Dacia Jogger 1.0 TCe/110 Comfort sa 7 sedišta – Jogger, drugi čin

U prvom susretu s novom Dacijom Jogger družili smo se sa verzijom 1.0 ECO-G od 100 ks i pet sedišta. Sada je na red došao nešto snažniji Jogger 1.0 TCe od 110 ks, u čiju unutrašnjost se može smestiti čak sedam odraslih osoba!

U trenutku dok kuckam ove redove Jogger se polako iskrcava u Srbiju, moje kolege automobilski novinari imaju s njim prvi kontakt i test vožnje. Stranice specijalizovanih časopisa i sajtovi biće preplavljeni zapažanjima, hvalama ili kritikom, mnogo toga zavisi od realnosti i ugla iz kojeg se gleda na ovu Daciju…

Videćete i sami, odnosno proceniti ko je najnepristrasniji, no do pred kraj marta na domaćoj sceni jedino ste zahvaljujući mojoj malenkosti bila u prilici pročitati prve utiske. Ukratko, zaključih kako je nova zvezda rođena, bez obzira što će pojedini od vas, obožavaoci nemačkih proizvođača i snažnih agregata, ovo odbaciti s prezirom. Nažalost, verujem da ste u manjini, za obične smrtnike koji na automobil gledaju pre svega kao prevozno sredstvo, i koji ne žele ili ne mogu opteretiti kućni budžet ogromnim izdacima za njegovu kupovinu, Jogger je vrlo zanimljiva naprava!

Posebno ukoliko je familija brojna i putuju s mnoštvom stvari, eventuelno i četvoronožnim kućnim ljubimcem. Jer ova Dacija pravi je šampion po pitanju unutrašnjeg prostora, u nju sve staje gotovo sve što poželite! Osim toga, cena je sasvim na mestu, voženi Jogger sa 7 sedišta i snažnijim motorom, u  korektnom završnom nivou Confort, prodaje se u Srbiji za oko 17.000 evra! Za te pare malo je automobila ovog kalibra, poređenja radi bratski Renault Kangoo, s opremom i motorom slične snage, skuplji je i do 10.000 evra.

Dakle Jogger, novi član porodice Dacia i model koji zamenjuje čak tri dosadašnja modela, stigao je u prodajne salone u Srbiji. Ovaj svestrani familijarni automobil objedinjuje najbolje „žanrove“ različitih vrsta vozila, tj. poseduje dužinu i praktičnost karavana, prostranost monovolumena i izgled SUV-a, po ceni gradskog automobila! Verovatno se sećate ali ću ipak ponoviti, Jogger se izdužio na 4,55 m, čime je postao najveća Dacia do sada, uz produženo međuoosovinsko rastojanje na rekordnih 2,9 m. Kažem rekordnih jer je postavljen na CMF-B platformi na kojoj su znatno manji Clio i Sandero, kod kojih je kraća i do 30 cm.

A kako gore spomenuh krosover atribute, treba reći da se ovi pre svega odnose na povišeno odstojanje od tla (navodi se da iznosi 20 cm), kao i plastične zaštite na prorezima za velike točkove (660 mm) i na pragovima, koji se protežu sve do prednjih i zadnjih branika. Spreda gledan Jogger je „pljunuti“ Sandero Stepway, nema šanse da ga na prvi pogled prepoznate. Svetlosna grupa istog je oblika za oba modela, s LED dnevnim osvetljenjem u obliku slova „Y“. Tek od B stuba razlike su radikalne, krov vozila polako se uzdiže kako se približavamo zadnjem delu, masivnom ali uspešnom u dizajnerskom smislu, sa svetlosnom grupom po ugledu na Volvo XC70.

Sedam veličanstvenih

Strpati sedam odraslih osoba u 4,55 m dugo vozilo mnogima će se učiniti nemogućom misijom, posebno ukoliko se radi o pravim sedištima, a ne nekakvim klupicama rezervisanim za decu nižeg uzrasta. U prethodnom druženju s Joggerom nisam bio u prilici proveriti koliko su zaista udobna i prostrana, upravo zbog toga ovoga puta posvećujem im dužnu pažnju. Odmah po otvaranju prtljažnika uverih se u njihovo prisustvo, zapremina ovog svedena je na skromnih, ali i dalje upotrebljivih 165 litara.

Zapravo prima i više jer se polica koja ga prekriva ne može postaviti iza trećeg reda, tako da je izvodljivo tovariti sve do plafona. Najveći problem i zapravo jedina greška u koncepciji odnosi se upravo na tu policu, tj. roletnu, u konfiguraciji sa 7 sedišta ne znamo šta ćemo s njom. U prtljažnik ne staje, dok ispod nogu putnika smeta, najbolje ju je odložiti u garažu ukoliko je posedujete. Dakle, da bi se dve osobe smestile na treći red sedišta, prvo se otvore velika vrata pozadi od 110 cm, zatim se preklopi klupa u drugom redu podeljena na 2/3 (lako, iz dva poteza), čime se oslobađa širok pristup.

Ok, treba biti elastičan, no jednom na njima putnici nemaju nikakvog problema ni sa glavom ni s kolenima, pod uslovom da nisu viši od nekih 1,80-1,85 m. Po ugledu na sedišta ispred, koja su uzdignuta za 55 mm, i treći je red je podignut za 35 mm. S mojih 1,72 m na njima se osećam baš komotno, u bok vozila odložih flašu s vodom od litar i odškrinuh treće staklo, što nije izvodljivo u verziji sa 5 sedišta. Kako u svakodnevnoj upotrebi nije neophodno imati na raspoganju i ova sedišta, lako se preklope i priljube uz naslone klupe ispred, kada u prtljažnik staje 565 l.

Ta nesretna roletna može se tada postaviti na svoje mesto, tim bolje jer je ponekad neophodno sakriti sadržaj prtljažnika od previše znatiželjnih pogleda. Inače dopunska sedišta nisu fiksirana, bez veće muke izvadih ih iz vozila (nemaju više od 10 kg svako), što je neophodno ukoliko želite povećati prtljažnik na nekih 700 l. Pažnja, za njih se u Francuskoj doplaćuje 750 evra, ali se navodno ne mogu naknadno kupiti i ugraditi jer ne postoje ni podni držači ni sigurnosni pojasevi što je i razlog za lošu ocenu na EuroNCAP testu.

Za kraj priče o modularnosti prtljažnika sledi obaranje klupe u drugom redu, kada se ostvaruje maksimalna zapremina od preko 1.800 l. Super, reći će dežurni „pljuvači“ Dacije, „ubilo“ se za pijačare! Tačno, ali i za transport bicika, lake selidbe, psaa, motokultivator i razno-razne alate za vikendicu ili kuću… Kad smo već kod utovara i transporta tek informacija da Jogger može da povuče nekočenu prikolicu do 625 kg, odnosno do 1200 kg sa kočnicom. Ukoliko vam i to nije dosta, Jogger od drugog nivoa opreme nudi krovne nosače koji se jednostavno zaokrenu popreko, kako bi se bez imalo muke fiksirao krovni prtljažnik.

Kada nisu u upotrebi postavljeni su uzdužno i upotpunjuju dizajn vozila, tako da ne utiču značajnije na aerodinamičnost, dok u poprečnom položaju mogu podneti teret do 80 kg (bicikle, skije ili navedeni krovni kofer). U drugom redu pronalazimo klupu iz dva dela, ovde je prostor za kolena putnika na nivou konkurentskih karavana sličnih dimenzija (dakle zadovoljavajuć), naprotiv za glave je izvrstan.

Navešću i bezmalo ravan pod bez centralnog tunela, ručice za pridržavanje na plafonu, stakla koja bezmalo kompletno silaze u vrata, praktične džepove ili avionske stolčiće na naslonima prednjih sedišta (zavisi od opreme, u voženom Confort samo džepovi), velike police u vratima, ali ne i USB ulaz za smartfon, već samo priključak od 12V. Ovaj Jogger poseduje pravi rezervni točak smešten ispod vozila, dok je dizalica fiksirana na levom boku prtljažnika.

A šta kaže vozač?

Malo po malo dođosmo i do vozačevog radnog mesta, bez iznenađenja sve je ovde identično kao kod Sandera Stepwey. Verujem da sada svi znate kako izgleda, nema tu dakle ništa posebno, komandna tabla klasičnog je stila i urađena od isključivo tvrde plastike, korektnog kvaliteta. U voženom Confort komande manuelnog klima uređaja od crne brut plastike deluju jeftino, kod superiornijeg završnog nivoa Extreme je automatska i točkići za podešavanje su obloženi znatno lepšom metaliziranom plastikom.

Naprotiv i Confort, za razliku od osnovnog Essentiel, poseduje veliki ekran od 8 inča, nakačen na gornji deo komandne table i simpatično platno na centralnoj konzoli, vratima i gornjem delu sedišta. Kad smo već kod njih recimo da su su udobna, s dovoljno snažnim bočnim osloncima i da vozačevo poseduje integrisan oslonac za desni lakat, nažalost ne i podešavanje za lumbalni deo leđa. Levi lakat isto tako ima dobar oslonac na samim vratima, a na dohvat ruke su četiri električna podizača prozora i komande za isto tako električno podešavanje retrovizora.

Pozicija za upravljačem je bez zamerki, podrazumeva se da se podešava po visini i dubini, po ugledu na vozačevo sedište (ne i suvozačevo). Preglednost nije idealna, „mesnati“ A i B stub zaklanjaju pogled, dok se zadnje staklo na petim vratima čini kilometrima daleko. Kamera za vožnju unazad sa senzorima zaista nije na odmet, nažalost kvalitet rezolucije daleko je od onog što pronalazimo kod skupljih konkurenata.

Sami instrumenti su klasični analogni, veliki i pregledni, s ekranom za putni računar između obrtomera i brzinomera, nažalost prvi navedeni i ovde nema obeleženo crveno polje. Teško razumljivo jer to zaista ništa ne košta, a i trocilindarski blok se veoma brzo penje u obrtaje, tako da se začas nađe u zabranjenom režimu rada. Još par reči o sistemu Media Display koji uključuje četiri zvučnika, USB priključak i spomenuti 8-inčni taktilni ekran, blago zaokrenut ka vozaču. Intuitivan i praktičan interfejs sa Bluetoothom kompatibilan je sa sistemima Android Auto i Apple CarPlay. Skuplje verzije poseduju sistem Media Nav s ugrađenom navigacijom i Wi-Fi omogućava bežično povezivanje sa sistemima Apple Carplay i Android Auto.

Audio sistem uključuje šest zvučnika (uključujući dva visokotonska zvučnika) i dva USB priključka, od kojih je jedan ugrađen serijski (na levoj strani središnjeg ekrana), a drugi je dostupan kao opcija uz multimedijalni sistemo Media Nav (ispod dugmeta za grejanje/ventilaciju). Lepo, no kvalitet zvuka na kraju je posve prosečan… Zapravo postoji i treći medija sistem za osnovni Jogger, bez centralnog ekrana, koji uključuje dva zvučnika, postolje za punjenje u komandnoj tabli, Bluetooth konekciju, USB priključak, komande na upravljaču i prikaz informacija radio uređaja preko 3,5-inčnog digitalnog TFT ekrana putnog računara.

Sistem nudi još više kada se kombinuje sa besplatnom aplikacijom za pametne telefone Dacia Media Control. Aplikacija upotrebljava GPS mrežu pametnog telefona za navigaciju i omogućava lakši pristup radiju, muzici, pozivima, porukama i brojnim drugim funkcijama kao što je glasovno upravljanje, s komandama  dostupnim na upravljaču i iza njega. Na šta liči ova osnovna izvedba možete videti na priloženim fotografijama, provozah i nju na par sati (svetlo siva), ruku na srce deluje prilično očerupano, u serijskoj opremi nema ni klima uređaj! Ko se nameračio da kupi jedan Jogger verujem da treba da se „isprsi“ i doplati nekih 1.700 evra za ovde predstavljen Confort, koji nudi veoma dobar kompromis cena/oprema.

Mali, ali pali

Sve dok se dogodine ne pojavi hibridna verzija od 140 ks, Jogger se mora zadovoljiti sa samo dva trocilindarska agregata. Ništa za sada od dizela (najavljen je za pojedina tržišta), ko želi da ekonomiše mora se opredeliti za poznati ECO-G 100, sa fabrički ugrađenom instalacijom za tečni naftni gas TNG. S njim smo se družili predhodni put, kada sam konstatovao da korektno obavlja posao. Naime, Jogger nije preterano težak automobil (1.260 kg), s kojim se 90/100 ks (160-170 Nm u zavisnosti od goriva) uspešno nose, sve dok vozilo nije maksimalno opterećeno.

No, kako su pojedini izrazili skepsu u njegove kapacitete i pouzdanost pogona na gas, na ovu test vožnju tražio sam snažniji blok, ujedno savremenije koncepcije. Znači 1.0 TCe 110 je jednolitarski, trocilindrični turbomotor s direktnim ubrizgavanjem, koji razvija 110 ks. Zahvaljujući aluminijskom bloku motora je lakši od slabijeg, s obrtnim momentom od 190 Nm pri 1750 o/min, odnosno najvećim obrtnim momentom od 200 Nm, pri 2900 o/min. Već čujem neverne Tome kako se sprdaju u stilu „au brate, pa taj mora da otkida“, u pravu su, razlike nisu flagrantne!

Ne obezbeđuje ovaj blok osetno bolje perfomanse od slabijeg, u normalnoj vožnji razlika se teško može osetiti. No, maločas rekoh da sam provozao i slabiji blok u osnovnom završnom nivou, te sam se tako uverio da je 1.0 TCe/110 ipak „nervoznji“, tj. da poseduje više karaktera. U prva 3-4 prenosna odnosa pokazuje čak i izvesnu agresivnost, no kao i prošli put u vozilu sam uglavnom bio sam ili s suprugom. Bilo kako bilo desetak „konja“ više ne može mu naškoditi, no uprkos njima u višim prenosima odziv na gas je slab. Žele li se ubedljivija ubrzanja mora se u niže prenose, peti i šesti služe uglavnom za održavanje brzine na auto-putu. Čak i u poslednjem, šestom prenosu, motor se pri brzini od 130 km/h vrti na relativno visokih 2.600 obrtaja.

Kako je izolacija kabinskog prostora površna, čuje se u kabini, no principijalna buka se odnosi na šumove od vetra. Nije nepodnošljiva, daleko od toga, ali je osetno izraženija nego li u konkurentskim vozilima u segmentu. Sama ručica menjača je precizna, lako se „ubode“ željeni prenos, ali joj je hod dugačak, rekao bih „old school“ (stara škola). Što se tiče potrošnje rezultat je gotovo identičan kao kod slabije verzije, zabeležen prosek iznosi 7,7 l. Konkretno, po gradu i okolnim putevima treba računati na 8-8,5 l, što i nije tako loš rezultat, naprotiv na auto-putu teško je sići ispod 8 l. Da li zbog nerazrađenog motora (nepunih 1.000 km) ili loše aerodinamike, vrag će ga znati?

Treba napomenuti da sve verzije Joggera poseduju limiter i regulator brzine „po starinski“, dakle nije „inteligentan“, odnosno ne održava distancu s vozilom ispred, još manje poslušno ostaje u svojoj traci. Potrošnja goriva može biti i niža, mnogo niža, s uključenim programom Eco, koji „omekša“ motor, na sporednim putevima i sa lakim stopalom na gasu zadovoljava se nekih 6 l.

Samo ponašanje je sigurno, zahvaljujući velikom međuosovinskom rastojanju Jogger dobro drži pravac i ne naginje se preterano u krivinama. Naravno da od njega ne treba tražiti previše, niti očekivati hiruški precizno upravljanje. Kočnice su na visini zadatka, snažne su, mada bih više voleo na zadnjim točkovima diskove umesto doboša, nekako mi ovi ne idu uz veliko porodično vozilo… Amortizeri su efikasni, dobro upijaju veće nepravilnosti, ali nemaju finoću filtriranja kao konkurentski modeli, u šta se uverih vožnjom po makadamu, odnosno „pave parisiene“ (pariske kocke), koje se i dalje mogu pronaći na mnogim ulicama.

Dosta je tu, dakle, kompromisa, što je i razumljivo za jedno „low cost“ vozilo, s akcentom na porodičnu upotrebu. To bi bilo više manje sve za ovo druženje, iako bi se sigurno našla još po koja mana ukoliko bih razvezao priču… Neću, jer verujem da su kupci ove Dacije svesni da za spomenute novce ipak moraju da zažmure barem na jedno oko…

Opet se vraćam ceni, u zemljama EU Jogger nema konkurenata sposobnih nadmetati se, najpribližniji na ovom polju je izvesni Fiat Tipo SW Cross 1.0 FureFly/100 ks s pet sedišta, čija početna cena iznosi 23.990 evra. Zamolio bih zato „stručnjaka“ koji se kune u ovaj italijanski brend (prepoznaće se) da me poštedi davanja lekcija i kilometarskih komentara, cifre govore same za sebe! Bratski Kangoo sam već spomenuo, finalno najveći konkurent je u samoj kući, kome je pet sedišta dovoljno Duster se nameće kao alternativno rešenje.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Dopadljiv stil s krosover atributima, cena, 7 pravih sedišta, prtljažnik, udobno ogibljenje
	Loše strane:
	Uska ponuda agregata, bučan i ne naročito ekonomičan motor, slaba izolacija kabinskog prostora, preduga šesta brzina

Cene u Francuskoj:

(5976)