AutoRepublika i auto-2021: „Ako hoćeš da me j.beš, bar mi kupi cvet“

Došlo je vreme da se osvrnemo na godinu iza nas i ono što ju je obeležilo u automobilskom smislu. 

Iza nas je još jedna katastrofalna godina za automobilsku industriju. Pandemija korona virusa započela je ovu duboku krizu za pomenutu granu privrede, ali je nestašica poluprovodnika i mikročipova zapečatila. Gotovo da nema brenda koji nije suočen sa problemom nabavke ovih elektronskih komponenti, što je na kraju rezultiralo vrlo dugim čekanjem na isporuku novih automobila.

Stoga je i sve manje kupaca koji se odlučuju za nova vozila, a to dalje ima druge posledice, kao što je ogroman rast cena polovnjaka. Svedoci smo da je u toku ove godine u nekim zemljama došlo do bizarne situacije da su korišćeni primerci pojedinih modela postali skuplji od novih jedinica! Takav slučaj je, recimo, ubeležen u Francuskoj sa novom generacijom Toyotinog Yarisa i Dacijinog Sandera.

U takvim uslovima, došlo je do velikih turbulencija na tržištu, no godina koju ispraćamo nije bila bez svetlih trenutaka. Koji su to momenti za našu redakciju i šta predviđamo za narednu godinu, čitajte u nastavku…

Milan Grozdanović

Moja prošlogodišnja predikcija se ostvarila. Mada, uspeh rumunskog modela Dacija Sandero je prevazišao samog sebe. U nekim trenucima je nadmašio i samog Golfa. Doduše, ni Golf ni ID.3 nisu ostvarili uspeh koji su svi očekivali, ali opet imaju solidnu prodaju. Kriza oko poluprovodnika je mnogo veći problem nego što je to bila korona, iako je sama korona to i izazvala na posredan način, a de facto su sami proizvođači krivi zbog lošeg planiranja,

Što se tiče ove godine, dosta modela je izašlo na svetlo dana. Nije jednostavno izvagati koji model je više a koji manje obeležio 2021. godinu.

Za početak, moram da odam priznanje Toyoti za novi Yaris. Iako preskup kad se uporedi sa ostalim modelima B segmenta, plus što za novac koji bi neko potrošio na bolje opremljeni hibrid može da se kupi Hyundai Tucson i Mazda CX-5 (bar u Srbiji, nisam siguran za zemlje EU), Yaris je postigao odličan rezultat u prodajnom bilansu i često je u Top 10 najprodavanijih modela na tržištu. Veliki plus za Toyotu je i taj što Yaris u bilo kojem trimu ima odličan bezbednosni paket.

Drugi model, o kojem će tek da se priča, jeste Dacia Jogger. U doba sve skupljih automobila, Jogger se čini kao prodajni hit. Jedino što može da mu pokvari sreću je slab izbor motora i nedostatak dizela. Nažalost, dok Fiat 500L iz srpskog Detroita jedino u Italiji ima neki uspeh, Dacia pokorava Evropu.

Sad se dvoumim da li da izaberem Hyundai IONIQ 5 ili Škodu Fabiju, ali kao neko ko racionalno gleda na automobilski svet moram da izaberem Fabiu. Razlog je to što na srpskom tržištu mnogo veće šanse ima Fabia, iako je IONIQ 5 izuzetno zanimljiv automobil. Škodilak će na našem tržištu biti popularan kao službeni automobil, mada, što se fizičkih lica tiče, naši saradnici nisu baš zadovoljni paketima opreme koje nudi domaći uvoznik. Svejedno, Fabia će biti jedan od popularnijih modela.

Zoran Tomasović

Protekle godine sam izabrao američku trojku i ona je bila jedna od onih „ni na nebu ni na zemlji“. Prvi od njih je bio Ford Bronco, legendarni terenac koji je stigao u izložbeno-prodajne salone posle dvadesetpetogodišnje pauze i osvojio srca Jenkija. Zatim sam spomenuo Ram 1500 TRX, monstruma sa preko 700 konjskih snaga i ubrzanjem od nule do 100 km/h za samo 3,7 sekundi što je do nedavno bilo u samom rangu sa superautomobilima. I na kraju Harley Davidson LiveWire, prvi električni model od strane ove legendarne firme, koji nije opravdao prodajna očekivanja, ali istovremeno je novi početak za kompaniju koja ima reputaciju da je „zaostala u vremenu“.

I ove godine ću se odlučiti za američke brendove pošto smatram da će kolege verovatno da biraju one sa Starog kontinenta i po kojeg iz Azije. Pa, hajde da krenem od onog koji me je najviše oduševilo u 2021. godini, a to je novi Cadillac CT5-V Blackwing. Kompanija nam je najavila da je ovo poslednji potpuno novi model sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva i da budućnost posle toga leži isključivo u četvorotočkašima na struju.

To znači da je Blackwing kraj jedne fantastične generacije i iz tog razloga odlazi u velikom stilu. Čak 668 konjskih snaga direktno iz fabrike zahvaljujući 6,2-litarskom motoru sa osam cilindara (doduše uz pomoć kompresora). Šestostepeni manuelni menjač, što je nečuveno ne samo za neku američku firmu već i za automobil ponuđen „preko bare“ gde isključivo dominiraju automatici. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 3,4 sekunde i maksimalna brzina od 334 km/h. Ne sumnjamo da ih neće mnogo biti prodato pošto Blackwing ipak košta 83.995 dolara, ali će svakako otići u istoriju kao jedan od najslavnijih američkih automobila u istoriji.

Morao sam da stavim barem jedan električni pikap kamionet na listu pošto takva konfiguracija pokazuje da čak i radnička vozila nisu imuna na moderne trendove. Dvoumio sam se između nekoliko modela, a kako Ford F-150 Lightning, Tesla Cybertruck i mnogi drugi još uvek nisu dostupni u serijskoj proizvodnji, izabrao sam onaj koji jeste – Rivian R1T. Doduše, tu je i GMC Hummer, ali se on više smatra za „lajftsajl“ vozilo umesto radničkog. Model pomalo čudnog stila je krenuo sa isporukom kupcima tokom meseca oktobra i brzo je osvojio srca medija.

Motor Trend ga je proglasio za komercijalno vozilo godine, a ugledni novinar Dag Demiro, koji poseduje veoma uspešan kanal na društvenoj mreži YouTube (i koji je bio jedan od prvih ljudi sa prilikom da ga testiraju), kaže da je završna izrada i generalno kvalitet daleko iznad konkurencije. To nije jedini razlog zašto je na listi pošto se R1T može pohvaliti i sa ubrzanjem od nule do 100 km/h za samo tri sekunde i autonomijom od 505 km. Krajem 2022. godine bi trebalo da vidimo i izdanje „Large Pack“ koje će povećati autonomiju na 640 km. Da, definitivno smo ušli u novi period čak i na tržištu poznatom po rasipanju…

I za kraj ću spomenuti novi Jeep Wagoneer. Početkom ove godine sam imao priliku da posetim jedan sajam automobila i tu se zatekao ovaj veliki terenac, ali ne u baznom izdanju već i onom luksuznom nazvanom Grand Wagoneer.

Ne pamtim da me je neki model toliko očarao dizajnom i kvalitetom enterijera, posebno ako ga uporedim sa ostatkom domaće konkurencije kao što su Cadillac Escalade i Lincoln Navigator. Jeep nije gubio vreme sa turbo tehnologijom kao neki rivali već ga pokreće ono što Amerikanci rade najbolje – glomazni V8 zapremine 6,4 litre sa 470 konjskih snaga. Ne očekujem da će biti neki veliki komercijalni uspeh pošto ipak košta približno 90 hiljada „zelembaća“ i većina onih na ulicama će biti bazni Wagoneeri, ali opet osvežavajuće je videti jednu američku firmu da toliko oduševi po pitanju enterijera.

Đorđe Platiša

Mnogo toga je bilo lošeg u ovoj godini, za mene lično, posebno zabrinjavajuća činjenica „divljanja cena“ čak i kod polovnjaka, jer bih u narednim mesecima voleo da promenim svoj automobil. No, kako stvari trenutno stoje, izgleda da ću bar još neko vreme nastaviti da se družim sa vernim i pouzdanim 1,7 cdti.

Posebno me čine zabrinutim i sve više cene novih vozila. Iza ovakvog skoka cena krije se, pre svega, nezajažljiva pohleda automobilskih proizvođača, kao i njihova konstantna potreba da sav teret problema sa kojima se suočavaju prebace na kupce. Tako danas i oni koji žele da se počaste klasičnim SUS modelom platiće visoku cenu elektrifikacije kod ostalih četvorotočkaša brenda koji su odabrali. Dovoljno je pogledati činjenicu da su vozila iz B segmenta počela da bez ikakvih problema „prebacuju“ cenu od 20.000 evra…

Uz sve to, primorani smo da se zadovoljavamo nekakvim trocilindrašima. Da me neko ne shvati pogrešno, ne delim motore po tome koliko cilindara imaju, ali još nisam seo za volan nekog „turbaća“ sa tri cilindra koji pod opterećenjem nije „pio kao smuk“, a dobar deo tih agregata rafiniran je u radu koliko i moj ostareli 1,7 cdti, s tim da je on bar kadar izneti na svojim plećima i po pola miliona kilometara.

Dakle, automobilska industrija se rapidno menja, i nisam siguran da se stvari kreću na bolje. Zgađen ovim prenaduvanim cenama novih vozila, ovogodišnje heroje tražio sam među vozilima koja su i dalje dostupna „običnom čoveku“.

Od elektrifikacije mi je poprilično muka, iako nemam ništa protiv električnih vozila. Ali kojekakvi preuveličani SUV modeli, limuzine od pet i više metara i pikapovi definitivno nisu dobar izbor za primenu EV tehnologije. Ona bi trebalo da bude, u ovom trenutku, rezervisana za gradske automobile gde se EV najbolje i snalazi.

Stoga je za mene Dacia Spring jedno vrlo lepo iznenađenje. Pre svega zbog njene atraktivne cene, koja u pojedinim zemljama EU uz subvencije može dostići samo 10.000 evra, ali i zbog upotrebne vrednosti. Rumuni su još jednom pogodili u sam centar, što je vredno svake pohvale.

Kapa dole i za Fiat 500. Koliko sam ispratio zvanične podatke za tržište EU, Fiat 500 će ove godine nadmašiti sestrinsku Pandu. Ujedno, ovaj mališan iz A segmenta uspeva da se probije na sam vrh liste najprodavanijih automobila u Evropi, pokazavši još jednom da ga njegov nesvakidašnji šarm nikada nije ni napustio.

Uz to, Fiat je ponudio i električnu varijantu ovog minijaturnog hečbeka. Iako se i tu radi o vrlo atraktivnom vozilu, ruku na srce, i on je, kao i većina mu sličnih, potpuno van domašaja širokih narodnih masa.

Pomenuo bih i dva modela koja su u potpunosti podbacila prošle godine. Oba su vrlo talentovani pripadnici D segmenta, a u pitanju su Renault Talisman i Alfa Romeo Giulia. Nažalost, prodaja im je na neverovatno niskom nivou… Giulia ispred sebe ima još par godina karijere, dok su u Renaultu već spremili penziju za Talisman. Od obe berline se očekivalo daleko više od onoga što su ostvarile na komercijalnom planu.

Što se tiče iduće godine u Evropi, verujem da će proći u znaku dvojca Peugeot 308-Opel Astra. Stellantis bi da ugrozi Volkswagen grupaciju u C segmentu, a kako se Golf suočava sa ozbiljnom krizom, verujem da će se izvršiti ogroman pritisak plasmanom pomenutih franko-germanskih modela.

Još jedna svetla tačka na Starom kontinentu smatram da će biti Toyota. Japanska marka napravila je odličan posao sa novom generacijom Yarisa, a kako mu u pomoć pristižu i Yaris Cross, te novi Aygo (X), sigurno je da se mogu nadati ogromnom uspehu. Pored toga, stiže još nekoliko vrlo zanimljivih modela za evropsko tržište, i čini mi se da se Toyoti smeši vrlo uspešna godina…

Perica Rajković

Koliko sedmica u godini toliko i testova! Nije, dakle, lako odlučiti se za model koji je obeležio 2021. godinu, osvrnuću se samo na nekoliko koji su na mene ostavili snažan utisak.

Krenimo sa sada toliko preziranim ali aktuelnim elektromobilima, gde Dacia Spring ima posebno mesto! Po mnogo čemu naj, naj (najmanja, najjeftinija, najslabija), odličan je primer u kom je pravcu automobilska industrija trebala ići, ali nažalost nije!

Umesto „mrcina“ od po dve i kusur tone, od čega 1/3 težine odlazi na baterije, s cenom od stotinjak hiljada evra i autonomijom dvostruko manjom od obećane (čitajte tek iznad 300 km), trebalo bi se skoncentrisati na male elektromobile i zagađenje vazduha kojim su prevashodno pogođene gusto naseljene urbane sredine.

No, neko je odlučio da se „na-vrat, na-nos“, u rekordno kratkom vremenskom periodu, proizvođači moraju adaptirati i preorijentisati na električnu tehnologiju, po cenu da pretrpe ogromne ekonomske gubitke. Samim tim, električni automobili su nametnuti i kupcima, skupi i bez adekvatne infrastrukture (čast izuzecima gde pre svega mislim na Teslu) evidentno su nedostupni „širokim narodnim masama“.

Konstruktor Dacije Spring je to shvatio, s cenom od nekih 12.500 evra (uračunat ekološki bonus na koji ima pravo u Francuskoj)  jedan je od najprodavanijih elektromobila u Evropi, za samo pola godine komercijalizacije poručeno je čitavih 40.000 primeraka! Da stvar bude još lepša po našeg rumunskog komšiju, novi Sandero isto tako „razvaljuje“, estetski dopadljiv i u tehnološkom smislu moderan (platforma i agregati od Clia, koji je najprodavaniji automobil u Evropi), žrtva je svog uspeha.

Na isporuku se čeka više meseci, što bi rekli Francuzi prodaje se kao „petits pains“ (mali hleb). A kako neko ne bi pomislio da sam „maneken“ Dacije, spomenuću i novi Peugeot 308, iako sam bio u prilici voziti samo hibridnu Plug-in verziju, lepu i interesantnu ali skupu „k’o otrov“! Šlag na tortu svakako je Renault Alpine A110S 1.8/292 ks, prelepi sportista koji je na mene delovao kao eliksir mladosti, koji je probudio zaboravljene strasti za sportskom vožnjom.

Šta da se radi, godine su tu i vreme se ne može zaustaviti, upravo zbog toga za ličnu upotrebu izabrao bi novu Opel Mokku, kompaktnu ali prostranu, i to u dizel verziji 1.5 D/110 ks. U inat onima koji tvrde da su dizeli mrtvi, i na radost kućnog budžeta! Savremen mali SUV, koji se zadovoljava s 4-5 litara goriva, nije danas lako pronaći…

Bilo je u protekloj godini još nekoliko zapaženih modela, na pamet mi pade Renault Arkana, električni Fiat 500, Toyota Yaris, ali i admiralski brod DS9, velika i prestižna francuska limuzina, o kojoj ćete sve saznati oko novogodišnjih praznika…

Zvezdan Božinović

Drugari iz redakcije su, manje-više već sve rekli. Baterijski automobili se nameću kao budućnost automobilske industrije, ali ne na način na koji su predstavljeni i reklamirani. Dakle, ne mogu više da se složim nego što je već slučaj, s iznetom tezom o potpunom besmislu ponude „ekoloških“ automobila od 2,5 i više tona, i to kako zbog aspekta ekonomičnosti istih, tako i zbog kompromitovanih voznih osobina.

Ko normalan bi kupio BMW koji se vozi kao jahta, udobno i lelujavo (BEV iX) ? Ok, neki novi klinci, neki novi kupci, ali teško da oni imaju toliko novca da izdvoje za automobil, s tim da čak i u tom slučaju (da ga imaju), oni ne cene imidž brenda na način na koji to činimo mi koji smo lepili postere po zidovima automobila iz osamdesetih i devedestih godina.

Shodno tome, zašto bismo uopšte izabrali marke koje su najveću slavu stekle u prošlom veku, umesto brendova koji su trenutno u žiži, pri čemu mislim na Teslu i na nove marke koje su tek u povoju, ali kojima elektromobilnost i akcenat na digitalizaciji idu naruku? Pride, s izuzetkom Audija i Porschea, iz te grupe slavnih imena prošlog veka, može se reći da Mercedes forsira potpuno bezličan stil električnih vozila, dok je BMW tu znatno upečatljiviji, odnosno grozan je bez trunke neodređenosti.

Kako bilo, svedoci smo pregrupisavanja industrije i obesmišljavanja postojanja automobilskih entuzijasta. Ponude i priče rukovodećih struktura u kompanijama koje se bave razvojem vozila sve više vređaju zdrav razum i inteligenciju kupaca, kojima se servira priča o „strahovitim“ troškovima elektrifikacije i potrebi da se štedi, u doba kada su obimi proizvodnje usled nestašica (zapravo pohlepe tih istih kompanija) redukovani, ali su profiti rekordni.

Sve su ovo razlozi zbog kojih sve veću dozu sreće crpim iz starudija, onih lišenih elektronike i onih koji nose priču iz prohujale mladosti. Tako već posedujem dva hospitalizovana primerka BMW-a 318 starih četrdesetak i više godina, za koje očekujem da se s otpusnom listom nađu u mom dvorištu s prvim daškom proleća. Mislim i vidim da će ovim putem krenuti mnogi koji vole (automobile) i koji to mogu (da priušte).

Ako se ne slažete, pokušajte da preračunate koliko bi vas koštala vožnja taksijem, rent-a-car vozilom i slično, spram vaših potreba i veoma brzo ćete uvideti da je amortizacija premijum vozila teži finansijski teret od vožnje taksijem, i isto tako brzo ćete shvatiti da je najjeftiniji, a pride i najbezbedniji prevoz na daljinu, avionskim putem, dok je četvorotočkaš podesan do nekih 300 kilometara. Ako su te distance na meniju vaših potreba samo par puta godišnje, problem je rešiv iznajmljivanjem vozila, dok je za grad, moj favorit Citroen Ami. Jeftin je i „lepo ružan“, a vrši pos’o.

Da, električni Mini je lepši, i ima dvostruko veću autonomiju, ali kome treba više od 75 kilometara po gradu dnevno, uz mogućnost dopune na istoj utičnici na kojoj se puni i mobilni telefon i pride još za tih istih dva-tri sata koliko se puni i pomenuti mobilni? Isto tako da vas pitamo, i šta bi značila Minijeva maksimalna brzina od možda 150 km/h, ako mu kapacitet baterije dozvoljava samo jedan sat vožnje (i to ne tom brzinom)? Naposletku, i sve to za nekih 40 hiljada evra za Mini spram nepunih 7 hiljada evra za Ami….

Eto, da ne mračimo dalje, ali i da budemo svesni realnosti. Proizvođači nas ubiše, sve kukajući kako su oni ugroženi. Zato moj glas ide biciklama, vozovima, starudijama, i spram onog što piše u naslovu, glasam i za seks na ravnopravnim osnovama, a ne na ovim na kojim počiva danas.

AutoRepublika

(1609)