Nekada davno, pre nego što su se kupci mogli informisati preko televizora i kompjutera o najnovijim proizvodima, kompanije su iznalazile razne načine da privuku pažnju javnog mnjenja. Cilj nije bio samo informisati potencijalne kupce o najnovijim proizvodima, koji se koriste u svakodnevnom životu već i privući njihovu pažnju svojom pojavom.
General Motors (GM) Futurliner je bio jedan od takav proizvodi koji do današnjeg dana važi za jedan od najčudnijih vozila ikada proizvedenih. Od ranih 1930-ih pa do sredine 1950-ih godina ukupno 12 Futurlinera je privlačilo pažnju gde god da su se pojavili, sve dok ih proizvod koji su reklamirali – televizor – nije penzionisao.
Dugo su važili za veliku nepoznanicu, čak i za mnoge koji se sećaju njihovih parada, a onda je jedan od njih prodat za rekordna četiri miliona dolara i ponovo ih vratio u centar pažnje. Početkom 1930-ih godina, dok su se Sjedinjene Američke Države oporavljale od „Velike depresije“, sajam u Čikagu poznat kao „Chicago’s World Fair“, počeo je da privlači veliku pažnju. Ovaj sajam je dugo godina važio za veliki skup na kojem su kompanije predstavljale svoje najnovije proizvode, a najveću pažnju je privukao 1893. godine, kada je naš Nikola Tesla po prvi put osvetlio sve prostorije.
Streamliner
Za 1933. godinu, sajam je proširen na lokaciji gde se danas nalazi legendarni Navy Pier, ali i pored toga, mnogi nisu bili zadovoljni što su preko cele Amerike morali da putuju u Čikago da bi uživali u ovoj predstavi. Čelni ljudi General Motorsa su se dosetili da postoji mogućnost da se predstava stavi na točkove, a prvi model za takvu svrhu je bio Streamliner.
Predstavljen 1936. godine, Streamliner je imao svoju prvu paradu iste godine u manjim gradovima u američkoj saveznoj državi Floridi. Iako Streamliner nije bio preterano velik i po dimenzijama sličan kamionima iz navedenog perioda, do početka Drugog svetskog rata, on je prešao preko 1,6 miliona kilometara i posetio preko 250 gradova u SAD, Kanadi, Meksiku i Kubi, a njegove predstave je videlo 12,5 miliona ljudi.
Do 1940. godine je postojalo ukupno osam Streamlinera, a kao što je originalno zamišljeno, oni su publiku obaveštavali o najnovijoj tehnologiji dostupnoj širom sveta. Međutim, do kasnih 1930-ih godina, postalo je jasno da je Streamliner ipak suviše mali za ovakav posao, a i njegove dizajnerske linije su počele da zaostaju za vremenom.
Futurliner
Ipak je bilo teško ubediti potencijalne kupce da Streamliner donosi buduću tehnologiju kada je po dizajnu i sam bio zastareo. Iz navedenog razloga, General Motors je počeo da radi na liniji novih vozila za paradu, koja su bila predviđena da budu značajno veća, ali i modernija. Da bi pokazao publici da je zaista novi proizvod u pitanju, General Motors je promenio i ime u Futurliner, a prva generacija od 12 primeraka je debitovala 1940. godine.
U pitanju je bio veliki „autobus“ većih dimenzija nego većina kamiona iz tog perioda, koji je imao veliki otvor sa strane, gde bi voditelj publici pričao o najnovijim proizvodima. Futurliner nije bio legalan za svakodnevnu upotrebu zahvaljujući svojim ogromnim dimenzijama – dužina 9,9 metara, širina 2,4 metra, visina 3,3 metra i težina 13 tona, a pokretao ga je dizel motor od četiri cilindra, sa manuelnim menjačem i pogonom na sva četiri točka.
Tokom svake parade ovaj autobus je imao pratnju od 24 kamiona, 11 automobila i tri karavana. Međutim, posle samo pet predstava, Futurliner je penzionisan nakon što su Sjedinjene Američke Države ušle u Drugi svetski rat posle napada na vojnu bazu Perl Harbor na Havajima. Tokom rata, svi primerci su bili parkirani po raznim garažama, a krajem 1940-ih, nakon što se ekonomija oporavila u dovoljnoj meri, General Motors je ponovo počeo da radi na idejama da Futurliner predstavlja inovacije američkoj publici.
Da bi ovaj autobus bio spreman za tako nešto, najveći svetski proizvođač vozila je odlučio da ga osveži. Zastareli dizel je zamenjen modernijim 5,0-litarskim, rednim šestocilindarskim benzinskim motorom sa 145 ks, dok su debitovala i dva nova menjača – četvorostepeni automatik i trostepeni manuelni. I pored toga, zbog velike težine, Futurliner nije mogao da ubrza više od 70 km/h, ali je i to bila dovoljna brzina tokom parada.
Televizor
Ostale promene su se odnosile na kabinski prostor, gde je ubačen klima uređaj, a položaj motora pomeren da olakša vozaču u vožnji. Novi Futurliner je debitovao 1953. godine predstavljajući novu tehnologiju kao što su prvi prototip mikrotalasne rerne i novo posuđe za kuhinje. Nažalost, parada nije dugo trajala i već do sredine 1950-ih godina publika je počela polako da gubi interesovanje zahvaljujući najnovijoj tehnologiji – televizoru.
Naime, potencijalni kupci su mogli da uživaju u identičnom reklamiranju iz svojih domova, pa se „ekonomsko propagandni program“ iz autobusa učinilo kao stara vest. Poslednju paradu Futurliner je imao 1956. godine, kada je svih 12 primeraka parkirano u ćoškove mnogobrojnih General Motorsovih fabrika. Dva primerka su kasnije pokolonjena policijskoj stanici u američkoj saveznoj državi Mičigen, posle čega su prefarbani, i korišćeni za demonstracije tehnologija za policijske svrhe, ali su i oni penzionisani do 1959. godine.
„Sedmorica“ preživelih
Od 12 proizvedenih primeraka, trenutno se zna za sedam, dok je sudbina ostalih pet nepoznata. Tokom jedne od parada 1950-ih godina, dva Futurlinera su učestvovala u sudaru, pa se pretpostavlja da su završila na otpadu. Sudbina većine njih nije bila poznata sve do 2006. godine, kada je jedan od primeraka (ukupno deseti ikada proizveden) prodat za čak četiri miliona dolara. Kada se ova vest proširila, tako je i popularnost nastavila da raste, a popularni sajt za oldtajmere, Hennings, nedavno je objavio i zanimljivu analizu gde se svaki model nalazi.
Naime, sudbina prva dva Futurlinera ikada proizvedena, kao i četvrtog, petog i šestog, je nepoznata, a trag im se izgubio nakon završetka parade 1956. godine. Najstariji Futurliner čija se sudbina zna je onaj treći, koji je trenutno u procesu restauracije, a istim putem ide i sedmi Futurliner. Osmi je nedavno završio u Švedskoj i takođe je u procesu restauracije, dok je deveti restauriran sredinom 1990-ih godina. Deseti primerak smo već spomenuli, a nakon što je prodat za rekordnu sumu, trenutno se koristi za parade po Mičigenu.
Ostala dva primerka su trenutno u veoma lošem stanju i trunu po auto-otpadima širom Amerike. Veruje se da je svaki Futurliner koštao General Motors oko 10.,000 dolara (krajem 1930-ih godina, kada je proizvodnja tekla), ali i pored toga ovi autobusi su veoma bitan deo američke istorije. Oni su nam pokazali kako je nekada svet funkcionisao i kako je marketing tekao u vreme kada nisu postojali televizija i internet. Ironično, tehnologija kao što je televizor, koju je Futurliner i reklamirao, je na kraju sahranila ovaj legendaran autobus, ali zahvaljujući razmeni informacija na internetu njihova popularnost prethodnih godina je ponovo u vrhu.
Zoran Tomasović
Uredio: Pavle Barta
(1141)
Internet je televiziji isto što je ona bila Futurelineru 🙂 Iskopaće tebe Bili 🙂
Ima dobra epizoda od Bitchin’ Rides kad su jednog restaurirali. Trebalo im je 2 godine.