Analiza: Zašto su vodonični automobili bolji od baterijskih?
Posle brojnih peripetija tokom decenija, era električnih automobila konačno stiže, na žalost nekih od nas. Električni automobili na baterije i vodonične gorivne ćelije se bore da budu jedini put u budućnost, baš kao što su benzin i dizel u prvim danima automobilske ere. Automobili na baterije dobili su veliki impuls kada su se pojavili Teslini modeli – Roadster i Model S, ali može se reći da su ovo još uvek rani dani u eri električnih automobila.
Još ništa nije utvrđeno. Ne postoji „tradicionalni električni automobil“ koji je postao nešto što se podrazumeva. Trenutno, proizvođači automobila istražuju i baterijske sisteme, a sada i sisteme sa čvrstim baterijama, i sisteme sa vodonikom, koji ima mnoge prednosti koje proizvođači automobila tek počinju da koriste.
Automobili na vodonik nikada ne moraju da se pune kao baterijski
Najočiglednija prednost vodonika je ta što nikada ne mora da se čeka da se automobil napuni. Rezervoar se može napuniti brzo kao i kod benzinaca. Mogućnost brzog dopunjavanja goriva čini automobile na vodonik boljim od električnih za vožnju na velike razdaljine. Takođe ih čini lakšim za posedovanje. Vlasnik ne mora da se svakodnevno opterećuje punjenjem automobila na vodonik.
Poređenja radi, trenutno je električnom automobilu potrebno najmanje 20 minuta da se napuni na stanici za brzo punjenje. Ako neko umesto toga uključi automobil u običnu kućnu utičnicu, automobilu će možda biti potrebno nekoliko sati da se napuni. Iako ovo možda nije problem za gradsku vožnju na kratkim razdaljinama, postaje problem za one koji voze previše kilometara da jednostavno uključe automobil kada dođu kući i ostave ga preko noći. Naš Peki stalno ima problem da nađe punjače za električne modele koje testira.
Automobili na vodonik imaju duži domet
Automobili na vodonik imaju veći domet vožnje od električnih automobila na baterije. Naravno, kao i u svemu što se tiče automobila, postoji mnogo varijacija između različitih modela u pogledu efikasnosti i kapaciteta goriva. Ali uopšteno govoreći, automobili na vodonik prelaze oko 300–400 milja (483-644 km) s jednim rezervoarom vodonika.
Ali među električnim automobilima na baterije, favoriti na masovnom tržištu (američkom) kao što su Nissan Leaf i Chevrolet Bolt dobijaju 364 km odnosno 398 km po punjenju. Samo 14 električnih automobila može preći više od 300 milja (483 km) po punjenju. Za ljude koji putuju na posao ka velikim gradskim oblastima, ova razlika u dometu može odrediti da li je automobil sposoban da svakodnevno putuje bez dopunjavanja goriva (ili punjenja).
Automobili na vodonik su efikasniji, lakši i brži
Najteži deo električnog automobila je baterija. S druge strane, sistem vodoničnih gorivih ćelija (uključujući rezervoar za vodonik) teži daleko manje od baterije. To znači da električni motor u automobilu na vodonik ne koristi ni približno toliko snage da pogura težinu vozila. Ako stavite isti motor u BEV i automobil na vodonik, potonji će imati bolje ubrzanje i veću maksimalnu brzinu jer motor ima mnogo manju masu za pokretanje.
Smanjenje težine vozila uklanjanjem baterije oslobađa proizvođače automobila da rade šta god žele sa dodatnom snagom. Bez težine velike baterije, lakše je proizvesti automobil koji ostavlja utisak da je lagan i brz. Pošto vodonične gorivne ćelije pokreću električni motor, dobijate isti „trenutni obrtni moment“ kao električno vozilo na baterije. Ali s obzirom da motor ne mora da pomera tešku bateriju, sav taj obrtni moment može da vas zalepi za sedište.
Poboljšani odnos snage i težine takođe može biti koristan u automobilima koji nisu dizajnirani za brzinu. U luksuznim automobilima, motor može da pokrene težinu svega tog pravog drveta i kože bez potrebe da koristi još više snage za pomeranje baterije. Slično tome, za porodične modele i pikape, pogonski sklop automobila ne mora da pored tereta pokreće i ogromnu bateriju. To oslobađa motor da vuče više ljudi, više tereta ili bilo šta drugo.
Vodonik bi mogao da zameni benzin u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
Ford je patentirao motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji sagoreva vodonik umesto benzina. Toyota je takođe razvila motor na vodonik za koncept Corolla Sport H2, koji je već testiran u trkama. Dok je još uvek u fazi istraživanja, motor na vodonik bi preuzeo sve razvoje u dizajnu motora kroz istoriju automobila i koristio ih uz čisto gorivo.
To bi privuklo one koji ne mogu da voze bez buke motora. Kao i kod automobila na vodonik sa gorivnim ćelijama, iz izduvne cevi bi izlazila samo voda, tačnije vodena para. Ovo bi pojednostavilo dizajn sistema za izduv. Katalizatori i drugi sistemi za emisiju izduvnih gasova su nepotrebni kada automobil emituje samo vodenu paru.
Dok motor sa sagorevanjem vodonika ima mnogo nedostataka za upotrebu u putničkim automobilima (kao što je potreba za veoma velikim rezervoarima koji bi oduzimali unutrašnji prostor), Cummins istražuje motore na vodonik za vozila na duge relacije, građevinsku opremu i drugu komercijalnu upotrebu.
Kompanija navodi da je transportnoj industriji potrebno samo nekoliko vodoničnih stanica postavljenih duž transportnih ruta, što transport čini boljim načinom za početak usvajanja vodonika širom zemlje. Zanimljivo je da superautomobili sa sagorevanjem vodonika mogu biti izvodljiviji od, recimo, monovolumena na vodonik. Ljudi koji voze superautomobile često ne brinu o ograničenom prostoru za putnike/tovar (tako da veliki rezervoar za gorivo ne bi bio problem), oni sigurno ne brinu o ekonomičnosti, a često se ne brinu previše o dometu.
Jednostavno rečeno, nisu potrebne stanice za punjenje za automobile na vodonik. Nema potrebe da se rekonstruišu parking mesta za automobile na vodonik jer nikada ne moraju da se pune. Dok električni automobili zahtevaju od gradova da se prilagode dodavanjem stanica za punjenje na parkinge, automobilima na vodonik takav smeštaj nije potreban.
Automobil na vodonik se prirodno uklapa svuda gde već postoje putevi. Takođe je vredno napomenuti da su automobili na vodonik (bilo da ih pokreću električne gorivne ćelije ili motori sa unutrašnjim sagorevanjem) još uvek u ranoj fazi razvoja. Prvi automobili na benzin patili su od sličnih ograničenja dometa, što ih je učinilo gotovo nepraktičnim za bilo koga osim za najposvećenije vlasnike automobila.
Kako rade automobili na vodonik?
Automobili na vodonik ne sagorevaju gorivo kao motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Umesto toga, sistem za napajanje automobila pumpa vodonik iz rezervoara u električno napunjenu gorivu ćeliju koja odvaja elektrone atoma vodonika od protona. Automobil u suštini proizvodi struju od vodonika. Ovo zauzvrat pokreće električni motor koji pokreće automobil. Ovo čini automobile na vodonik čistim i tihim. Iz izduvne cevi izlazi samo para, a buke motora nema. Napomenućemo da i kod FCEV postoji baterija, ali je ona dosta manja.
Način na koji gorivna ćelija funkcioniše je iznenađujuće jednostavan. Gorivna ćelija sadrži elektrolitičku membranu ispunjenu slobodno plutajućim protonima, koja je naslagana između dve suprotno naelektrisane elektrode. Pozitivno naelektrisana elektroda naziva se katoda, a negativno naelektrisana anoda. Sistem dovoda goriva automobila pumpa vodonik na negativno naelektrisanu elektrodu.
Katalizator deli dolazne atome vodonika na elektrone i protone. I elektroni i neutroni žele da prođu kroz elektrolitičku membranu do katode na drugoj strani, ali membrana propušta samo protone. Da bi stigli do katode, elektroni moraju da prođu dužu putanju kroz žice koje izlaze iz gorivne ćelije, što ih pogodno usmerava kroz motor automobila, stereo uređaj i sve ostalo.
Nakon pokretanja automobila, elektroni se konačno ponovo ujedinjuju sa protonima na katodi, preko koje takođe struji vazduh. Kiseonik u vazduhu reaguje sa elektronima i protonima iz razdvojenih atoma vodonika, formirajući vodu koja izlazi iz izduvne cevi automobila.
Vodonik se čini boljim izborom?
Ovo je uzbudljivo vreme za sve koji vole automobile. Elektromotor je na dobrom putu da zameni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, iako su „električari“ još uvek retkost na većini puteva. Sve ovo umnogome liči na rane dane automobila, kada je prvi put postalo očigledno da su „samohodni automobili“ (stavljeno pod navodnike jer ove reči imaju isto značenje) put budućnosti iako su još uvek bili redak prizor na ulicama prepunim konja.
Za sada su automobili na baterije postali mejnstrim, dok su automobili na vodonik ostali ograničeni na nekoliko odabranih gradova sa stanicama za dopunu vodonika. Međutim, na mnogo načina, vodonik se čini boljim izborom za pogon automobila.
A zašto je vodonik čista utopija kada se dovodi u vezu s putničkim automobilima, pročitajte ovde.
AutoRepublika
Izvor: TOPSPEED
(5158)
Super, ero rješenja za Pekija… Sad fino nek uzme na test neki auto na vodonik pa da vidimo gdje će ga naouniti 😜
Verujem da su auto-stanice za dopunu hibdrogena po Evropi gusto posejane kao da je u pitanju neko minsko polje 😊😊😊
Od 2015 godine, kada je izbio VWov dizel-skandal, politika i strucnjaci traze alternativu za benzin i dizel. Tesla se sa svojim baterijskim automobilom nasao u pravo vreme na pravom mestu i tako je baterijski pogon dospeo u prvi plan – u saobracaju. Problem industrije koja trazi visokokaloricno gorivo kao zamenu za ugalj, naftu i gas, nije moga da bude resen elektricitetom. Industrija je bila glavni inicijator za upotrebu vodonika. U nastavku akcije „vodonik“ pridruzili su se neki proizvodjaci motora koji su sa svojim prototipovima dokazali da gorivni motori mogu bez problema da koriste vodonik kao gorivo. Posle nekolliko godina natezanja… Pročitaj više »
„samohodni automobili“ ?
Rec „automobil“ sastoji se od dve reci:
– „auto“, grcki sam, samostalan
– „mobil“, latinski pokretan.
U prevodu „samostalno pokretan“
zato je i stavljeno pod navodnike, sa objasnjenjem u zagradi da je to cist pleonazam
Gde ste nasli taj izraz?
Meni kao laiku,ovaj vodonik djeluje kao relanije i bolje riješenje od ovih strujaša sa smješnom atonomijom i još smješnijim čekanjem da se prazna baterija napuni.Pa ja bi sa strujašima do Beograda putovao dva dana jbt.
Vidi, benzin kupim na pumpi, struju „utočim“ na utičnici, biodizel mpgu da napravim od otpadnog ili novog ulja (bio hit prije 10 godina, sad niko i ne priča o tome), slično i sa etanolom (može da se napravi u vlastitoj režiji, pitanje isplativosti ali može). A gdje kupiti vodonik? Plus toga on curi kroz sve živo – prolazi kroz staklo…
A tek bezbjednost…
https://youtu.be/CgWHbpMVQ1U
Dobro, možda vodonik „malo curi“, a sve zbog svog startnog položaja u periodnom sistemu hemijskih elemenata 😊
Da na trenutak skrenem sa ove teme i odem na temu kamionskog dizajna.Svi evropski proizvođači danas prave svoje tegljače da liče na Skaniu pa čak i van ovog kontinenta, japanski Hino.Nevjerovatno.???
Gde je tu problem? „Forma prati funkciju“ – tzv. prednja kabina je za evropski saobracaj optimalno resenje jer se pozadi dobija najveci moguci tovarni prostor pri zakonom ogranicenoj duzini od oko 16,5 metara. Kada bi kamion imao nos kao americki, tovarni prostor bi se skratio za vise od 2 metra.
Problem je što svi liče kao jaje jajetu.Nekad si vizuelno mogao da razlikuješ Skaniu od Volvoa, Dafa od Skanie,Iveka od Skanie, Forda od Volvoa,Hyundaia od Mercedesa,.. I tada je forma pratila funkciju ali ne na ovakav način-copy-paste.
Kamionske kabine su kao „kocke“ – moraju da lice, druge forme nema! 🙂 Bilo je pokusaja kao ovaj ovde:
Evo zasto je vodonik bolji od baterije: Ovo je Tesla Semi Truck, veliki sleper. Tesla ne daje nikakve podatke o bateriji vec samo neke povrsne podatke o punjenju i radijusu kretanja. Strucnjaci procenjuju ovu bateriju na 900-1000 kWh! Ja procenjujem tezinu na sledeci nacin: baterija od 100 kWh teska je 700 kg – zvanican podatak tesle. Baterija od 1000 kwh je deset puta teza – 7.000 kg!!! Radijus kretanja: Tesla daje radijus u opsegu od 480 do 800 km. Nije lose, svako bi rekao! Medjutim neko je otkrio da je ovaj radijus meren sa samo 5 tona korisnog tereta! Ko… Pročitaj više »
Zato
Kođi Sato, novi generalni direktor japanskog konglomerata, na prvom mestu će morati da se posveti ulozi vodonika u budućim planovima. Budući da je najveći proizvođač automobila na svetu, krajnje je vreme da Toyota preispita svoj stav o vodoniku. Bivši generalni direktor kompanije, Akio Tojoda, bio je jedan od najglasnijih zagovarača vodonične tehnologije, smatrajući da je ona ozbiljan izazivač baterijski električnih vozila. Međutim, njegov narativ je u međuvremenu izgubio na snazi, jer mu činjenice ne idu u prilog. Vodonik “troši” previše energije Vodonik nije samo nosač energije, da bismo raspolagali njime moramo ga proizvesti, a trenutno se 99% ovog gasa dobija… Pročitaj više »
Pocetkom 20. veka vozila su startovala svoj razvoj paralelno u dva pravca: elektricni i gorivni. Onog momenta kada je benzin poceo da se prodaje na veliko a ne u apotekama na flasicu, pobedio je gorivni motor. Zasto? Presudan faktor je efikasnost nosioca energije u vozilu: potrebna kolicina, tezina, autonomija. Sa 10 kg vodonika prosecan auto moze da vozi hiljadu kilometara. Do pocetka prosle godine 1 kg vodonika u slobodnoj prodaji je kostao 9 evra. Danas kosta 12 evra. Razlog je energetska kriza: za proizvodnju vodonika koristi se jos uvek energija iz distributivne meze i fosilna goriva, eko-vodonik jos nije stupio… Pročitaj više »
Smile – potpisujem svaku rečenicu. Matija – cijenim tvoje znanje i iskustvo, i tvoj strastveni romantizam prema prošlim vremenima i tehnologijama. I smatram da klasičan SUS ima zaista neke prednosti pred stujićima (pogotovo punjenje, domet, grijanje). No imam osjećaj da će vrijeme brzo pregaziti taj način razmišljanja. Sustainability je važna stvar danas. Slažem se da Njemačka trenutno ima 2% el auta, ali ako gledaš novo registirane vozila za npr. UK (nemam podatke za DE) baterijska su već preko 16%, a najprodavaniji auto je vjerovao ili ne Tesla Y (više od bilo kojeg SUS). Da mi je to netko rekao prije… Pročitaj više »
Na Balkanu nema puno nafte, ali ima struje, čak štaviše sa Helma (originalni naziv Balkana) je sva priča i krenula 😉
Boga ti, odkuda tolika struja u Srbiji?! Od Kolubare i od Kosova – na ugalj! Sad si pokazao svoju ekolosku dvolicnost! Gde je Srbija energetski bogata – u sljivama, mogli bismo da vozimo na prepecenicu! Ala bi ulice lepo mirisale na kuvanu rakiju a narod bi bio veseo ko nigde u EU! 🙂
Bez brige „garbage“ (zasto li si izabrao bas to ime???) u tehnici se rukovodim samo argumentima i cvrstom logikom. Kada govorim o gorivnim motorima to nije odraz emocija vec o logici – ovom tehnologijom vladamo sasvim uspesno, materijali su metali koji mogu beskonacno da se recikliraju, oslobadjamo se zavisnosti od prirodnih resursa i od Kine. Takoreci svakodnevno stizu vesti o zabrinutosti proizvodjaca zbog buducnosti e-pogona, pri cemu se razlozi uvek vrte oko sirovina i Kineza. Jedino Kinezi ne kukaju, oni nezadrzivo grabe napred paralelno na svim kolosecima mobilnosti! To je pravi stav – odbaciti ogranicenja, ostaviti izbor buducnosti! Cega se… Pročitaj više »
Ovaj ARI nije ozbiljno vozilo, no može služiti po nekom manjem gradu sa uskim ulicama. Za ono što nudi – preskup i pitanje kakvi su sustavi sigurnosti. Moji argumenti u prilog EV su da litija ima – cijena mu je drastično pala zadnjih mjeseci sa 70 $ po kg na 30$ po kg od nove godine (slobodno provjeri). Znaš koliko prosječan auto od 50-60 kwH ima litija – možda 6 kila – dakle cijena tog metala je tek 120 $. Ono što plaćamo kod baterija je proizvodni postupak, istraživanje i knowhow. Naravno da se metali poput litija iz baterija mogu… Pročitaj više »
Tj. ovo 30$ je cijena litij karbonata, pa ispadne nešto više, ali opet pričamo o malom iznosu cijene litija u odnosu na cijenu EV vozila i činjenica stoji da je pojeftinilo više nego dvostruko od početka ove godine. Jel netko spustio cijenu vozila osim Tesle ?
MG 😉
Pre nego sto je spustio cenu svojim vozilima, Tesla je prosle godine vise puta podigao cenu i to u vrednsti od 5-6 hiljada evra (govorim po secanju). Pored toga, Tesla je prvi poceo sa podizanjem cena! Spustanje cena je stari trik u ratu proizvodjaca: onaj ko ima vise kapitala u rezervi obara cenu sve dok konkurencija ne izumre!
U Nemackoj niko nije spustio cenu vozila – odgovor je bio karatak, jasan i javno objavljen: „mi ne pratimo Teslu!“
Cena litijuma od 2020 godine pocela je vrtoglavo da raste, trend ne pokazuje smirenje! Na trzistu vlada panika!
Cijena litija je danas 3x jeftinija nego prije samo 6 mjeseci. Ovaj graf je točan, no kako je star više od godinu dana – nije toliko relevantan.
https://tradingeconomics.com/commodity/lithium
Lithium carbonate prices sank by 60% year-to-date to under CNY 215,000 in April, the lowest in 17 months, as robust output and weak demand continued to raise expectations of a supply surplus this year.
Isto se dogodilo i sa električnom energijom, plinom i naftom u 2022/23. Nagli i neopravdani rast cijena ali nakon toga i očekivani pad.
U pravu si! Internet u Nemackoj je orijentisan na nemacke sajtove, strani dolaze tek ako na tome insistiras. Zato ovaj sajt nisam ni video.
Ari – to je auto klase L7e, zakonom ogranicen na snagu od 15 kW i na max. tezinu od 450 kg plus baterija. Za svoju svrhu je sasvim ozbiljan! Kinezi proizvode bolje male automobile za duplo manje novca ali ih u Evropi jos nema. Nadajmo se da ce stici!
Zasto su Kinezi jeftiniji od EU-proizvodjaca – e, to je malo duza prica.
Da, to je Ok onda vozilo, mislio sam reći nije u kategoriji npr. Smarta sa kojim ipak možeš izaći iz grada. Za takvo vozilo bi očekivao cijenu do 10.000E a ne prema 15.000.
I ja bih rado takvu cenu! 🙂
Kad su baterije tako dobre zašto su Apollo misijei SpaceShuttle misije koristile gorive ćelije?
Sve ovisi o primjeni. NASA ne gleda na cijenu koliko na sigurnost, pouzdanost, masu etc. Imaju i onaj Rover (malo vozilo sa 6 kotača) za Mars gdje struju generira pogon na nuklearno gorivo , a opet ima i Liionsku bateriju koja pokriva peak potrošnje.
Kako statistika zaludjuje ljude:
Svez primer BMW, jutrosnja informacija o prodajnim rezultatima u prvom kvartalu ove godine.
– Na prvom mestu stoji: u prvom kvartalu BMW je prodao 64.647 baterijskih vozila. U odnosu na prvi kvartal 2022 to je porast od 83%!!! Bravo BMW!
– Na drugom mestu stoji: u prvom kvartalu BMW je prodao ukupno 588.138 vozila.
Sada dolazi otreznjenje – kada obracunamo procentualno ucesce e-vozila u ukupnom broju dobijamo:
64.647 / 588.138 = 11%
Ovo objava je prvenstveno za dioničare – osim samog rezultata poslovanje njih zanimaju trendovi koji mogu proicirati što će se dogoditi u budućnosti. Njih ne zanima toliko jel se bolje prodavao BMW 3 ili X3 (karikiram) – nego prvenstveno hoće li moje dionice vrijediti više za par godina u odnosu na sada. Ako vrijede isto – tada nisam zaradio i takav rezultat nije dobar. Ukoliko je već izglasana zabrana prodaje SUS motora u EU od 2035 – dioničara zanima hoće li firma u koju sam uložio biti spremni uskočiti u vlak elektrifikacije – a podatak o porastu prodaje od 83%… Pročitaj više »
I da – BMW trenutno živi od SUS motora a ne od EV i tako će ostati još par godina, no mora već sada pokazati da je u stanju proizvoditi i prodavati premium EV.
Tako je! Veoma sam radoznao da saznam sta ce se dogoditi do 2030 godine! Moje procene su da ce doci do stagnacije u baterijskim vozilima i pregrupisavanja u pogledu vrste pogona prema kategoriji i nameni vozila. Videcemo, u tom pogledu nemam nikakvih kompleksa, snova ni zelja.
Ovo je bio „narodni web“. Deonicare interesuje profit, koliko je BMW cisto zaradio a te informacije ovde nema.
Bravo za tekst 👏 👏 👏
Ponovo statistika, rezultat poslovanja Mercedesa u prvom kvartalu ove godine:
– prodato 51.600 e-vozila, sto predstavlja porast od 89% u odnosu na prvi kvartal 2022!
– ukupno je prodato 503.500 automobila.
Rezultat – ucesce e-automobila u ukupnom broju prodatih iznosi:
51.600 / 503.500 = 10,2%.