Zanimljivost dana: Da li je Probe bio najbitniji koncept Forda u istoriji?

I ne, ne pričamo o serijskom modelu koji se proizvodio kroz dve generacije od 1989. do 1997. godine. Takav automobil je originalno razvijen kao četvrta generacija modela Mustang i sa izuzetkom jednog američkog motora, zapravo je bio čistokrvna Mazda. O tome ćemo pričati malo kasnije pošto je današnja tema posvećena istoimenoj seriji koncepta. Bilo ih je čak pet i doneli su pravu revoluciju za serijske modele Forda u Evropi i Americi.

Sve je započelo nedugo nakon naftne krize iz 1973. godine, o kojoj imate dva divna članka u arhivi, kada su se cene goriva otele kontroli. One ne samo što su značajno skočile, već je u SAD i Zapadnoj Nemačkoj postojala velika nestašica nakon embarga uvedenog od strane OPEC-a, pa je Ford kontaktirao svog italijanskog partnera po imenu Ghia i krenuo da razmišlja o tome kako da snizi potrošnju goriva svojih modela.

Cela ideja je započela od dizajnera po imenu Don Kopka. Imao je dugogodišnje iskustvo rada u kompaniji i njegovo najveće delo je bio Mustang za 1967. godinu. Nedugo nakon spomenute naftne krize, američka vlada je uvela sistem, takozvani CAFE, gde bi se zahtevalo od automobilskih proizvođača da naprave modele sa određenom potrošnjom goriva.

Fordovi inženjeri su zaključili da će tako nešto koštati firmu čak tri milijarde dolara (današnjih oko 16,6 milijardi „zelembaća“), a onda se javio spomenuti Kopka i rekao da njegove aerodinamične linije mogu da donesu isti efekat za „samo“ deset miliona dolara (današnjih 55,3 miliona najmanjih zelenih novčanica).

Iako su američki kupci tradicionalno najviše voleli stil „kocke“, gde se činilo da su dizajneri najviše koristili lenjir u svom poslu, ovakve cifre su naterale Ford da ipak detaljno sasluša ideje Kopke. Pošto američke firme nisu imale mnogo iskustva sa takvom konfiguracijom, u pomoć je pozvana čuvena italijanska dizajnerska kuća Carrozzeria Ghia koja se tada nalazila u Fordovom vlasništvu.

Prvi od njih je debitovao na Salonu automobila u Frankfurtu 1989. godine i zvao se Probe I. Delio je platformu Fox sa novom generacijom Mustanga i pokretao ga je identičan 2,3-litarski turbobenzinac sa 132 konjske snage.

Ghia je najviše pažnje posvetila aerodinamici pa je Probe I imao otpor vazduha od svega 0,25. Takođe je doneo i modernu tehnologiju, kao recimo da se palio tako što biste provukli kreditnu karticu kroz bravu, a imao je i prototip onoga šta će kasnije postati „touchscreen“. Javnost je najviše bila oduševljena potrošnjom koja je u gradu iznosila tek šest litara na pređenih sto kilometara.

To je bila cifra o kojoj su turbobenzinci sa sličnom snagom samo mogli da sanjaju, pa su ideje Kopke definitivino dale rezultate. Automobil je kasnije ofarban u crvenu boju umesto originalne bele farbe, a danas se nalazi u privatnim rukama.

Dosta automobilskih sajtova će reći da Probe II nije postojao, ali to nije istina. Debitovao je u februaru 1980. godine i kompletno je bio razvijen od strane Forda. Reč je o heču sa petoro vrata i mnogi je ličio na kasniji serijski model Dodge Charger. O njemu se zna jako malo pošto nikada nije javno predstavljen, već je Ford samo objavio nekoliko fotografija.

Probe III je stigao 1981. godine i posao je ponovo uradila Ghia. Ovaj put fokus je bio na evropskom tržištu gde će ovaj koncept poslužiti kao inspiracija za model Sierra. Delio je mnoge linije sa Probea I, ali je oblasti aerodinamike povećana pažnja u još većoj meri. To je smanjilo otpor vazduha na samo 0,22. Brojka je ostvarena zahvaljujući aktiviranju određenih spojlera kada je postojala potreba za njima, a nije teško zaključiti da su mnoge linije kasnije prenete na Sierru.

Usledio je Probe IV 1983. godine i povećao je ideju o aerodinamičnosti na još viši nivo. Kopka je ovaj put uradio celokupni posao, a automobil je ponovo bio heč sa petoro vrata. Pokretao ga je 1,6-litarski atmosferski benzinac sa 70 konjskih snaga, a aerodinamičnost je iznosila neverovatnih 0,15. Kopka će kasnije reći da je Probe IV bio prvi Ford koji je kompletno razvijen uz korišćenje kompjutera, i da je bio potpuno funkcionalan. Napravljena su dva primerka i oba se danas nalaze u privatnim rukama.

Serija Probeovih prototipova je kompletirana 1985. godine s modelom po imenu Probe V. Mnogi će reći da je ličio na Lamborghini Marzal, a najveća izmena u poređenju sa prethodnicima je bila na račun pozicije motora.

On je ovaj put postavljen iza zadnjih sedišta, a otpor vazduha je iznosio samo 0,13. To ga je učinilo jednim od najaerodinamičnim automobilima ikada proizvedenim, ako ne bi računali one za trkačke staze.

Serijski Probe je debitovao 1988. godina na Mazdinoj platformi GD i delio je zajedno sa modelima 626 i MX-6. Ovaj automobil je originalno planiran kao novi Mustang, ali američka javnost nije najbolje reagovala da njihova ikona bude razvijena od strane japanske firme i da je pokreću Mazdini motori. Odluka je na kraju pala da se Mustang i Probe paralelno proizvode, a o tome smo detaljno pisali pre nekoliko godina.

I da li je Probe I-V najbitnija serija prototipova u istoriji Forda? Mnogi će reći da jesu, pošto su inspirisali mnogobrojne uspešne serijske modele sa obe strane okeana. Pitanje je da li bi postojali velikani kao što su Sierra ili Taurus da nije bilo Probea, čime mu takva titula svakako zasluženo pripada.

Zoran Tomasović

(290)