Fiesta slavi pola veka

Evropska automobilska industrija je tokom sedamdesetih godina prošloga veka prolazila kroz period značajnog tehničkog napretka, povezanog sa uvođenjem prednjeg pogona i malih, štedljivih motora. U to vreme nastalo je i nekoliko modela koji su u narednim decenijama oblikovali izgled evropskih puteva. Pored i danas aktuelnog Volkswagenovog Golfa, to je bio i za klasu manji Ford Fiesta, čija je proizvodnja počela u maju 1976. godine. Za razliku od Golfa, međutim, Fiesta nije dočekala pedeseti rođendan jer su poslednji primerci sišli sa proizvodne trake u julu 2023. godine.

Nastanak novog malog modela, koji bi odgovarao evropskim predstavama o gradskom automobilu, vezan je za ime Henri Ford II, najstarijeg unuka osnivača američke kompanije.

Ford u to vreme nije imao vozilo u toj klasi, jer je evropska ponuda počinjala modelom Ford Escort, tada još sa prednje postavljenim motorom i zadnjim pogonom. Pod uticajem uspeha malih automobila poput Fiata 127 i Renaulta 5, Ford je u septembru 1972. pokrenuo projekat Bobcat, koji je dugo držan u tajnosti.

Cilj je bio razvoj malog, lakog i ekonomičnog vozila koje bi, u skladu sa tada novim trendovima, koristilo poprečno postavljen motor napred i pogon na prednje točkove. Tu koncepciju je krajem pedesetih u Velikoj Britaniji uveo Alek Isigonis sa modelom Mini, zatim su je usavršili inženjeri Fiata na Fiatu 128, a koristio ju je i Volkswagen Golf, ali sredinom sedamdesetih ona još nije bila potpuno standardna.

Ford je sa prednjim pogonom eksperimentisao još šezdesetih godina na modelima poput Taunusa ili brazilskog Corcela (rođaka Renaulta 12), ali su ti automobili imali uzdužno postavljeni motor.

Ford je sa novim modelom zakoračio na neistraženu teritoriju. Pored revolucionarne tehničke koncepcije, kompanija je za njegovu proizvodnju izgradila potpuno novu fabriku u Valensiji.

Španija, kojom je tada još vladao kaudiljo Francisko Franco (preminuo u novembru 1975), počela je postepeno da se otvara svetu, a Fordova investicija bila je jedna od najznačajnijih tog vremena. Izgradnja fabrike uticala je i na ime modela, razmatrani su nazivi Metro, Amigo, Bravo ili Sierra, ali je Henri Ford II na kraju izabrao ime Fiesta.

Iako je reč „fiesta“ već pedesetih koristio General Motors za jedan od svojih velikih sedana, Ford je uspeo da obezbedi pravo da tako nazove novi evropski model. Automobil je javnosti predstavljen u decembru 1975, ali su proizvodnja i prodaja u početku razvijani oprezno.

Serijska proizvodnja u Valensiji počela je tek u maju naredne godine, mesec dana kasnije Fiesta je predstavljena publici tokom čuvene trke 24 sata Le Mana, a prvi kupci su je dobili tek u septembru 1976. godine.

Fiesta je brzo stekla popularnost i već 1979. premašila milion proizvedenih primeraka. Tome je doprinelo i širenje proizvodnje, pored Valensije, proizvodila se i u nemačkim gradovima Sarluj i Keln, kao i u Dagenhamu u istočnom Londonu.

Fordov mali automobil nije bio posebno jeftin te je osnovna verzija sa motorom od jednog litra i 40 KS u Nemačkoj je koštala 8.500 maraka (slično kao Golf), dok je najluksuznija verzija Ghia dostizala 11.000 maraka. Poređenja radi, tadašnja BMW-ova Serija 3 koštala je 13.600 maraka.

Već prva generacija Fieste ponudila je i „hot heč“ verziju za ljubitelje brze vožnje. Supersport se pojavio 1980. sa 66 KS, koji je pripremio teren za model XR2 sa 84 KS i maksimalnom brzinom od 170 km/h.

Sportske verzije imale su gotovo sve generacije Fieste, od oznake XR2 (Mk1 do Mk3) do oznake ST kod pete do sedme generacije. Snaga je vremenom rasla do 200 KS, dok je Fiesta ST sedme generacije mogla da dostigne brzinu od 230 km/h.

Većina od preko 22 miliona prodatih primeraka imala je znatno skromnije performanse, a tokom 47 godina proizvodnje Fiesta je postala sinonim za praktičan gradski automobil.

Pored Evrope, gde je godinama bila među najprodavanijim modelima u Velikoj Britaniji a pretposlednja generacija je godinama držala drugo mesto, odmah posle Golfa, dobro se prodavala i u Brazilu, a između 2010. i 2020. i u SAD. Osim hečbeka sa tri i pet vrata, nastale su i druge verzije, poput južnoameričkog sedana ili komercijalnih varijanti.

Fiesta se dokazala i u motosportu, posebno u reliju i relikrosu, a od devedesetih godina vozio se i Ford Fiesta Cup na češkim stazama. U Češkoj je ovaj model bio veoma popularan među vozačima i redovno se nalazio među najprodavanijim automobilima.

Velike uspehe na češkom tržištu, ali i šire, između 2002. i 2012. beležio je i Ford Fusion, mali MPV zasnovan na petoj generaciji Fieste. Fiesta je delila tehničku osnovu i sa drugim modelima, na primer četvrta generacija imala je gotovo identičan pandan u vidu Mazde 121.

Poslednji primerci Fieste sišli su sa proizvodne trake u julu 2023, čime je Ford, slično kao i sa Focusom, završio jednu važnu eru evropskih kompaktnih automobila.

Na osnovu strateškog partnerstva najavljenog krajem 2025, naslednik, koji ne mora nužno nositi ime Fiesta, mogao bi da se vrati kao električni model zasnovan na Renaultu 5.

Za kraj da kažemo i to da je urednik ove vesti već mesec dana ponosni vlasnik jedne Fieste iz 2016. godine…

AutoRepublika

(63)