Opel Mokka 1.5 D/110 Ultimate – Francuska veza

Iako već poseduje jedan gradski krosover, poznat pod nazivom Crossland X, Opel se počastio novim i znatno privlačnijim, nastalim pod dirigentskom palicom sada bivše grupacija PSA. Radi se, naravno, o Mokki 2, koja nije ništa drugo do preobučeni Peugeot 2008, u čije smo se kvalitete više puta uverili…

Opel Mokke iz 2012. godine verovatno se svi sećaju, veća i snažnija od današnje bila je u ponudi čak i s integralnim pogonom, što je danas prava retkost u segmentu. Sve do 2017. godine, kada je Opel prešao pod kontrolu Francuza, Mokka je bila jedan od najbolje prodavanih modela proizvođača, čak je i stekla međunarodnu slavu pod različitim nazivima.

U Engleskoj to je bio brend Vauxhall, dok se u Kini i Americi prodavao kao Buick Encore, iako se u suštini radilo o istom modelu kao Chevrolet Trax. Jedno je sigurno, iako nova Mokka ima velike ambicije, teško da će postići toliku popularnost i napustiti Stari kontinent, iako je ujedinio 14 marki, Stellantis nije nekadašnji GM…

Uostalom s bivšom Mokkom nova nema ništa zajedničko osim naziva, kao što rekosmo u bliskom je srodstvu s Peugeotom 2008 i DS3. Sve je dakle izmenjeno, počevši od stila, gabarita pa sve do platforme i agregata. Kao prvo Mokka 2 znatno je kraća, s 4,15 m u deficitu je za 13 cm u poređenju s bivšom, odnosno ima čak 15 cm manje od 2008-ice.

Ovu Mokku odlikuje smeo i „čist“ dizajn koji je najavljen atraktivnim konceptom GT X, već na prvi pogled jasno je kako između tog koncepta i serijske Mokke ima vrlo malo razlika. Najupečatljiviji detalj je svakako prednja maska nazvana Opel Vizor, sastavljena od crne plastične ploče, u koju su integrisana svetla i blago restilizovan logo brenda. Ovakva maska će u budućnosti u nekom obliku biti na svim novim Opelima, a svoje je mesto već pronašla na spomenutom Crossland X, restilizovanom početkom godine.

Prednja i zadnja svetla standardno su izvedena u LED tehnologiji, a na popisu opcija su LED Matrix svetla koja Opel već dugo nudi na većini svojih modela. Lično nalazim da je stil Mokke veoma dopadljiv, u svakom slučaju uspela je da se distancira i od 2008-ice i svih ostalih malih krosovera. Ukoliko bi je trebalo porediti s malim “lavom” rekao bih da je kompaktnija, „nabijena“, iz bilo kog ugla deluje skladno i dinamično. Prva, za neke i najvažnija stavka je dakle ispunjena, idemo dalje…

Digitalizacija na delu

Originalni spoljašnji izgled u harmoniji je sa enterijerom, koji opet nema nikakve veze s bivšom, ali ni sa Peugeotom 2008 i ostalim konkurentskim krosoverima. Mislim pre svega na komandnu tablu nazvanu Pure Panel cockpit, sastavljenu od dva velika ekrana, jedan ispred vozača, a drugi iznad središnjeg grebena, koji su povezani u jednu celinu.

Ispod središnjeg ekrana nekoliko je tipki s prečicama do najvažnijih funkcija, a još red ispod su klasične komande klima uređaja što je pohvalno, nije zabavno ni sigurno pipkati u vožnji po ekranu i tražiti takve funkcije. Jeste da su nisko postavljene i da bi mogle biti veće, ali hajde da ne „zakeram“…

Mokka 2 se dakle digitalizovala, instrument tabla je dijagonale 7 inča u nižim i odličnih 12 inča u višim paketima opreme, kao što je bio slučaj u testiranom modelu. Grafika nije preterano šarena, da nema par crvenih polja za (pre)visoke obrtaje, temperaturu motora i rezervu goriva, pomislio bih da je u crno/beloj tehnologiji. Ništa dakle posebno uzbuđujuće, uglavnom samo cifre i minijaturni obrtomer, moglo je to i malo bolje…

Za ekran multimedija isto važi u kom paketu opreme pripada, uz niže pakete dijagonala je 10 inča, dok je za najviše pakete namenjen od 12 inča. Ekran je osetljiv na dodir, i sada nam je poznat iz ostalih modela grupacije.

Generalno uzevši kabina potpuno zadovoljava funkcionalnošću, u vrata staju flaše od 1,5 litara, dok je ispred suvozača pregradak za rukavice dubok kao pećina (nažalost bez osvetljenja). Upotrebljeni materijali su različitog kvaliteta i opet zavise od završnog nivoa.

U svakom slučaju od mekane plastike nema ni traga, uprkos tome naša Mokka ne deluje jeftino, zahvaljujući sedištima i oblogama na vratima, jednim delom presvučeni Alkantarom. A kad smo već kod njih recimo da su tvrda ali dobro profilisana i sa snažnim bočnim osloncima.

Što se tiče unutrašnjeg prostora treba opet naglasiti da nova Mokka ima samo 4,15 cm, dakle jedva 10-15 cm više nego li mališani u B segmentu. Iz tog ugla gledano ocena je pozitivna, posebno na prednjim sedištima. Napred sasvim udobno sede i ekstremno visoki putnici, vozač može iznanađujuće daleko odgurnuti sedište i spustiti/podići upravljač.

Naravno da u tom slučaju ne ostaje previše prostora za putnike pozadi, ali ukoliko su svo četvoro visoki negde oko 1,8 metara, staju bez veće muke. Ovo se odnosi i na prostor za glave, no sreću kvari ulazak/izlazak iz vozila. Naime, zadnja vrata su mala i ne otvaraju se pod dovoljno velikim uglom, uz to mora se prekoračiti preko visokog praga. Ne očekujte ni bog zna kakvu udobnost, klupa je prilično tvrda i vertikalno postavljena.

U poređenju s bratskim 2008 i Crossland X prostora je ipak manje, ukoliko vam je ovo prioritet prilikom kupovine najbolje je da se sami uverite. I još jedna zamerka, nigde na plafonu nijednog rukohvata, putnici pozadi u krivinama se hvataju za naslone za glavu na prednjim sedištima. U mojoj Mokki pronađoh dva USB priključka pozadi, ne i središnji naslon za laktove, iako se radi o jednom od viših završnih nivoa (ima ih 5-6 u zavisnosti od tržišta).

Sam prtljažnik je sa 350 l na nivou spoljašnjih dimezija, što je ipak manje od 2008 (435 l) i Crossland X (408 l). Obaranjem naslona dobija se preko 1.100 l, zgodno za utovar kabastih i dugih predmeta, no dobijena površina nije ravna. Da bi se to ostvarilo Opel je predvideo dva nivoa ali u mojoj Mokki nije bilo horizontalne police koja ga poravna.

Drugo, da bi se otvorila peta vrata mora se prstima napipati prekidač ispod branika, osim što je prenisko smešten u zimskom periodu prsti se redovno isprljaju. U dnu pronađoh samo pribor za opravku guma, za utehu prostora ima za rezervni točak „ćopavac“, ne i za jedan od 18 cola, u koje je bila obuvena ova Mokka.

Jedan, ali vredan

Kao što se moglo očekivati pored platforme Mokka je od 2008 i DS3 nasledila i agregate, ogibljenje, menjače, elektronske sisteme… Samim tim verovatno znate da pored 100% električne verzije Mokku pokreće dobro poznati trocilindarski 1.2 PureTech od 100 i 130 ks. Slabija verzija uparena je s šestostepenim ručnim menjačem, dok snažnija može biti s istim ili s automatskim EAT8. Zadržan je i i dizel blok 1.5, ali samo u slabijoj izvedbi od 110 ks i isključivo s ručnim šestostepenim menjačem, s kojim smo se družili čitavu sedmicu.

Tim bolje jer prevalih preko 1.500 km, s benzincem to bi me koštalo znatno skuplje. Naime, kao i u slučaju nedavno voženog Citroena C4 1.5 BlueHDi/110, ekonomičnost ovog agrgata je za primer. Uz malo dobre volje na otvorenom putu može se sići ispod 4 l, odnosno zapucati auto-putem na „kraj sveta“, sve trošeći jedva 5-5,5 l.

Bez ikakve sumnje dobar blok, kultivisan i diskretan, iako će pojedini vozači reći da je previše „mekan“. Jeste, tačno je da nema temperament snažnije verzije od 130 ks (300 Nm), ovde se mora zadovoljiti s 110 ks i 250 Nm. Od njega se ipak može izvući malo više snage ukoliko se aktivira program Sport, turbo duva snažnije i pod stopalom se oseti da je odziv na gas bolji.

U svakom slučaju raspoloživ je i iz najnižih obrtaja i kao takav lagan je i prijatan za vožnju u gradskim uslovima. Bez obzira na retko opisive gužve prouzrokovane božićnim praznicima i jurnjavom za poklonima (Pariz je zvanično proglašen drugim najzačepljenijim gradom na svetu), putni računar nikada nije pokazao više od 7,5 l, da bi se opšti prosek stabilizovao na 5,4 l.

Odličan rezultat uzevši u obzir niske temperature i uslove u kojima je vožen, benzinski blok 1.2/100 sigurno bi popio 2-2,5 l više. Kažem ovo jer je ovaj jeftiniji za okruglo 2.000 evra, barem tako stoji u cenovniku za slovenačko tržište. Za domaće ne pronađoh cene, koliko sam razumeo povučene su nedavno s internet stranice uvoznika…

Pozivam vas zato da ukoliko ste zainteresovani sami proverite, do tada poslužimo se onim iz Dežele, gde stoji da najjeftinija Mokka košta 19.790 evra. Voženi startuje s 21.790 evra, a dokle može da dogura zavisi naravno od završnog nivoa. Ovde predstavljena, u najvišem završnom nivou Ultimate, košta u Francuskoj bezmalo 30.000 evra. Mnogo ali je i oprema vrhunska, sve što vidite na fotografijama je uračunato u cenu, plus gomila najsofisticiranije opreme koju francuski proizvođač poseduje.

Namerno sam rekao francuski, od Opela je ostao samo naziv, iako postoje izvesne razlike u voznoj dinamici u poređenju s Peugeotom 2008. Naime Mokka je tvrđe podešena, uz točkove od 18 cola (gume dimenzija 215/55) zna dobro da prodrma putnike kada pređe preko „ležećih policajaca“. Rekao bih klasična nemačka škola, inženjeri Opela ipak imaju izvesnu slobodu, tako da je Mokka osetno tvrđa od 2008.

Brojni konkurenti 

S druge strane ovako trimovano ogibljenje donosi odličnu preciznost upravljanja i stabilnost prilikom snažnog kočenja, uz vrlo malo naginjanja u krivinama. Generalno uzevši pogon, upravljanje i kočenje dobro su usaglašeni, ovaj mali Opel siguran je i zabavan za vožnju. Kao što rekoh, iako zadovoljavajuće performanse ne obaraju s nogu, s ovim motorom Mokka dostiže maksimalnih 190 km/h i ubrzava do 100 km/h za manje od 11 s.

Šteta što nije ponuđena i s automatskim EAT8 menjačem, ne zbog toga što se ručnom može nešto prebaciti (precizan je i s dobro odmerenim prenosima), već pre svega zbog lakoće vožnje. Ukoliko mene pitate ovo je agregat koji bih izabrao, bez obzira što 1.2 PureTech spada u najbolje motore u kategoriji.

Generalno uzevši nije mi se dopao samo agregat već i ceo ovaj mali krosover, bezmalo kao njegov duhovni brat Peugeot 2008. Po svemu sudeći nisam jedini, privukla je ova Mokka dužnu pažnju i brojne poglede Parižana, dok je s druge strane reke Rajne osvojila titulu najboljeg „nemačkog“ automobila za 2021. godinu, u kategoriji do 25.000 evra. Posve sigurno lepa karijera na vidiku, po ugledu na nekadašnju Mokku…

 Tekst i fotografije: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Stil, originalna komandna tabla, motor u svakom pogledu, vozna dinamika, menjač, oprema
	Loše strane:
	Cena, pristup zadnjoj klupi, skromna zapremina prtljažnika, preterano „strog“ enterijer

Cene u Francuskoj:

(3413)