Fordov predsednik dobio dozvolu da nastavi sa amaterskim trkanjem

Prvog dana oktobra je Džim Farli nasledio Džima Heketa na poziciji predsednika Forda, i ljubitelji ovog brenda, ne mogu da prestanu da slave. Daleko od toga da je situacija bajna, pa kompanija prolazi kroz veliku krizu prouzrokovanu epidemijom novog virusa korone, i u zaostatku je sa proizvodnjom električnih vozila, pa nema nema sumnje da Farlija očekuje težak posao. Pa šta je onda povod za slavlje? Najverovatnije podatak da je ova osoba poznata kao veliki takozvani „petrolhead“ ili što bi se reklo neko kome „benzin teče kroz vene“.

Ruku na srce, istorija je pokazala da su, oni koji rade „srcem“, obično loši biznismeni, pošto odluke ne donose glavom već na osnovu onoga šta im se dopada. Ali, za Farlija se veruje da je izuzetak od navedenog nepisanog pravila.

Zaposlen je u Fordu još od 2007. godine. Pre toga je proveo dugo godina u Toyoti, to jest u premijum diviziji Lexusu, gde je prošao kroz mnogobrojne pozicije. Prvi čovek američke kompanije, Bil Ford ga je privukao pre 13 godina kada je proizvođač prolazio kroz veliku krizu i bio na ivici bankrota, a Farli je postao „desna ruka“ čuvenog Alana Mulalija koji je preporodio Ford. U prevodu na neki jednostavniji jezik, iza sebe ima veliko iskustvo i sa razlogom predvodi drugog najvećeg američkog giganta.

U nedavnom razgovoru sa medijima, Farli je pričao kako je imao dugu diskusiju sa svojim šefom, i kako nije bio siguran da li će mu biti dozvoljeno da se i dalje bavi amaterskim auto-moto sportom. Naime, on u svojoj kolekciji poseduje mnoge kultne modele kao što su idealni hot rod – Ford Roudster iz 1932. godine, zatim originalni Ford GT40 iz 1966. godine koji se takmičio na LeMansu, pa trkački bolid Lola T298 iz 1978. godine i nekoliko Mustanga.

Farli se priseća da je, kada je bio mlađi, lično restaurirao Mustang iz 1966. godine kog je kupio za samo 500 američkih dolara, a u vlasništvu je i jednog primerka modela BMW 325i iz 1987. godine, kog je njegova supruga kupila kao novog.

Pa u čemu je onda problem i zašto bi 58-godišnji čovek morao da traži nečiju dozvolu šta (ne)sme da radi u slobodno vreme?

Naravno, razlog leži u riziku i firma veličine Forda osigurava da sve visoko-pozicionirane osobe budu što zaštićenije. Pritom, što je rizik veći, Ford mora da izdvoji i veće sume novca za usluge osiguranja. Takav potez je sasvim očekivan i uobičajen u industriji, i u slučaju povrede ili „ne daj Bože“ smrti Farlija, Ford bi dobio finansijsku nadoknadu na osnovu nemogućnosti njegovog predsednika da obavi svoj deo posla.

Farli kaže kako nije morao da dugo ubeđuje Bila Forda da mu dozvoli da nastavi sa amaterskim auto-moto sportom. Praunuk Henrija Forda se dugo vremena takmičio u amaterskoj hokejaškoj ligi, i veruje da svaki čovek treba da ima svoj način opuštanja i zaboravljanja na probleme, i brzo je shvatio da su to trkački automobili u slučaju Farlija.

Iako se novi Fordov predsednik uglavnom takmičio u lokalnim šampionatima u američkoj saveznoj državi Mičigen, nekoliko puta je takođe vozio i trke držljivosti, kao što je šest sati na čuvenoj belgijskoj stazi Spa i LeMans Classic.

Mediji su, u želji da saznaju više informacija o životnom osiguranju Farlija, kontaktirali lokalnu osiguravajuću kompaniju PCI. Dobili su odgovor da je u većini slučajeva trkanje na profesionalnim stazama dovoljan razlog da odbiju da pruže svoje usluge, pošto je rizik izuzetno veliki da će osoba pretrpeti veće povrede i samim tim koštati PCI visoke sume novca.

Prvi čovek PCI-ija Tim Radklif kaže da je u poslednjih 16 godina njegova kompanija bila „primorana“ da isplati milionske odštete više od 30 puta nakon što su se vodeći ljudi u mnogim biznisima povredili ili završili smrtnim ishodom.

Trkanje automobilima je samo jedan od načina da se ubrza neželjen ishod, ali nije retkost da dođe i do nesrećnih slučajeva tokom vožnje bicikla, ronjenja pod vodom i padanja sa brodova. On dodaje neke konkretne slučajeve, kao što je to bilo sa kompanijom Disney koja je osigurala glumicu Keri Fišer na 50 miliona dolara, u smislu da će uspeti da snimi tri nova filma „Star Wars“. Međutim, kako je Fišer preminula posle drugog filma u serijalu, PCI je Disneyu isplatio dogovorenu sumu novca.

Ali, vratimo se mi Farliju i priči kako se ljubav prema trkanju uopšte rodila. Iako je proveo dugo godina u Toyoti, Farli je od malena bio veliki zaljubljenik u Ford, i jako mu je poznata trka koja je napravila temlj ovog giganta.

Naime, 1901. godine Henri Ford je izazvao na trku jednog od prvih profesionalnih trkača Aleksandra Vintona i uspeo da ga pobedi. To mu je donelo slavu i potrebne investicije da osnuje Ford, još davne 1903. godine, pa možemo zaključiti da je ovaj brend napravljen na temelju trkanja.

Farli nije jedini predsednik nekog automobilskog brenda sa ovim skupocenim hobijem. Mark Rojs iz General Motorsa, Akio Tojoda iz Toyote i Karlos Tavarez iz PSA grupe su takođe poznati kao veliki „petrolheadsi„. Prema nekim pričama, njihove kompanije mesečno izdvajaju i po 120.000 dolara da ih životno osiguraju.

Ostaje nam da vidimo kakve rezultate će Farli doneti Fordu. Kao veliki ljubitelj ovog američkog automobilskog brenda nadam se boljim danima i ko zna – možda opet kupim njegov proizvod na četiri točka, nakon dugogodišnje vožnje raznih Toyota.

Zoran Tomasović

(198)