Zanimljivost dana: Zaboravljeni projekat Lade Samare sa Roverovim motorom
Nije tajna da u redakciji izuzetno volimo automobile proizvedene u Rusiji i generalno, automobile proizvedene u istočnom bloku. Naši redovni čitaoci su primetili da je bar jedna vest, a neretko i zanimljivost dana posvećena automobilima iz istočne Evrope. Posle prekjučerašnje priče o Ladi, naišli smo i na jedan zanimljiv projekat iz Rusije.
Tamo je pronađena Lada Samara sa motorom Rovera. Fotografiju eksperimentalnog automobila objavila je zajednica Orbita Sputnjik, posvećena modelima sa pogonom na prednje točkove porodice VAZ 2108. Četvorocilindrični Roverov motor K-serije prilagodili su njegovi inženjeri za Ladu, sredinom devedesetih po narudžbini moskovske kompanije Crawford Hill.
Tokom poslednje decenije prošloga veka, štampa je više puta pisala o drugim tjuning projektima ove kompanije koristeći engleske pogonske jedinice. Na primer, za Volgu je predloženo da se ugrade motori iz Land Rovera: ili slabiji V8 motor 3.9 sa snagom od 190 konjskih snaga, ili četvorocilindrični motor serije T – moderni dvolitarski motor sa 16 ventila sa 136 konjskih snaga (u oba slučaja zajedno sa menjačem).
Postojala je čak i ponuda vlasnicima Lade Oke: sovjetski miniautomobil mogao je da bude opremljen pogonskim agregatom iz klasičnog Minija. To jest, običan dvocilindrični motor snage 22-30 konjskih snaga zamenjen je zastarelim, ali relativno moćnim četvorocilindričnim motorom iz BMC-ove A-serije. Istovremeno, ugradili su ceo pogonski agregat iz Minija kao celinu – motor zajedno sa menjačem koji se nalazi u njegovom uljnom koritu. Motor sa donjom osovinom razvijao je 55-78 konjskih snaga, u zavisnosti od zapremine i dizajna.
VAZ-2109 je bio opremljen motorom serije K – progresivnom jedinicom malog kapaciteta za to vreme, potpuno aluminijumskog dizajna. Motori ove porodice zapremine 1,1-1,8 litara ugrađeni su u sve kompaktne i Rovere srednje veličine (samo pojedini) od kasnih osamdesetih. Mogu se naći čak i ispod haube prve generacije krosovera Land Rover Freelander.
Kako se priseća inženjer Nil Batler, koji je učestvovao u ovom projektu, na Samari je ugrađen 1,4-litarski motor sa 16 ventila. Sa snagom od 103 KS, engleski motor je značajno poboljšao dinamiku: na kraju krajeva, serijski automobil je imao snagu najviše 75 konjskih snaga.
Ali sve ovo je ostao samo eksperiment – razvojni projekat nije dobio zeleno svetlo, eksperimentalna Samara je ostala u jednom primerku. Ali, Volge sa engleskim motorima su ipak sklapane; povremeno se pojavi neki primerak na internet stranicama za prodaju polovnih automobila.
AutoRepublika
(9656)
Ovo je proruska propaganda,izvor vam je proruski sajt,što bi rekao naš Zoki😂.Ne može se tome vjerovati🤣.
Zasto se ne moze verovati?
Ja sarkazmu uvijek vjerujem 😜
Ma ja se zezam malo…juče mi je Zoki „prebacivao“ na „nepouzdanost“ informacija o blindiranom ZIL-u koji je bolji oklopljen od svog američkog pandama jer je to informacija sa Sputnjika Srbija a oni su tu vijest uzeli sa Ruskog portala авто.инфо.Znaš,to je Ruska propaganda,pa se je malo srpdam na taj račun🙂.
A u nekim zemljama zapada se baš ne spradju sa tim,već su ozbiljno mentalno oboljeli koliko boluju od Sputnjika i Russia Today😂…
https://sputnikportal.rs/20230815/nariskin-u-apsurdnoj-borbi-protiv-sputnjika-i-rt-zapad-stigao-do-zabrane-satelitskih-tanjira-1159928312.html
Zoki se smejao tvom komentaru da je nesto na racun Rusije „cinjenica“ jer je eto ruski sajt to napisao hehe. To bi bilo kao da ja kazem „Cinjenica je da su SAD najbolja drzava na svetu jer americki sajt tako kaze“ hehe. Ne bi imalo smisla, zar ne?
A da je napisao američki sajt da je ZIL bolji (što naravno neće jer je sve USA najbolje na planeti) onda bi bilo ok😁?
Da je bilo kojo drugi izvor u pitanju samo ne ruski,to se ne bi dovodillo u pitanje,ali pošto je ruski,to ne može biti tačno ni činjenično nikako🤣.
Rekao bi ti isto sta ti i sada kazem – da niko javno ne zna sta predsednicke limuzine nude, to su strogo poverljive informacije koje je znao neki glavonja u CIA i KGB, ali o njima ne znaju nista vise americki novinari nego sto znaju ruski. A to sto „znaju“ i jednu i drugi (barem javno) su spekulacije. Citao sam dovoljno prica i o americkim predsednickim limuzinama gde je sve pretpostavka „na osnovu ovoga mislimo da ima ovo, ali je moguce da ima i ono“ itd.
Dobro,ti ne bi vjerovao ni Amerima..ja ću ipak da vjerujem Rusima…iz iskustva😉.
De, da mi vidimo koji je američki automobil iskopiran ovom Samarom… 😉
Nije mi poznat ni jedan. Sovjeti su vise-manje do 1980-ih godina napravili svoj identitet sa stilom.
Prema ruskim vozilima imamo posebnu naklonost zbog zajednicke zelje da taj bratski narod pokaze svetskoj javnosti svoju kreativnost. Sta ocekujemo od ruskih vozila? Sigurno ne da budu „svila i kadifa“ kao evropska vec jednostavna i robustna – ono sto funkcionise u Sibiru funkcionisace svuda!
Slažem se.Ali osim osnovnih potreba, da se ne kvari u Sibiru, Niva bi morala imati i neku osnovnu antikorozivnu zaštitu i unutrašnju izolaciju protiv buke.Ipak kupuješ putnički auto a ne traktor.Ako se njena karoserija uvija u terenskoj vožnji, u fabrici su davno trebali ugraditi neku pomoćnu podšasiju. A ne, evo ti pola auta a ti ostalo dorađuj u garaži.? 🤔
Jes, pa da bude teška ko tuč. Onda automatski i lošije terenske sposobnosti.
Uvijaju se i drugi. Francuska plastika ne škripucka tek onako od ničega, nego baš od uvijanja karoserije.
Nisam znao da se karoserija Nive uvija na terenu, to ovde u Nemackoj niko nije primetio! Niva je kratak auto tako da momenti uvijanja i savijanja imaju mnogo manje dejstvo na geometriju karoserije. Problem cvrstoce moze se resiti bez pomocne sasije, koja bi sigurno umanjila klirens. Moguce je uraditi sledece: – koristiti celik vece cvrstoce i lim vece debljine za glavne nosace u podu vozila. – U supljine glavnih nosaca ugraditi dodatne profile, tako da se spolja ne vide. Prvi Mercedesov Majbah imao je u svim glavnim nosacima, od poda do krova, ugradjene celicne cevi velike cvrstoce! Na taj nacin… Pročitaj više »
Svaka čast Matijeviću, znaš svoj posao👏Upravo to sam htjeo da čujem. Kada budem radio restmod fiće, planiram da takva čelična ojačanja od cijevi, sakrivena u A, B, C stubove, ugradim u našu popularnu 750-ku.
Javi se preko http://www.vm-ing.de
„Nisam znao da se karoserija Nive uvija na terenu, to ovde u Nemackoj niko nije primetio!“
Vozeći Nivu često „po terenu“ imao sam prilike i da iz zaustavljenih kola izadjem dok bi neki točak visio. Vrata tada i otvoriš nekako, ali, da h zatvoriš, to nikako. Prosto, u tom trenu bi Lada bila toliko uvijena, da ta vrata kao da nisu bila radjena za taj „štok“ 😊
Pa siđeš sa džombe i zatvoriš vrata 😜
Nemoj preko džombi da te zmija ne ujede🤣…
https://youtu.be/fJVa_ug4jFA
Pre će biti da taj stari tip brava koje idu na Nivu nisu u stanju da „peglaju“ određene karoserijske deformacije nego da se sama karoserija uvija nešto preterano.
Veruj mi, kada kod Nive otvoriš gepek ( a na terenu neki točak po dijagonali visi ), pa probaš da vrata priljubiš uz ram, imaš utisak da ti dole i sa strane postoji neslaganje dimenzija vrata i rama „za debljinu prsta“.
Tako da se to baš dosta uvija. Za moje razumevanje.
One šarke gepeka što stoje onako na krovu nisu nekog kvaliteta. Znaju da dobiju dosta lufta, a da se to ne primeti pri svakodnevnoj upotrebi. Tako da i to može da bude razlog.
Meni su sa vrata gepeka vremenom otpale obe metalne „pločice“ ( u obliku slova L ), na koje su se oslanjali gasni podizači vrata gepeka, a koje „pločice“ su bile tačkasto zavarene za vrata.
Kada je to video odvaljeno, majstor je samo u šali rekao: „Očito, sila je to bila“.
Hvala! Nivu nisam nikada vozio – i ako mi je bila uzor za A075 (Taru). Zato sam vozio svoj A075 – kakav osecaj, vozis auto koji si sam konstruisao! 🙂
Koja kola voze ljubitelji istočnih vozila iz redakcije?
Zvezdan ima nekoliko BMW, Grozdan voli da meni dize pritisak pa vozi Opela Astru, a ja imam Chrysler 300.
Kakvo je to retoričko pitanje?
Ja sam se kao dete u periodu oko 1975. godine često vozio u taksi vozilu Volga – 21, u koju je bio ugradjen 2,0 dizel motor i menjač iz tadašnje mečke W 115.
2001.g kupio sam novu Nivu u salonu u Podgorici.Bile dvije boje tamno crvena i zelena.Odaberem zelenu jer je bila sa zimskim gumama..Cijena oko desetak hiljada maraka.Krenem kuci i nakon par km temperatura ode u crveno.Tu kod nekog divljeg majstora ustanovimo da termost ne otvara i izbacili ga.Tada sam shvatio sta sam kupio i prihvatio realnost koliko para toliko muzike.Polomljrna sjedista,plastike unutra,kvake i rucke u prvoj g. sam zanemario ali koroziju od prvog dana nijesam.Cetiri g.se druzili i prodao je onom „divljem“ majstoru sa pocetka price-oba bili zadovoljni haha.
Fiatova boljka sa termostatima.