priči, jeste podatak da su ga svi voleli – mladi, stari, muškarci, žene, ljubitelji sporog krstarenja i performansi i sve ko još.

Generalna formula se nije izmenila od prvog dana, a to je kupe, fastbek ili kabriolet, motori sa četiri, šest i osam cilindara i bogat izbor modifikacija po ličnom ukusu kupca. U današnjem izdanje zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na najstariji Mustang na svetu i verovatno će vas iznenaditi kada ga ugledate na priloženim fotografijama. Da, on liči na Mustanga, ali je dvosed i nosi nadimak Shorty („Kratki“).

U jednom ranijem izdanju smo pisali o tome s kakvim dizajnerskim idejama je Ford svojevremeno eksperimentisao, a zatim i kakve sve karoserije su razmatrane. A kako je Shorty onda najstariji? Zar nismo još pre nekoliko godina pisali kako se onaj najstariji nalazi u muzeju Henrija Forda u američkoj saveznoj državi Mičigen?

Odgovor je potvrdan, ali je Shorty jedan od retkih koncepata koji je uspeo da preživi i pre nego što je serijska proizvodnja startovala.

Njegov kreator Li Ajakoka je originalno želeo sportski dvosed koji bi bio viđen kao duhovni naslednik prve generacije modela Thunderbird. Kada je Mustang dobio poslednje odobrenje sredinom 1963. godine, Ford je ručno sklopio oko 200 jedinica za testiranje, promocije i marketing.

Većina njih je završila pod presom, neki su prerađeni u trkačke primerke i takođe uništeni, a samo tri su preživela sa VIN brojem koji je neophodan da bi četvorotočkaš bio legalan za uličnu upotrebu. Shorty je jedan od njih, i kao što možete da vidite na priloženim fotografijama, ideja o dvosedu je još uvek postojala, čak i u vreme kada je odluka donešena da model sa četvoro sedišta bude onaj u masovnoj proizvodnji.

Posao je poveren firmi Dearborn Steel Tubing (DST) iz istoimenog grada gde je takođe sedište Forda. Zanimljivo je da je njima poslat kabriolet, a glavni inženjer je bio čovek po imenu Vinsent Gardner. On je imao dugogodišnje iskustvo u firmama kao što su Auburn, Budd i Studebaker, a sve je započelo sa skraćivanjem međuosovinskog rastojanja.

Ono je na serijskom modelu iznosilo 274 centimetara, a Gardner ga je smanjio na samo 228 cm. Od prednjih vrata pa ka napred, Shorty je ostao isti, ali je ostatak vozila naravno pretrpeo veće izmene. To se odnosi i na fastbek stil krova, koji će debitovati u serijskoj proizvodnji 1966. godine, dok je enterijer bio identičan, sa izuzetkom zadnjih sedišta.

Ispod haube se krio V8 motor čija je zapremina povećana sa fabričkih 260 kubnih inča (4,3 litre) na 302 kubnih inča (5,0 litara). Menjač je bio trostepeni automatski i snagu je prenosio na zadnje točkove, a preostala mehanička izmena se odnosila na modifikovano ogibljenje, zahvaljujući kojem je visina vozila snižena.

Automobil je zatim ofarban u crvenu boju i dobio zvanično ime Mustang III pošto je bio treći projekat koji je DST kompletirao za Ford. Na raznim salonima automobila se našao početkom 1965. godine, a neki mediji su najavili da je zbog velikog interesovanja, odobrena i limitirana serijska proizvodnja.

Ali s druge strane, kasnije finansijske analize će pokazati da kompanija nikada nije ni razmatrala takav potez. Matematika je jasna, pa u vreme kada je Ford prodavao svakog Mustanga kog je mogao da proizvede, nije bilo mesta za još jednu konfiguraciju koja je koštala DST čak deset hiljada američkih dolara (oko 87.080 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) da proizvede.

Shortyju se iznenada izgubio trag u maju 1965. godine kada je ukraden iz hangara koji je pripadao DST-u. Osiguravajuća kompanija je isplatila punu sumu odštete, a pronađen je sedam meseci kasnije nakon što je istragom otkriveno da ga je ukrao baš kreator Gardner u želji da ga sačuva od prese.

I to se nije ni trudio da ga sakrije već ga je parkirao u sopstvenoj garaži. Pošto je osiguravajuća kompanija Aetna već ispatila odštetu, automobil je pripadao njima. Da bi nadoknadili izgubljeni novac, prodali su ga privatnom kupcu i to jednom od zvaničnika Forda.

Ovaj ga je prodao 1968. godine čoveku po imenu Bil Snajder, a Shorty je zatim dugo godina korišćen za svakodnevni prevoz. Restauriran je tek 2013. godine posle čega je promenio vlasnika za sumu od 511.550 američkih dolara.

Kao što smo spomenuli, Shorty je jedan od samo tri Mustanga iz 1963. godine sa VIN brojem, što ga čini najstarijim primerkom ovog legendarnog četvorotočkaša. Ford nam nikada nije ponudio Mustang sa dvoje sedišta i verovatno nikada ni neće, čime je važnost ovog koncepta još bitnija u automobilskom svetu.

To je verovatno znao i sudija kod koga je dospeo slučaj Vincenta Gardnera, pa iako je priznao krađu, nikada nije osuđen za krivično delo. Možda mu je zaista tekla Fordova plava boja kroz vene kao i autoru ove priče…

Zoran Tomasović

(603)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
13 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
S mile

Daleko od Nakaze, prelep je.

Matija

Poremecene proporcije, kao da mu je neko amputirao jedan metar karoserije iz sredine! 🙂 Zadnji nosac, „fastback“ je unikum – koja logika je rukovodila inzinjere i dizajnere da naprave ovako nesto?
Na kraju, „sve je dobro sto se dobro svrsi!“ – Mustang je jedan od najpopularnijih automobila svih vremena! Kazu da su ljudi uoci pocetka njegove prodaje stajali celu noc u redu da bi mogli da ga kupe! Prvog dana prodato je 30.000 vozila.

moron

Vozilo sa jakim motorom, zadnjim pogonom, a sa Wb od samo 228 cm je veoma opasno vozilo. Jer, kada ti zbog suviše snage na zadnjim točkovima dupe odjednom „pobegne“ 10 cm levo ili desno, nije isto da li imaš Wb od 274 cm ( kao original ovog vozila ) ili samo 228 ( kao ovaj „Kratki“ ). Onoga sa 274 cm bi i „dete“ moglo kontrolisati kada dupe počne da mu beži, ali, ovoga sa 228 cm nije lako. Mnogo je to vrtljivo. A mislim da su ga baš „poružnili“ kada su ga ovako skratili. Uništena mu je skladnost i… Pročitaj više »

Matija

„Moron“ kapira negativne strane zadnjeg pogona. 🙂

BB

Iskustvo iz njega govori, još kada je Volvom po Plješevici krivine peglao 😉

moron

Pa, kada sam „pre Hrista“ sa jednog prastarog vozila sa zadnjim pogonom i Wb-om od 264 cm, prešao na drugo vozilo sa zadnjim pogonom i Wb-om od 220 cm, shvatio sam da je to „nebo i zemlja“ što se tiče „vrtljivosti“ , (aktivne) bezbednosti i uopšte užitka u vožnji. Sa onim sa Wb-om od 264 cm se na iole klizavoj podlozi moglo tako lako, lepo i kontrolisano proklizavati dupetom, da je to bilo kao „umetničko klizanje“. Baš je ulivao poverenje, jer, ako i neželjeno pobegne, moglo se to ispraviti. Onaj sa Wb-om od 220 cm je bio „nemoguća misija“ za… Pročitaj više »

Matija

Sta mislis koliko je ljudi izginulo u Fici? Wb = 2,00 m, motor skroz pozadi ko djule u rancu.

BB

A tek Porsche… 😉
Kako su ga ono zvali? Widow maker?

moron

Nisam znao za to …

moron

Kao veoma mlad vozač, kada sam uočio taj problem „vrtljivosti“ sa malim Wb-om, jedno vreme sam bio čak i esktremnog razumevanja da bi brzinu kretanja svakog vozila trebalo iskazivati ne u km/h ili m/s, već u broju medjuosovinskih rastojanja koje to vozilo predje u jednoj sekundi. I da bi u vezi sa time trebalo i ograničiti maksimalnu brzinu svakog vozila. Jer, kada ide 120 km/h, jedan automobil će da predje svojih 12 Wb-a u sekundi (onaj sa Wb-om od 2,7m ), dok će neki drugi da predje 15 Wb-a u sekundi (onaj sa Wb od 2,2 m ). Jedan će… Pročitaj više »

Laki

Bez obzira na pogon kad je zadnji kraj “ miran“ sve se dobro završi!

Matija

Samo zenski zadnji kraj treba da bude „nemiran“! E, onda se sve dobro zavrsi! 🙂

Mustang

eh 60-te gde su ta vremena