1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: General Motors Cadet – američki BMW Isetta
Zanimljivost dana: General Motors Cadet – američki BMW Isetta

Zanimljivost dana: General Motors Cadet – američki BMW Isetta

2.79K
0

Mnogi pamte General Motors najviše po stečaju tokom recesije od pre desetak-petnaest godina, ali tokom svoje dugogodišnje istorije ovaj američki proizvođač je bio svetski lider i veoma inovantan brend. Mnoga tehnološka rešenja koja viđamo na modernim automobilima, kao što su turbo motor, automatski menjač i komande osetljive na dodir, su debitovala upravo na modelima General Motorsa.

Još jedna od karakteristika po kojoj je američki brend ostao poznat, jeste borba protiv manjih konkurenata. Iako su neki potezi delovali smešno za kompaniju veličine kao što je General Motors, oni su ipak dobijali zeleno svetlo za serijsku proizvodnju, bez obzira što je profit na njima bio minimalan, a često i nepostojeći. Ako ništa drugo, takvi potezi bi zadavali udarac ili pak samo oslabili moć konkurenta, što je označilo da su šanse velike da će kupci ponovo potrošiti novac na vozila izrađena od strane tada najvećeg svetskog giganta.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na plan Jenkija da se suprostave u takozvanoj „micro“ kategoriji. Pričamo o vozilima gde je najpoznatiji predstavnik svakako bio BMW Isetta, ali su i Amerikanci imali „konja za trku“ u vidu modela kao što je Crosley i Nash Metropolitan. Međutim, eksperti će reći da je General Motors „više godina trošio na toaletni papir, impozantnije sume nego što je bio kapital takvih kompanija“, pa se pitamo zašto je glavni stilista uopšte odobrio razvoj mikro automobila pod nazivom Cadet.

Ukoliko redovno čitate priče na našem sajtu, onda vam ovaj naziv sigurno nije stran. Ne baš tako davno smo pisali da je najveća divizija kompanije Chevrolet radila na istoimenom modelu posle Drugog svetskog rata po uzoru na nemački Opel Kadett (Cadet i Kadett imaju isto značenje i izgovor na dva različita jezika). Ali ovaj put, posao nije poveren Chevroletu već je celokupni General Motors radio na njemu, uz plan da kasnije pripadne jednoj od divizija (koje su u to vreme bile Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac).

Njegova istorija vuče poreklo iz 1956. godine i to u vreme kada je kompanija prolazila kroz najslavniji period svoje dotadašnje istorije. Dizajnerski studio je vodio legendarni Harli Erl dok je Bil Mičel bio njegova zamena. Ova dva dizajnera će biti zaslužna za svaki model General Motorsa od dvadesetih, pa sve do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka. Istovremeno, u kompaniju je stigao i mladi Piter Brok. Iako je imao samo 19 godina, Broku se već naslućivala blistava budućnost koju će da ostvari deset godina kasnije radom u Shelby American.

Harli Erl

Nezvanična priča kaže da je tokom kasnih večernjih sati, Erl zatekao Broka u studiju i pitao ga šta „mladunac“ misli o dizajnerskom pravcu General Motorsa. Takva situacija nije bila strana, i iako se Erl danas smatra najvećim američkim dizajnerom, zapravo se uvek konsultovao sa drugim stilistima i po pravilu bi sagledao njihove savete.

Brok mu je rekao da smatra da Volkswagen „Buba“ previše dominira u kategoriji jeftinih narodnih vozila (Chevrolet će dobiti svog predstavnika 1960. godine kada je debitovao model Corvair) i da bi General Motors trebalo da razmotri takozvani „studentski automobil“.

Mladi dizajner je pričao o svom odrastanju, i kako nije bio u stanju da priušti novo vozilo sa 16 ili 17 godina, već se uvek zadovoljavao jeftinim polovnjacima. Kod kompanije je takođe važila izražena kultura kako je bitno da prvi automobil svakog Amerikanca bude Chevrolet, čime bi započeo (i verovatno završio) svoju vozačku karijeru kod General Motorsa.

U protivnom, ako kupi Forda ili Plymoutha, šanse su velike da će kasnije kupiti Mercury, Dodge ili Lincoln umesto Pontiaca ili Oldsmobilea. Erlu se ova ideja izuzetno dopala, i odobrio je mali budžet za razvoj prototipa koji bi omogućio svakom šesnaestogodišnjaku (kada se u Americi inače dobija vozačka dozvola) da bude u mogućnosti da postane vlasnik. Finansije su, barem za Erla, bile u drugom planu, što će se kasnije pokazati kao velika greška kada se čelnici umešaju.

Piter Brok

Brok je predstavio svoje crteže šefu, a ovaj mu odobrio prostor i još nekoliko pomoćnika da bi razvili model od gline. U Ameriku je čak uvežen i određeni broj primeraka mikro automobila s oznakama BMW Isetta, iako se ovaj model u to vreme nije ni prodavao „preko bare“.

Do današnjeg dana je preživelo samo nekoliko fotografija i jako malo informacija, pa je mnogo toga predmet spekulacija. Ono što je sasvim sigurno, jeste podatak da je Cadet bio dvosed sa planiranim motorom napred i delovao je kao umanjena verzija većih automobila. Na jednoj od priloženih fotografija možete da vidite zajedničku sliku sa Isettom na kojoj američki predstavnik definitivno izgleda kao veći objekat.

Pored standardnog kupea je planiran i mali karavan za sve one koji poseduju firme i svakodnevno razvoze robu. Prototip od gline nije imao mehaniku, ali je navodno planiran Opelov benzinac zapremine 993 kubika sa 48 konjskih snaga koji se kasnije ugrađivao u Kadetta. Menjač bi bio četvorostepeni manuelni koji bi prenosio snagu na zadnje točkove.

Erl je bio veoma uzbuđen i želeo je da doda Cadet u ponudu Chevroleta za 1958. godinu po početnoj ceni od hiljadu dolara (oko 9.620 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). Ali kada je ideja predstavljena čelnicima kompanije, oni su je lagano odbili. Dok problem nije bio toliko finansijske prirode, pošto je General Motors bio spreman prihvatiti gubitke pod uslovom da prvi automobil mladog Amerikanca bude Chevrolet, kompanija je spomenute 1956. godine već prodavala svaki primerak koji je uspevala da proizvede da jednostavno nije postojao prostor za još jedno vozilo.

General Motors je 1956. godine prodao 3,2 miliona vozila na domaćem tržištu, što je bilo dovoljno za čak 56% ukupne prodaje svih četvorotočkaša, a sve fabrike su radile punom parom. Na kratko je razmatrana i mogućnost da posao Cadeta bude poveren Opelu ili Vauxhallu.

Da je Erl bio mlađi možda bi insistirao na tome, ali je već mislima bio u planiranoj penziji tako da ga Cadet nije previše interesovao. Njegovog naslednika Bila Mičela su mali automobili interesovali još manje, a i Brok je izgubio volju nakon što je prebačen u tim za razvoj specijalnih verzija modela Chevrolet Corvette.

Ameriku je 1958. godine zahvatila velika recesija, pa se pitamo da li bi Cadet bio prodajni uspeh da se kojim slučajem pojavio u prodaji. Teško je reći, ali kada vidimo kakva je konačna sudbina zadesila spomenute modele Crosleya i Nasha, šanse su male da bi se veliki broj kupaca opredelio za njega.

Čak i u razrušenoj Evropi, mikro automobili su počeli da nestaju u velikoj meri do sredine šezdesetih godina, pa možemo zaključiti da je konačna odluka General Motorsa ipak bila pravedna, a ako ne pravedna onda barem mudra.

Zoran Tomasović

(2790)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments