Zanimljivost dana: Ford je planirao Mustang limuzinu, dvosed i karavan

Ford Mustang je jedan od najuspešnijih automobila u istoriji. Kada je debitovao sredinom 1964. godine, bilo je potrebno svega 18 meseci da milioniti primerak pronađe kupce, a jedan od ključnih razloga je ležao u bogatoj ponudi. Legendarni direktor za marketing, Li Ajakoka, je shvatio da kupci vole da modifikuju automobile po sopstvenom ukusu pa je samim tim Mustang imao izuzetno dugačku listu standardne i opcione opreme.

Po pitanju stila u ponudi su bili kupe, kabriolet i takozvani „fastback“ (produženi krov). Neke slike pokazuju da se Ford nije planirao zaustaviti na samo tri modela. Dok je Mustang još bio u prototip fazi, američki proizvođač vozila je razvio i sedan sa četvoro vrata sa ciljem da privuče sve veći broj porodičnih kupaca.

Ova ideja je delovala izuzetno jednostavno pošto je Falcon, model na kojem je Mustang bio zasnovan, već bio dostupan kao sedan. Ideja ipak nije otišla dalje od prototip faze iz nekoliko razloga. Prvi od njih je ležao u podatku da, tokom 1960-ih godina modeli sa dvoje vrata su bili daleko popularniji, a Ford je verovatno zaključio da bi Mustang sedan krao prodaju od skupljih modela kao što su Fairlane i Galaxie.Ideja je brzo pala u zaborav, ali se vratila pre desetak godina kada se retro model pokazao uspehom. Međutim, i tada Ford je zaključio da bi sedan oštetio reputaciju i ideja je ugašena.

Kada se zna da je Mustang kroz celu karijeru imao četvoro sedišta, teško je zamisliti da je ovaj automobil originalno zamišljen kao dvosed. Razlog leži u podatku da je Mustang trebao da bude duševni naslednik prve generacije Thunderbirda (1955-1957.), koja je takođe imala samo dvoje sedišta pre nego što je dobila četvoro 1958. godine.

Kompanija je razvila nekoliko ranih prototipova u vreme kada je Mustang još uvek nosio Alegro oznake, a i koncept iz 1964. godine je doneo mnoge linije viđene na modelu za 1969. godinu. Ajakoka nije želeo da vidi ni ovaj model u serijskoj proizvodnji i najavio je da bi prodaja bila limitirana na ispod 50.000 jedinica.

Početkom 1990-ih je debitovao i Mach III koncept kao dvosed, ali Ford je javno priznao da nikada nije ni razmotrio serijsku proizvodnju već je samo želeo da vidi reakciju publike. Mustang dvosed koji privlači najviše pažnje je onaj iz 1964. godine na bazi serijskog modela koji deluje identično osim što je kraći.

Ford je na njemu testirao i novi 5,0-litarski motor i školjku od fiberglasa, a uspeo je da preživi do današnjeg dana zahvaljujući inženjeru Bilu Snajderu. Njemu je naređeno sredinom 1960-ih godina da uništi prototip, ali ga je sakrio u hangar firme koja je proizvela školjku (Dearborn Steel Tubing) i tu ostao sve do pre desetak godina. Od tada je restauriran i redovno se pojavljuje na skupovima klasičnih automobila.

I za kraj, verzija koja je imala najveće šanse za serijsku proizvodnju je karavan ili u ovom slučaju takozvani „shooting brake“. U vreme pre nego što su krosoveri i minivanovi postojali, a terenci bili popularni samo među onima koji žele ekstremni „off-road“, karavan se činio kao idealno porodično prevozno sredstvo.

Ford je imao dosta uspeha sa karavanima i u jednom momentu kontrolisao čak 50% tržišta. Iz tog razloga tokom 1966. godine, italijanskoj firmi Intermeccanica je naređeno da razvije prototip da bi se uvidela reakcija publike. Italijani su razvili dva prototipa, ali tržište karavana sa dvoje vrata je takođe bilo limitirano, što je ubilo sve šanse za serijskom proizvodnjom.

Prethodnih godina na internet je procurela fotografija iz Detroita iz 1960-ih godina na kojoj se Mustang karavan vidi kao registrovan automobil što znači da ga je neko ipak koristio za svakodnevnu vožnju, a nepoznato je šta se desilo posle toga. Ford je poslednji put eksperimentisao sa karavanom krajem 1970-ih godina kada je još jedna italijanska kuća, Ghia proizvela nekoliko koncepata.

Šta mislite, koja verzija bi imala najviše izgleda na uspeh, da se proizvođač odlučio na takav korak?

Zoran Tomasović

(571)