Zanimljivost dana: Šta se desi kada motocikl BMW-a dopadne u ruke Amerikanca?

Moram da priznam da me je uvek pozitivno iznenađivalo kada neka kompanija uspešno posluje u više od jedne industrijske grane. Mnogi su se kroz istoriju oprobali u raznim kategorijama, pa je Ford proizvodio avione, Harley Davidson pivo, a Opel šivaće mašine. Naravno, ako bismo sagledali formulu uspešnosti, većini nas bi se Honda sigurno našla na prvom mestu.

Japanski gigant se može pohvaliti da u „svojoj fioci“ drži znanje o automobilima, motociklima, manjim i većim agregatima za razne mašine (od kosilica za travu pa do brzih čamaca), aviona i još mnogo toga. Velika priznanja stižu i na račun Rolls-Roycea, koji već više od jednog veka proizvodi motore za avione pored automobila, a među tri lidera moramo da uvrstimo i, naravno BMW. Mada i nije reč o nekakvoj dodatnoj industijskoj proizvodnji širokih razmera, možda bi bilo dobro reći i da smo pre neki dan pisali o tome da su u proizvodnju meda, pored pomenutog Rollsa, ušli i Porsche, Bentley, dok VW radi izvanredne kobasice.

Nemački as, pored toga što spada među najveće proizvođače luksuznih automobila na svetu, se takođe može pohvaliti i sa zavidnim motociklima. Svima nam je sigurno poznato da je tokom Drugog svetskog rata bio jedan od oslonaca nacističke Nemačke, zahvaljujući motorima za avione, ali za ovo izdanje ćemo se pozabaviti samo sa motociklima.

BMW ih proizvodi još od 1923. godine i u posleratnom periodu, budućnost cele firme je bila na leđima ove divizije. Teško je pronaći samo jedan primerak koji najbolje oslikava školu BMW-a, a najpoželjniji su sigurno oni iz ratnih godina kojih je preživelo jako malo.

Ipak, tokom poslednjeg veka, kompanija iz Minhena je isporučila širom sveta oko 2,5 miliona jedinica, a autoru ovog teksta se najviše dopada onaj koji se zove Fikobike. Ironično, pošto on zapravo i nije čistokrveni „Bemve“ već ga pokreće Volkswagenov agregat.

Čuveni bokser benzinac iz Volkswagena „Bube“ je pokretao mnogo više proizvoda osim nemačkog narodnog vozila. Njegova pouzdanost je nešto što mu niko ne može osporiti, a pritom je uvek bio dovoljno kompaktnih dimenzija da nije bilo čudno da ga vidimo i na motociklima.

Štaviše, jedan od najpoznatijih dvotočkaša na svetu je bio onaj koji je nastao kada je Fon Dač, inače legenda crtanja grafika na automobilima, na šasiju klasičnog Harley Davidsona ubacio Volkswagenog agregat, o čemu ste ranije imali prilike da čitate na našem sajtu.

Predmet današnje priče je sličan „garažni rad“ od čoveka po imenu Li Fajks koji je napravio imperiju poslujući u naftnoj industriji u američkoj saveznoj državi Teksas. Fajks je posedao BMW R60 iz 1967. godine koji je u svoje vreme bio izuzetno cenjen i poželjan motocikl. Pokretao ga je agregat zapremine 600 kubika sa 30 konjskih snaga, što mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od impresivnih 144 km/h. R60 se inače proizvodio veoma uspešno od 1956. do 1969. godine, i danas se smatra BMW-ovom legendom.

Ali kao i svaki drugi „Jenki“, i Fajks je smatrao da R60 nema dovoljno snage i da može da bude moćniji i brži. Njegova logika je bila da 30 „konja“ nije dovoljno da bi se komotno ponele dve odrasle osobe i njihov prtljag, pa je krenuo da traži zamenu za agregat, i to u vidu nekog motora iz automobila.

Kada se zna da je Volkswagen „Buba“ bila najprodavaniji inostrani model „preko bare“ tokom šezdesetih godina i godišnje privlačila oko pola miliona kupaca, onda je jasno da je njenih 1,5-litarskih motora bilo u izobilju, i da je svaki lokalni mehaničar znao da radi na njima. Fajks odlučuje da bi „Bubina“ mehanika bila idealna, a modelu je dao imao Fikobike po kombinaciji svog preuzimena (Fikes) i reči „Bike“ koja na engleskom jeziku znači „motocikl“.

Industrijalac će provesti više od godinu dana u težnji da završi Fikobike, a kakve su mu sve ideje padale na pamet, možda najbolje potvrđuje podatak da je u svojoj kolekciji imao i tenk Sherman kog je lično održavao, popravljao i vozio na porodičnom imanju. Posle sitnih modifikacija, snaga 1,5-litarskog motora je skočila na 60 „grla“. Ali, lista izmena se nije završila samo na agregatu. Fikobike je pružao i dvostruki far, i više kazaljki (koje su preuzete sa Harley Davidsona), dok su ogibljenje i kočnice originalne Nemačke.

Fajks se na novitetu uputio na medeni mesec sa svojom suprugom, i išli su na jug Meksika (distanca od preko 3.000 kilometara iz Dalasa), a kasnije će reći da su ga drugi motoristi tokom puta često zaustavljali i pitali o njegovom čedu. Uskoro su krenuli i razgovori s novinarima najpoznatijih motociklističkih magazina, pa nije trebalo proći mnogo vremena pre nego što je cela Amerika saznala za njega.

Fikobike je u međuvremenu promenio nekoliko vlasnika, a poslednji put je prodat pre nekoliko godina na čuvenoj aukciji u organizaciji kuće RM Sotheby za sumu od 9.600 američkih dolara.

Na kraju, moram da se osvrnem i na jedno pitanje koje mi je palo na pamet dok sam pisao ovu priču … Ako pogledamo ovaj primer, kao i onaj raniji od strane Fon Dača, pitam se zašto Volkswagen nikada nije osnovao svoju motociklističku diviziju…

A onda, možda takva odluka i ima smisla pošto je „Buba“ uveliko vladala u konkurenciji jeftinih automobila i nije joj bio potreban još jedan jeftiniji „takmac“ unutar same firme.

Zoran Tomasović

(593)