Zanimljivost dana: Jankel Tempest je bio britanski Chevrolet Corvette

S karijerom koja traje već skoro sedam decenija, očekivanja su da postoji veliki broj automobila na bazi modela Chevroleta Corvette. Omiljeni američki sportista je uvek pružao performanse superautomobila s cenom koju prosečan kupac može da priušti, da bi se onda individualni tjuneri postarali da sve podignu na još viši nivo. Većina takvih modela je dolazila baš iz Amerike i svima su nam poznate firme kao što su Anteros, Callaway i Falcon.

U ovom izdanju „zanimljivosti dana“ ćemo obratiti pažnju na pokušaj jedne firme iz Velike Britanije da napravi i evropsko izdanje Corvette. Zove se Jankel Tempest i u svoje vreme je oduševio javnost svojoj pojavom.

Otac ovog programa je bio čovek po imenu Robert Dženkel koji je već imao iskustvo sa firmom Panther Westwinds. Kada je ona otišla u stečaj, Dženkel je osnovao novu kompaniju nazvanu Le Marquis sa ciljem da tjunira razne skupocene premijum limuzine kao što su Mercedes S Klase, Rolls-Royce Silver Sprint i Bentley Mulsanne.

Shvativši da su neki primerci toliko skupi da čak ni arapski kraljevi nisu spremni da odreše kesu za njih, Dženkel je 1988. godine predstavio ideju ultimativnog sportiste na bazi Corvette, ali s cenom od 121 hiljadu funti (oko 160.848 američkih dolara ili 282.900 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Brojka se svakako čini visokom, ali ćemo spomenuti da su raniji modeli na bazama Bentleya i Rolls-Roycea bili i do četiri puta skuplji.

Dok je novi Tempest donekle i izgledao kao Corvette, dva modela zapravo nisu delila nijedan deo školjke. Dženkel je razvio sopstvenu školjku od kevlara, i iako je definitivno izgledao fantastično, ipak je imao par mana. Primera radi, vrata prtljažnika se nisu mogla otvoriti pa jedini način da ubacite prtljag je da pomerite prednje sedišta i onda kroz otvor iza njih, da to uradite.

Premijera je zakazana za decembar 1990. godine, a zanimljivo je da na internetu postoji jako malo informacija o njemu. Neki mediji su preneli par rečenica gde nisu krili oduševljenje na račun stila i enterijera, ali gotovo niko se nije potrudio da napiše šta je sve modifikovano.

Kolege iz magazina „Performance Car“ su uradile intervju sa Dženkelom u maju 1992. godine, a ovaj im je rekao da već ima naručena 23 primerka i da njegova maksimalna brzina iznosi 320 km/h. Takođe je rekao da od mirovanja do 160 km/h može da ubrza za 8,9 sekundi, a do 224 km/h za 18 sekundi. A zatim je iznenadio javnost s pričom da se ispod haube krije 6,3-litarski motor sa osam cilindara.

Spomenućemo da je najveći fabrički agregat u Corvetti u vremenu o kom pišemo, bio 5,7-litarski, a zahvaljujući kompresoru snaga je iznosila 537 „konja“ i maksimalnih 824 Nm obrtnog momenta. Dženkel je obećavao i ubrzanje od nule do 100 km/h za 3,3 sekundi, mada je Performance Car uspeo da zabeleži „tek“ četiri sekunde. Kasnije je postojalo i izdanje sa fabričkim 5,7-litarskim motorom u atmosferskom izdanju (300 „konja“), odnosno i onom sa kompresorom (375 „grla“), ali nam nije poznato koliko je jedinica naručeno.

Nažalost, proizvodnja će trajati do kraja 1993. godine i samo 35 jedinica će napustiti fabriku, od čega je gotovo svaki primerak završio na Bliskom istoku. Glavni razlog neuspeha zapravo nije ležao u ceni već u ekonomskoj krizi koja je pogodila svet početkom devedesetih godina prošlog veka. Dok se činilo da novca ima na pretek, samo pet godina ranije, do perioda kada je Tempset krenuo sa isporukom, mnogi bogataši su ostajali praznih džepova i bivali su prinuđeni da otkažu svoje rezervacije.

Model koji vidite na priloženim fotografijama je jedini koji je vraćen u Veliku Britaniju i trenutno se nalazi u rukama kolekcionara.

Jankel Tempest nije uspeo u svojoj nameri da pokaže Starom kontinentu zašto Amerikanci toliko vole Corvette, ali na kraju dana, ipak je bio impresivan pokušaj. Ako ništa drugo, njegove performanse, stavljene u kontekst perioda ranih devedesetih godina prošlog veka, svakako su bile impresivne.

Zoran Tomasović

(477)