Audi crta najlepše karavane?! (GALERIJA)

Automobilska industrija u današnje vreme je, može se reći, na prekretnici. Regulatorna tela primoravaju proizvođače da brže no što bi trebalo nađu alternativu SUS motorima. Problem je što nijedna opcija još uvek nije dostigla potpunu zrelost, mada, mnogi će reći da električni baterijski automobili već mogu da pariraju konvencionalnim. Za naše podneblje se to ne može tvrditi, jer infrastruktura za podršku električnim vozilima gotovo da i ne postoji, a ako nam je za utehu, ni razvijenije zemlje nisu baš taj problem rešile u potpunosti, što smo mogli pročitati u tekstovima kolege Perice Rajkovića koji živi u Parizu.

Zbog predstojeće elektrifikacije proizvođači često predstavljaju futurističke koncepte koji su naravno pogonjeni (ili bi trebalo da budu pogonjeni) elektromotorom. Do pre desetak godina, futuristički koncepti su predstavljali nove tehnologije koje će tek kasnije biti uvedene u serijske automobile, ali postoji bitna razlika u odnosu na današnje. U to vreme koncepti su i dalje predviđali SUS motore za pogon.

Posle razgovora sa kolegama iz redakcije o nemačkim markama setio sam se jednog zanimljivog koncepta koji je Audi predstavio 11. septembra 2001. godine na Salonu automobila u Frankfurtu. I dan danas imam izdanje časopisa Auto Moto (izdavač Večernje novosti) u kojem je predstavljen taj automobil.

U pitanju je Audi Avantissimo. Predviđen da bude Audi A8 u karavanskom Avant izdanju.

Da krenemo od imena: Avantissimo je kovanica nastala spajanjem reči „avant“ – oznaka karavanskih modela Audija, i latinskog sufiksa „issimus“, u ovom slučaju „issimo“, što znači uzvišeno. U slobodnom prevodu ovo Avantissimo bi značilo „uzvišeni karavan“, kao što najviši od svih generalskih činova – generalisimus znači uzvišeni general.

Mišljenja sam da Audi pravi najlepše karavane, mada nisam baš oduševljen poslednjim izdanjima, ali činjenica je da nijedan karavan sa četiri prstena nije „kockast“, nije to bio čak ni u vreme kad je karavan bio radno vozilo.

Ova „grdosija“ je trebalo da predstavlja novi oblik dinamičnosti i luksuza, a pomenuti naziv zaslužuje jer je ovaj karavan dužine 5,06 metara, širine 1,91 metar, što znači da je veći i od današnjeg modela A6.

Motor koji pogoni ovaj automobil je čuveni benzinski V8 sa 4.200 „kubika“ sa dva turbo punjača i respektabilnih 430 ks i ogromnih 600 Nm najvišeg obrtnog momenta. Quattro pogon se podrazumeva, kao i šestostepeni tiptronic menjač s mogućnošću ručnog biranja brzina polugicama iza volana (retkost za ono vreme).

Daleke 2001. godine je pomama za luksuznim SUV automobilima tek bila na početku – Audi nije imao sve do 2006. svoj SUV, dok su Mercedes i BMW imali ML i X5. Veliki karavan bi bio zanimljiva alternativa SUV modelima, što je Audi delimice iskoristio modelom A6 Allroad. Nažalost, koliko ja znam, nikada nije postojao serijski karavan visoke klase. Takav karavan bi još više mogao naglasiti nečiju individualnost.

Predstavljanje Avantissima je bila uvertira za novi A8 (D3) i za buduće sisteme u vozilima, na primer Multi Media Interface (MMI) info-zabavni sistem. Pored toga, u automobilu postoji mogućnost gledanja TV-a, korišćenja DVD plejera i ugrađenog telefona.

Takođe, Avantissimo koristi biksenonska svetla sa zakretanjem snopa svetlosti prilikom skretanja, a takođe i danas masovno korišćeni sistem za beskontaktni ulaz u vozilo, odnosno ulazak bez ključa. Ovde se otišlo malo dalje pa je postojala mogućnost skeniranja otiska prsta. Ovo omogućava podešavanje kabine onako kako je podesio vozač jednostavnim prepoznavanjem „šare“ na prstu.

Sa aluminijumskom karoserijom koja je zaslužna za smanjenje mase, Avantissimo je projektovan sa složenim staklenim krovom sa PV (fotonaponskim) elementima. Pohranjena solarna energija bi se koristila za napajanje ventilacionog sistema kabine kada je isključen motor, zbog uštede goriva. Takođe, montirani su aluminijumski točkovi velikog prečnika sa specijalnim gumama koje su imale sistem koji sprečava odvajanje gume od obruča točka. Sa ugrađenim senzorima pritiska, gume su bile tipa run flat, omogućavajući vozaču da pređe 193 kilometara brzinom do 80 km/h čak i sa ispuštenim vazduhom iz gume.

Gore spomenuta lagana aluminijumska karoserija, razvoj Audi Space Frame (ASF) vazdušnog vešanja, u kombinaciji sa pogonom i visokotehnološkim aluminijumskim komponentama ogibljenja, učinilo je upravljanje preciznim, a vožnju izvanrednom. ASF je značio optimalan odnos snage i težine, a samim tim i brutalno ubrzanje. Ovo je teoretska pretpostavka, jer nema objavljenih podataka za ubrzanje od 0-100 km/h.

Audi, marka koja je deo velike premijum nemačke trojke,  poslednji je ušao u visoko društvo. Ali bez obzira na to, pokazao je da je proizvođač sposoban da napravi kvalitetno vozilo. Da li je bolji od Mercedesa ili BMW-a, to nas u ovom trenutku ne zanima, to je pre pitanje za one koji ih kupuju.

Svakako, Avantissimo je u vreme kada je predstavljen, imao mogućnost da dobro prođe na tržištu. Za današnje vreme nisam siguran, jer je SUV manija uzela maha. Ali, s obzirom na to da limuzine visoke klase i dalje imaju prolaz na tržištu, naročito u bratskoj Kini, vrlo je moguće da bi i karavan visoke klase imao mogućnost da uspe, makar na najvećem svetskom tržištu.

Milan Grozdanović 

(14682)