Na vrhuncu ere kada su nemački kupei definisali eleganciju i inženjersku preciznost, pojavio se automobil čiji je kreator odlučio da potpuno promeni pravila igre. Boschert B300 Gullwing, predstavljen 1989. godine na Salonu automobila u Frankfurtu, nije bio samo još jedna modifikacija postojećeg modela, već hrabra i jedinstvena interpretacija određene ideje.
Ovaj projekat naručio je Hartmut Bošert, a kao osnova je poslužio Mercedes 300 CE generacije C124 iz 1988. godine. Međutim, ono što je usledilo bilo je daleko od klasične prerade.
Prednji deo automobila dobio je dizajnerske elemente tada novog R129 SL-a, što je zahtevalo potpuno prilagođene panele haube i blatobrana. Silueta je dodatno transformisana skraćivanjem krova i zadnjeg prepusta za po 25 centimetara, čime je kupe dobio znatno niži i agresivniji stav.
Ipak, ono po čemu će Boschert B300 Gullwing zauvek ostati upamćen jesu njegova vrata. Hidraulično pokretana „galebova krila“ predstavljaju omaž legendarnom Mercedesu 300 SL-u, ali i jasan pokazatelj Bošertove želje da stvori nešto više od običnog automobila, odnosno umetničko delo na točkovima.
Ispod redizajnirane karoserije krije se jednako zanimljiva mehanika. Redni šestocilindrični motor zapremine tri litre opremljen je s dva turbopunjača u sekvencijalnom rasporedu, gde jedan radi pri nižim, a drugi pri višim obrtajima. Rezultat je snaga od 283 „grla“ uz minimalan turbo zastoj, što je za kraj osamdesetih godina predstavljalo izuzetno napredno rešenje. Snaga se na zadnje točkove prenosi putem petostepenog manuelnog menjača, zadržavajući klasičnu vozačku konfiguraciju.
Cena ovog automobila dodatno oslikava ekskluzivnost istog. S iznosom od 186 hiljada nemačkih maraka bio je više nego dvostruko skuplji od standardnog 300 CE-a, značajno nadmašujući čak i luksuzni 500 SL i najskuplje modele Mercedesove ponude tog vremena. Procenjuje se da je proizvedeno svega jedanaest primeraka, ali samo jedan, upravo ovaj, dobio je prepoznatljiva vrata tipa „gullwing“. sa elektrohidrauličnim otvaranjem.
Automobil je nakon premijere u Frankfurtu ostao u Nemačkoj, sve dok ga nije pronašao i kupio Tino Zovko, inženjer čija fascinacija ovim modelom datira još iz detinjstva. Prvi put ga je video kao dečak, na naslovnici nemačkog automobilskog magazina iz 1989. godine, što je ostavilo toliko snažan utisak da je godinama kasnije odlučio da pronađe upravo taj primerak. Njegova posvećenost toliko je impresionirala samog Hartmuta Bošerta da je organizovao lični susret i predao mu originalnu dokumentaciju vezanu za nastanak automobila.
Automobil je u novembru 2023. godine, nakon duže od dve decenije u Zovkovom vlasništvu promenio vlasnika, i danas se nalazi u privatnoj kolekciji. Sa nešto više od 39 hiljada prevaljenih kilometara, za koje se veruje da su originalni, ovaj jedinstveni primerak ostaje jedan od najfascinantnijih automobila svoje ere.
Kuća Broad Arrow će krajem maja organizovati aukciju, a eksperti smatraju da će novi vlasnik morati da potroši između 475 i 525 hiljada evra.
Zoran Tomasović
Slike: Broad Arrow
(102)
