Da li će elektromobili „preživeti“ koronavirus?

Širenje koronavirusa, koje je napravilo haos na globalnom planu, vršeći negativan uticaj na svaku poru ekonomije, stavilo je svet u opštu recesiju.

Po inicijalnim podacima, kineska ekonomija je pretrpela mnogo veći udarac nego što se prvobitno pretpostavljalo, ali ono što je pozitivno je što se situacija u najmnogoljudnijoj zemlji sveta popravlja. S druge strane, Evropa i SAD pokušavaju da primenjuju slične mere sa sve strožim restrikcijama, što opet ima negativan uticaj na potražnju, dok su gotovo sve aktivnosti naglo stopirane.

Kako to obično biva, eventualni epicentar ekonomskog zemljotresa preko „velike bare“ može da pošalje  „talase“ koji na kraju preplave čitav svet, čemu smo svedočili tokom krize iz 2008. Slično može da se desi ponovo, jer je pandemija ugrozila svetsku ekonomiju mnogo ozbiljnije nego što se prethodno pretpostavljalo. Što se automobilske industrije tiče, proizvodnja je gotovo u potpunosti stopirana u Evropi.

Evropsko tržište je na klackalici. Uhvaćeno u „unakrsnu vatru“ u trgovinskom ratu između Kine i SAD, sada dolazi u još goru situaciju. Tu su još uvek nesigurnosti prouzrokovane „Bregzitom“, dok je potražnja kineskog tržišta za novim automobilima doživela drastičan pad.

COVID-19 je prisilio proizvođače poput Volkswagena, Daimlera, BMW-a, Ford Motora, FCA, Renaulta i Toyote da stopiraju rad u fabrikama na Starom kontinentu. Ono što je najgore u svemu je što se stvari neće popraviti u dogledno vreme jer do „prve krivine“ put konstantno vodi nizbrdo. Čak, mnogi sttručnjaci smatraju da će ovaj udarac rezultirati izgubljenom ekonomskom dekadom.

Dakle, koronavirus je već uzeo danak kada je reč o proizvodnji električnih automobila, uzimajući u obzir da su sve navedene kompanije, kao i mnoge druge, uložile ogromna sredstva u ovu oblast, kako iz razloga stavljanja nasuprot lidera u segmentu, Tesle, tako i zbog usklađivanja s oštrijom ekološkom regulativom u EU. Pored toga, cena nafte je takođe doživela značajan pad, s tendencijom da će padati i dalje, što nimalo ne ide na ruku proizvođača elektromobila. Pored toga, slabljenje ekonomije, gubitak radnih mesta i manja kupovna moć, takođe su faktori koji će doprineti padu prodaje automobila na baterije, koji se još uvek smatraju luksuzom u odnosu na tradicionalna vozila.

Tržište električnih automobila je posebno ugroženo aktuelnom krizom, delom iz razloga što ova grana još uvek nije etablirana i što zavisi od globalnog izvora, a to su baterije. Činjenica je da se električna vozila još uvek relativno teško prodaju.

Ono što bi mogao da bude adut prodaje električnih automobila u perspektivi je regulativa. Dok stroža ekološka pravila u EU i Kini mogu da motivišu ljude da se odluče za kupovinu elektromobila, u SAD situacija baš i nije takva, jer se beneficije ogledaju u najvećoj meri u poreskim olakšicama, što verovatno nije dovoljno da se anuliraju manji troškovi i niže cene goriva.

BMW i Mercedes su najavili da će svojim gamama pridodati niz „plug-in“ hibridnih modela, kao deo strategije usklađivanja s EU regulativom. LMC Automotive čak predviđa da će oni po prodaji nadmašiti čisto električne automobile. Da li će to za posledicu imati masovna odustajanja od kupovine elektromobila i ponovno okretanje jeftinijim, „starim dobrim“ motorima s unutrašnjim sagorevanjem? Takvo razmišljanje ima smisla jer su šefovi automobilskih kompanija izrazili otvoren strah u vezi s troškovima koje donosi elektrifikacija, što je mnoge nagnalo da se udružuju i razvijaju zajedničke projekte i poduhvate. Čak i samostalna Honda očekuje da će hibridi nadmašiti po prodaji električne automobile.

BMW, kao što je poznato, primenjuje fleksibilan način proizvodnje, gde se na istim proizvodnim linijama proizvode sva tri tipa vozila. To bavarsku kompaniju čini prilagodljivijom u odnosu na druge, koji imaju posebno razvijene platforme za električna vozila.

Kako će se stvari razvijati u perspektivi, ostaje nam da vidimo.

AutoRepublika

(346)