1. Home
  2. Vesti
  3. Da li ste ikada videli bolji spomenik?
Da li ste ikada videli bolji spomenik?

Da li ste ikada videli bolji spomenik?

2.06K
5

Ukoliko ste jedan od onih kojima „benzin teče kroz vene“, onda ćete sigurno razumeti zašto je jedan čovek prošao kroz toliko muke da bi svom bratu ispunio želju, tako što će podići spomenik u vidu Mercedesovog legendarnog modela W123. I ne, nije gastarbajter i, opet ne, scena nije s Balkana kao što će većina verovatno pomisliti, već nam priča stiže iz grada Njuvard unutar američke savezne države Nju Džerzi.

Ukoliko ikada posetite groblje nazvano Rosedale Cemetery, tu čete videti poveći spomenik sa legendarnom nemačkom limuzinom izrađenog od kamena.

Kako prenose kolege s lokalnih medija Weird NJ kao američki tinejdžer kineskog porekla Rejmond Tsi je maštao kako će jednog dana položiti vozački ispit, i kupiti W123 kao svoj prvi automobil. Njegov stariji brat Dejvid je bio imućni industrijalac i obećao je kupovinu Mercedesa, onog momenta kada Rejmond napuni šesnaest godina i dobije vozačku dozvolu.

Tinejdžer se uputio u Hong Kong na studije, ali je preminuo 1981. godine kada je imao svega petnaest godina. Uzrok smrti zavisi od toga kom izvoru verujete, pa jedna priča kaže da je poginuo u saobraćnoj nesreći, a ona druga da je njegov život prerano odnela pneumonija (upala pluća). Telo je zatim vraćeno u Ameriku, a Rejmond je sahranjen na spomenutom groblju.


Dejvid nikada nije zaboravio svoje obećanje i finansirao je izgradnju Mercedesa 240D iz 1982. godine. Izrađen je kompletno od kamena, s idejom da bude postavljen na Rejmondov grob. Izgradnju je obavila firma Rock of Ages i celokupni proces je koštao čak 250 hiljada američkih dolara ili oko 773 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Težak je 36 tona i bilo je potrebno čak sedamnaest meseci da bi bio kompletiran, a kada se to desilo 1983. godine, svet je dobio verovatno najveći kameni Mercedes na svetu.

Spomenućemo da je automobil identičnih dimenzija kao i onaj pravi, i da je pažnja obraćena i na najmanje detalje. Nedostaju jedino retrovizori i značka na haubi, a Dejvid je namerno izostavio ove detalje pošto se plašio da ih neko ne bi ukrao tokom godina. Spomenućemo da je Rejmondovo ime napisano i na tablicama.

Tokom godina familija Tsi je odbijala sve medijske pozive za intervju, a Dejvid je navodno svakog dana dolazio na groblje sve dok nije preminuo pre dve godine u 67. godini života. Šta reći osim – svaka čast.

AutoRepublika

(2058)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

5 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Iznogud Časni

Eko? 🙂

Laki

Sunce sija zbog velikih ljudi bravo!

Rikošet

Sve je ovo moglo da se odradi u nekom mini formatu na groblju ako mu je već bila želja. Recimo u razmjeri 1:24 ili slično i da bude ok… Opet nekom ko je imao motiva da napravi ovako nešto džaba je pričati šta je razumno. Na grobu je dovoljna mala pločica sa osnovnim podacima i da se mene pita tako bi bilo za sve ne samo za ovoga… Kad vidim samo koliko je mermera i novca slupano u nadgrobnim spomenicima od siromašnog naroda, a znam da ima djece gole i bose onda mi je jasno koliko smo nerazumni. Neće nam… Pročitaj više »

Dragan

Stvarno ne mogu da verujem da nije naš čovek, gastos, povratnik iz Nemačke. Doduše, ima još i mauzolej, da je naš, tražio bi da ga sahrane u sedećem položaju, za volanom. Nemam reči…
Doduše, ne znam ni kakav je osećaj, nemam svoj auto već godinama, iznajmim kod Menadžer-a kad mi treba, inače i ne vozim. Valjda zato i nemam osećaj kako je to imati ovakvu limuzinu.

Sasa

Jel u voznom stanju, salim se meni kad zatreba auto ja ga iznajmim u Autorent-u pa ga vozim.