Opel Senator (B) je bio moćna limuzina

Jedan od najpoznatijih nemačkih proizvođača, u svoje vreme najveći u Nemačkoj a i u Evropi, imao je uvek dobar portfolio modela, sve do kraja 20. veka. Naravno, u pitanju je Opel. Na našem podneblju, Opelovi modeli su uvek imali veliku popularnost. Mnoge generacije Kadetta i Recorda su se vozile, a mnogi se i dalje voze. Popularan je danas Kadett C među ljubiteljima oldtajmera, dok je Kadett E (popularna „Suza“) od pre par godina i zvanično klasik.

Opel je takođe imao i modele više srednje i visoke klase. Poslednji „visoki“ predstavnik je bila Omega B (ugašena proizvodnja 2003. godine) koju je delimično nasledila Insignia. Poznata je takzvana KAD serija (Kapitän, Admiral i Diplomat) iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koja je bila konkurent Mercedesu u visokoj klasi.

Krajem šezdesetih godina, na bazi Recorda C, nastao je  Commodore, koji se proizvodio i u naredne dve generacije (D i E), s tim što je u poslednjoj iteraciji Recorda, zadržan u proizvodnji do restilizacije. Record E je imao još dve verzije, luksuznije od Commodora – Senator i Monza.

Commodore i Senator su se pored prestižnije opreme odlikovali i jačim motorima. Posebna zanimljivost je da je Senator A prodavan i kao Opel Kikinda. Senator je, s druge strane, nadživeo Recorda i pojavio se u svojoj drugoj generaciji kao luksuzni model na bazi Opel Omege A. Upravo o tom modelu će danas biti reči.

Opel Senator B (na tržištu bez oznake „B“) se proizvodio od 1987. do 1993. godine. Kao model između više srednje i visoke klase predstavljao je sam vrh ponude Opela. Iako je imao isti razmak između osovina kao onaj koji je karakterisao Omegu i odlikovao se većom dužinom i rednim šestocilindričnim motorima.

Ugrađivani su Einspritz („ajnšpric“) motori od 2.5 litara sa 140 konjskih snaga (od 1990. 2.6 sa 150 konjskih snaga), 3.0 litra sa 177 „grla“ (na početku verzija sa katalizatorom je posedovala 156 „konja“, a kasnije su „i sa, i bez“ razvijale 177 konjskih snaga). Takođe, postojala je verzija sa 2.3 litarskim turbodizel motorom.

U oktobru 1989. pojavio se model 3.0 24v sa promenljivim „Dual Ram“ usisom (150 kW odnosno 204 konjskih snaga). Istovremeno je izvršen redizajn; Senator B je dobio nižu karoseriju, zadnja svetla tamne boje i zadnji spojler.

Čuveni Opelov tjuner je od marta 1990. imao u ponudi model sa 4000 „kubika“ i 24 ventila koji je oslobađao svih 272 „konja“. Automobili su bili dostupni sa petostepenim ručnim, ili sa četvorostepenim automatskim menjačem.

Senator kao luksuzni automobil je imao dosta dodatne opreme: kožna sedišta, grejanje prednjih i zadnjih sedišta, automatski klima uređaj, LCD instrument tablu, stilizovane naplatke s potpisom BBS-a i višestrukih legura od Ronala. Model sa CD opremom je koristio podesivo, prilagodljivo ogibljenje, a mogao se pohvaliti i klima uređajem, grejanjem sedišta, putnim računarom i tempomatom.

U maju 1993. godine, proizvodnja Senatora B se završila nakon šest godina proizvodnje i 69.943 proizvedenih jedinica.

Na nemačkom tržištu klasika ima solidan broj primeraka (na srpskim oglasima samo jedan i to je onaj koji se nalazi na naslovnoj fotografiji). Cene variraju, i mogu ići i do 15.000 evropskih novčanica. Realna cena za jako dobro očuvan primerak u Nemačkoj je oko 7.000 evra, što znači da smo uspeli da iskopamo i primerak po ceni od 1.250 evra.

Još podataka i dodatnih informacija o Opel Senatoru možete pogledati i u sledećem video klipu.

Jako dobro je predstavljen primerak sa trolitarskim motorom koji poseduje 4 ventila po cilindru, odnosno ukupno 24 ventila (doduše ne u CD opremi).

Primerak sa snimka je proizveden 1991. godine. Video materijal je objavljen na Youtube kanalu CarRanger.

Milan Grozdanović

(24644)