Почетна Istorija Zanimljivost dana: Kada su električni automobili bili popularniji od benzinaca u Americi
Zanimljivost dana: Kada su električni automobili bili popularniji od benzinaca u Americi

Zanimljivost dana: Kada su električni automobili bili popularniji od benzinaca u Americi

1.14K
12

Norveška je na pragu da postane prva država u 21. veku gde će u jednoj godini biti prodato više električnih automobila nego onih koji koriste motore s unutrašnjim sagorevanjem goriva. Njihov udeo je u 2019. godini iznosio odličnih 42,4% ili oko 11% više nego godinu dana ranije pa je realno očekivati da će trend biti nastavljen i u narednom periodu. Međutim, malo ljudi zna da Norveška neće postaviti rekord, i da se on zapravo desio u Americi još pre 120 godina. Da, davne 1900. godine na američkim ulicama je bilo više električnih nego benzinskih automobila pre nego što je jedna taksi kompanija u potpunosti upropastila njihovu reputaciju…


Početkom 20. veka automobil se još uvek nije smatrao proizvodom budućnosti. Mnogi su bili mišljenja da je reč o prolaznom trendu i da će tradicionalni prevoz u vidu kočije i konja nastaviti da vlada ulicama. Iz navedenog razloga, spomenute 1900. godine samo 4.192 nova automobila je napustilo fabrike u Americi.

Modeli sa unutrašnjim sagorevanjem goriva su igrali sporednu ulogu sa 936 primeraka, a električni sa 1.575 jedinica. To znači da ni jedna kategorija od njih nije činila većinu, već su se na tronu našli automobili na paru sa 1.681 primeraka. Pretpostavlja se da je javnost imala najveće poverenje u njih zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu sa parnim lokomotivama, ali takav trend neće dugo opstati.

To nas dovodi do čoveka po imenu Vilijam Vitni, koji je stekao imperiju baveći se proizvodnjom tramvaja. Vitni je bio izuzetno imućan industrijalac pa je investirao 200 miliona američkih dolara u nekadašnjeg proizvođača taksi uluga New York City Electric Cab Company. On je imao u planu ponuditi taksi usluge u svakom gradu u Americi počev od Njujorka, a novonastala firma je dobila i ime Electric Vehicle Company.

U navedenom periodu većina električnih automobila je imala domet s jednim punjenjem baterija od oko 70 kilometara, uz identičnu maksimalnu brzinu. U vreme pre nastanka brzih punjača, svaka dopuna baterije bi zahtevala izuzetno dug interval vremena, pa se Vitni dosetio da bi zamena bila logičnije rešenje.

Na taj način, vozač bi se vratio u garažu svakih nekoliko sati, zamenio bateriju na svom automobilu, onom koja je već napunjena i nastavio sa radom. Vozila bi takođe bila u pokretu 24 sata dnevno uz minimalnu potrebu za nekakvim održavanjem.

Kada je Vitni kupio kompaniju, Electric Vehicle Company je imao samo 13 taksi automobila, ali je u rekordnom roku povećao cifru na 200 i naručio još dodatnih 1.600 jedinica. Što se broj vozila povećavao tako je i dostava baterija postala problem. Nije bilo retkost da mnogi automobili ne mogu da napuste garažu zbog manjka baterija ili da se isprazne tokom vožnje sa mušterijama u njima.

U spomenutom periodu baterije su takođe imale i veoma kratak životni vek pa je Vitni bio primoran da ih menja već posle pet godina korišćenja. Do 1907. godine on se kompletno povukao sa tržišta i odlučio da bazira naslednike na modelima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva.


Neuspeh Electric Vehicle Company nije prošao nezapaženo u javnosti i kupci su se iznenada okrenuli od električnih automobila. Naravno, veliku ulogu u tome je imao i legendarni Ford Model T, koji se pojavio u prodaji 1908. godine, i sa svojom niskom cenom gotovo sahranio sve električne i parne automobile.

To ipak nije bio kraj električnih automobila i oni su nastavili da privlače limitirani broj kupaca sve do tridesetih godina prošlog veka. Popularnost je bila najveća među ženama i detektivima, kojima se dopadao nedostatak zvuka električnog agregata čime su efikasnije mogli da jure kriminalce.

Ipak, početkom tridesetih godina, takozvana “Velika depresija” je sahranila većinu manjih proizvođača pa je javnost morala da čeka Teslu pre nego što su se električni proizvodi našli na ulicama u većoj meri.

Zoran Tomasović

(1136)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
12 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Mustang

“Popularnost je bila najveća među ženama i detektivima, kojima se dopadao nedostatak zvuka električnog agregata čime su efikasnije mogli da jure kriminalce.” za žene sam siguran da su i tada imale “malo drugačiji” način da jure kriminalce a to sigurno nisu el automobili

Don

al je znatno efikasnije nacin neg ev 😀

Don

kad smo vec kod struje, evo jedan mali clanak https://novac.jutarnji.hr/karijere/nadahnut-teslinom-idejom-o-proizvodnji-energije-vratio-se-u-rodni-kordun-i-pokrenuo-biznis/9923866/ izdvajamo: 1.Podsjeća kako Hrvatska danas, bez Krškog, proizvede 13 teravatsati električne energije godišnje, a potroši 19 teravatsati, što znači da uveze 6 teravatsati, od čega oko 2,8 iz Krškog. a k tome jos nema stakore na cestama koji ce cuclati struju, koja se dobija iz nuklearki iz slovenije, madjarske i ono sto ukradu iz Bosne. zatim 2. Za razliku od Crne Gore, Slovenije, Austrije ili BiH, Hrvatska nema baš tako puno potencijalnih lokacija koje su isplative i koje ne dolaze u sukob s uvjetima zaštite okoliša. Za proizvodnju električnu energije… Pročitaj više »

Dekiamg

Pa svaki protest ili bilo koji veci skup je neciji interes.a to stado ovaca da.ne kazem marva i nema pojma zasto je na ulici i ubedjena je da.je sve to spontano…ja ne.znam o kakvoj ekologiji se prica..industriju niko ne.kontrolise a zagadjuje mnogo vise…za vojsku vec.necu ni da.pricam jer.ko njih sme.da.kontrolise…ali smeju da oporezuju mene i tebe i vazduh koji udisemo moramo mi da.platimo jer ga zagadjujemo sa.golfom2 …a dpf filter(citaj kanta za.odpadke.koja.se.nekad.mora isprazniti) ne zagadjuje…tesla sa.litijumjonskim baterijama je zelen i zelena.je struja iz Termoelektrane i iz nuklearke 😀

Don

Pa tačno to, moj Deki.

BojanNeki

Ta zemlja je neka vrsta mrtvaca koji hoda, rekao bih, te niti jedan potez koji povlače nije iz njihove glave. Prodali su se za oružje i “danke deuchland” te sad nemaju ništa niti se pitaju za bilo šta. Za Srbiju postoje bar minimalne šanse da će se iščupati. Ljudi se ovde bore protiv takvog uništavanja prirode malim hidroelektranama, protestuju i sprečavaju, u čije pravljenje su umešani uglavnom kontraverzni investitori. Sadašnja EU, koja sve nameće, je jedno veliko zlo za koju se nadamo da će se raspasti. Pametni izlaze iz iste. Inače velike hidroelektrane nemaju neke veze sa pričom. Koliko umetna… Pročitaj više »

džale

bojanneki hoćeš batery pogon a nećeš minihidrelektrane, nećeš termoelektrane na ugalj, nećeš na radijaciju. hoćeš samo da spaljuješ slamu i da livade prekrivaš solarnim panelima u severnim zemeljama pod snegom. reko, znaš li koliko je potrebno livade uništiti da bi se jedno cija tesla vozilo kotrljalo. najbolje ajmo u pećine sa alibabom, uništimo sve dobrobiti civilizacije i grejmo se na slamu – bijomasu

BojanNeki

Vrlo sličnu rečenicu izgovara i ovaj “naš” psiho bolesni predsednik.
“Nećete zagađenje vazduha, a nećete ni mini hidroelektrane, pa šta hoćete?”

Don

Hidroelektrane itekako sjebu sve živo i mrtvo, ali se preko mita i korupcije alias lobiranja sve zataška . Poanta je pokazana i na maleckim hidroelektranama,i tu je onda stvar jasna., kao i to da nemaju sve zemlje hidropotencijal nego samo mali broj njih. Vjetroparkovi su goli k, 50 godina trebaju da rade da bi se isplatili,50 godina samo gubitak generiraju, štetni su za okoliš , izazivaju pomor ptica, bučni su, stvaraju psihološke probleme i vozačima koji samo prolaze kraj njih Itd , a struja koja se dobije od njih mjeri se u promilima. Znaci, 99% struje se dobije iz termo,… Pročitaj više »

BojanNeki

Sad postaje jasnije odakle “psihološki” problemi.

Don

evo malo na tu temu https://www.spiegel.de/international/germany/wind-energy-encounters-problems-and-resistance-in-germany-a-910816.html
samo da istaknem
At the European Energy Exchange in Leipzig, electricity costs less than 3.5 cents per kilowatt hour (kWh). But consumers currently pay 27 cents for each kWh because the price is overloaded with taxes and environmental fees.
juce sam dobio pismo da povecavaju mi cijenu struje na tih 27,28 centi i onda navode razlog neki glupi…i mos se slikat! Znaci, 3.5 centi placaju, ako i toliko, a namaa uvaljuju za 27 centi…pa dobra marza…I onda neki misle da ce stakore voziti za dzaba…haha…ludnica je kanda otkljucana sirom ostala, prvojerite molim vas.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3653647/

BojanNeki

Deru nas sa cenama goriva i ne postoji način da se do jefitnijeg dođe, sem odlaska preko granice što opet nije isplativo.
https://www.021.rs/story/Info/Srbija/233808/Povecanje-akciza-na-gorivo-odlozeno-za-1-jun.html

Solarni panel i sunce niko neće moći da nam zabrani.