Zanimljivost dana: Tenk Renault FT je ispisao ratnu istoriju

Nije retkost da vidimo automobilske gigante širom sveta, da se oprobaju i u ostalim industrijskim granama. Rolls-Royce već duži niz godina proizvodi neke od najboljih agregata za avione, a odnedavno i med, baš kao i Porsche, dok se Volkswagen okušao i u proizvodnji artikala za ljudsku ishranu. Značka Honde se može videti i na motociklima, avionima, kosilicama i na još mnogo toga.

Ali, jedna od najunosnijih grana je oduvek bila ona koja se tiče vojne industrije. Što nam je jedan lik iz filma „War Dogs“ (Psi rata) rekao: „Rat je ekonomija, a svako ko tvrdi suprotno, ili je glup ili je već uvučen u ratovanje“.

Svako je sigurno želeo visoko vredne državne ugovore, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na Renaultov tenk koji se zvao FT. Kada se pojavio tokom kasnih godina Prvog svetskog rata, napravio je toliku revoluciju da se njegova generalna ideja po pitanju gusenica, kupola i naoružanja koristi do današnjeg dana.

Renault FT nije bio prvi tenk na svetu. Ta čast je pripala britanskom prototipu koji se zvao Little Willie, a o njemu smo ranije pisali. Takođe nije bio ni prvi serijski tenk, gde su Britanci opet bili pioniri s modelom Mark I, ali rana ideja ovih vojnih vozila je bila sasvim drugačija od one kasnije.

Primera radi, Velika Britanija je razvila spomenuti model Mark I samo da bi s njim mogli da prevezu vojnike preko nemačkih rovova, pa bi možda najbolji opis onih prvih tenkova bio „oklopna vozila na gusenicama“. Postojali su naravno i otvori za oružje, ali na kraju dana, oni nisu ličili na kasnije tenkove koji će dominirati tokom Drugog svetskog rata.

To nas dovodi do najvećeg proizvođača automobila u Francuskoj, i njegovog osnivača i vlasnika Luisa Renoa. Kako kažu istorijske knjige, Luisa je krajem 1915. godine posetio jedan general, i zatražio mu da organizuje domaću proizvodnju traktora Holt, koji je video u Sjedinjenim Američkim Državama.

Spomenuti traktor se izdvajao upravo po tome što je pružao gusenice umesto standardnih točkova i samim tim je nudio izuzetnu trakciju na svim podlogama. Renault je uveliko proizvodio vojnu opremu pa je odbio ponudu, a general se uputio u kompaniju Schneider i od njih dobio potvrdan odgovor.

Schneider će kasnije da debituje s modelom CA, koji je postao prvi francuski tenk, i tek drugi zvanični tenk na svetu (posle spomenutog Marka I). Tokom 1916. godine, dok je CA još uek bio u procesu razvoja, Luisu je pokazan rani prototip, i od njega je ponovo zatražno da napravi manju alternativu. CA je ipak bio težak 13,6 tona, a francuskoj vojsci je očajnički bio potreban brži, okretniji i manji model.

Potrebno je takođe reći da mnogi generali još uvek nisu videli tenk kao potrebu tokom Prvog svetskog rata. Oni su ipak bili spori, mnogo su se kvarili, a pritom su emitovali veliku količinu ugljen-monoksida u „kabini“. Ali, nakon bitke za Som, gde se britanski Mark I pokazao velikim uspehom, Renault je dobio zeleno svetlo da u najkraćem roku isporuči veliki broj laganih tenkova.

Luis i dalje nije bio oduševljen onim šta je video. Njegova najveća zamerka je bila ona koja se ticala pitanja naoružanja, a kao što smo spomenuli, raniji primerci su uglavnom imali otvore preko kojih bi vojnici pucali sopstvenim, to jest ličnim puškama. Dodavanjem kupole, model FT je bio u stanju da ponese veće glavno oružje, a istovremeno i da ispaljuje municiju u spektru od 360 stepeni oko sebe.

Sa dužinom od pet metara, širinom od 1,7 metra i visinom od 2,1 metra, FT je spadao u kategoriju laganih tenkova. Pokretao ga je Renaultov 4,5-litarski motor s četiri cilindra, inače postavljen pozadi. Razvijao je samo 39 konjskih snaga.

FT je bio u stanju da prevali oko 60 kilometara s jednim punjenjem rezervoara od 95 litara i dostigne maksimalnu brzinu od 7,5 km/h. Spomenućemo da je masa iznosila 6,5 tona, što je bilo za oko 500 kilograma više nego što je Luis planirao.

Maksimalna debljina oklopa je iznosila 22 milimetra i taj deo se nalazio napred, a zanimljivo je da je tenk mogao da smesti samo dve osobe. U prednjem delu se nalazio vozač, a odmah iza njega osoba koja je koristila top kalirba 37 mm. Međutim, potrebno je reći i da je top stigao tek 1918. godine, dok su oni rani primerci imali mašinske puške kalibra od 8 mm.

Proizvodnja će startovati krajem 1917. godine i samo 84 primerka će napustiti fabriku pored Pariza, kada godina bude gotova, ali zato već naredne, 1918. godine, proizvodnja će se zaustaviti na brojci od 2.697 jedinica. Renault je kasnije prodao licencu i Amerikancima, pa je na toj osnovi nastao i prvi tenk Jenkija, i to onaj pod nazivom M1917 (doduše, on je koristio domaće motore Buda HU sa 42 konjske snage).

FT je imao svoje „vatreno krštenje“ tokom bitke za Eina, gde je korišćeno oko trideset jedinica. Pokazao se izuzetno dobro, i uglavnom je služio za podršku većim modelima poput Schneidera CA1 i Saint Chamonda. Vojnicima se posebno dopala kupola kao i podatak da je FT bio relativno lagan da se mogao prevoziti kamionima do željene lokacije umesto železnice.

Tokom 1918. godine je postao udarna snaga za probijanja preko nemačkih rovova, i mnogi će reći da je igrao ključnu ulogu u pobedi saveznika u ratu. Iako su postojali planovi za masovnu proizvodnju, ona se na kraju zaustavila na brojci od 3.950 jedinica

U periodu između dva rata, licence su kupili i Italijani (Fiat 3000) i Sovjeti (T-18), a veliki broj primeraka su kupile razne države širom sveta. Štaviše, tokom dvadesetih godina prošlog veka se nalazio u aktivnoj vojnoj službi čak dvadeset zemalja širom sveta. Među njima je bila i Jugoslavija, a od četrdeset preživelih primeraka, jedan se nalazi u Vojnom muzeju u Beogradu.

Prema dostupnim informacijama, Jugoslavija je kupila 54 primerka i bili su u upotrebi dugi niz godina. Mali broj jedinica je korišćen i u Drugom svetskom ratu, posebno nakon pada Francuske, kada je vojska bila primorana da aktivira sve primerke iz rezervi. Nažalost, FT je definitivno pokazivao godine i nije uspeo da parira značajno modernijim modelima nacističke Nemačke.

I na kraju, postavlja se pitanje da li je FT najznačajniji tenk u istoriji. Odgovor bi verovatno bio potvrdan, pošto je praktično odredio karakteristike ovih vozila koja su u upotrebi više od stotinu godina kasnije.

Takođe je doneo revolucionarnu kupolu, visok stepen zaštite za vojnike, a bio je i relativno pouzdan. Dodatno, preokrenuo je rat u korst saveznika, i to u vreme kada se činilo da će centralne države sigurno trijumfovati. Iz spomenutih razloga, Renault FT je svakako legenda tenkovske industrije.

Zoran Tomasović

(1737)