Tužba: Kupci kažu da su platili za devet brzina, a da funkcioniše samo sedam

Ram ProMaster prolazi kroz veoma turbulentan period na američkom tržištu lakih komercijalnih vozila. Stellantis se sada suočava sa novim ozbiljnim pravnim izazovom koji bi mogao dodatno da naruši poverenje kupaca i to nakon što je model nedavno dospeo pod istragu američke agencije za bezbednost na putevima. ProMaster je inače američka verzija Stellantisovog globalnog kombija koji se između ostali prodaje i pod imenima Fiat Ducato, Peugeot Boxer, Citroen Jumper, Opel Movano, Toyota Proace Max i mnogim drugima.

Podneta je protiv Stellantisa kolektivna tužba na čak 38 strana, a predmet spora odnosi se na menjač ugrađen u Ram ProMaster za 2022. i 2023. godinu. Tužioci tvrde da je kompanija obmanjivala kupce reklamirajući vozila kao modele sa novim devetostepenim automatskim menjačem, iako se u stvarnim uslovima vožnje koriste samo sedam brzina.

Prema navodima iz tužbe, osma i deveta brzina praktično se nikada ne aktiviraju tokom normalne eksploatacije vozila. Razlog nije softverska greška ili mehanički kvar, već sama konstrukcija kombija. ProMaster ima visoku i aerodinamički nepovoljnu karoseriju, zbog čega motor navodno nema dovoljno snage i efikasnosti da u realnim uslovima održi prenosne odnose potrebne za najviše stepene prenosa, naročito pri vožnji uzbrdo ili protiv jakog vetra.

Kupci su očekivali da će veći broj stepeni prenosa doneti uglađeniji rad, bolju ekonomičnost i niže obrtaje motora pri putnim brzinama. Upravo to je jedan od glavnih razloga zbog kojih moderni automatski menjači danas imaju osam, devet ili čak deset brzina. Međutim, tužioci tvrde da u slučaju ProMastera dodatni stepeni prenosa postoje više na papiru nego u stvarnosti.

Posebno je zanimljivo da se u tužbi navodi kako je sedma brzina novog menjača praktično identična šestoj brzini starije transmisije. Drugim rečima, prema tvrdnjama kupaca, realan napredak u performansama i ekonomičnosti gotovo da ne postoji uprkos marketinškim tvrdnjama o potpuno novom devetostepenom automatskom menjaču.

Nezadovoljstvo dodatno raste zbog cene vozila. Kupci su za novije modele navodno plaćali i do 6.070 dolara više, verujući da dobijaju tehnički unapređeniji pogonski sistem. Tužioci sada tvrde da mnogi od njih ne bi ni kupili vozilo, ili bi za njega platili znatno manje, da su znali kako dve brzine praktično nikada neće biti iskorišćene.

Ovaj slučaj razlikuje se od klasičnih tužbi vezanih za pouzdanost ili bezbednosne probleme. Ovde fokus nije na kvaru, već na neslaganju između marketinških obećanja i stvarnih mogućnosti vozila. To predstavlja veoma osetljivo pitanje u svetu komercijalnih vozila, jer flotni kupci pažljivo analiziraju svaki detalj koji može uticati na potrošnju goriva, troškove održavanja i ukupnu isplativost eksploatacije.

Industrijski stručnjaci već dugo upozoravaju da broj stepeni prenosa sam po sebi ne garantuje bolje performanse. Inženjeri moraju da pronađu balans između aerodinamike, mase vozila, opterećenja i karakteristika motora. U slučaju velikih dostavnih kombija poput ProMastera, fizička ograničenja često imaju mnogo veći uticaj od same elektronike ili softvera menjača.

Stellantis bi tokom procesa mogao da argumentuje da osma i deveta brzina tehnički postoje i da mogu biti aktivirane u idealnim uslovima vožnje. Međutim, tužioci insistiraju da prosečan vozač tokom svakodnevne upotrebe praktično nikada neće doći u situaciju da ih koristi. Upravo zbog toga ovaj slučaj sve više prerasta u pitanje transparentnosti i poverenja između proizvođača i kupaca komercijalnih vozila.

AutoRepublika

(2)