Zanimljivost dana: Revolucionarni Peugeot Eclipse i pionir među kupe-kabrioletima

Ford je u septembru 1957. godine debitovao s modelom Fairlineom Skylinerom i privukao je pažnju automobilske javnosti širom sveta. Kako i ne bi kada je Skyliner reklamiran kao nešto zaista posebno. Ovaj poveći kupe je imao metalni krov koji bi se pritiskom na dugme spustio u prljažnik, i samim tim bi vlasnik dobio kabriolet za manje od tridesetak sekundi. Ukoliko bi ponovo želeo da vozi kupe, stisnuo bi isto dugme i krov bi se vratio na svoje mesto.

Da, pričamo o konfiguraciji kupe-kabrio koja danas nije retka u automobilskom svetu. Ford se na sav glas hvalio kako je još jednom pokazao superiornost nad ostatkom sveta, ali je postojao jedan veliki problem za američkog giganta. Naime, svakako nije bio pionir, pošto je Peugeot imao takvu opciju u serijskoj proizvodnji još u vreme kada je Ford Model T bio najčešći automobil na američkim putevima…

Istorija ovog vozila zapravo nije započela od Peugeota, već od strane samostalnog francuskog dizajnera pod imenom Džordžes Polin. Smatra se jednim od pionira aerodinamičnog stila i radio je za svakoga ko je bio voljan da plati za njegove usluge. Polinov glavni posao je zapravo bio u zubarskoj ordinaciji gde je bio doktor.

Jednog dana 1927. godine je upravo iz ordinacije posmatrao vozača kako se muči da podigne krov na svom skupocenom modelu Delageu. Polin je posebno primetio bes na faci vlasnika, onog momenta kada je počela jaka kiša i dosetio se ideje da bi metalni krov, koji bi se pritiskom na dugme podigao iz prtljažnika, mogao biti rešenje.

Na takvoj ideji je radio u slobodno vreme i uspeo je da zaštiti patentno rešenje tokom 1932. godine pod imenom Eclipse. Nažalost, tehnologija da se krov podigne i spusti pritiskom na dugme još uvek nije postojala u navedeno vreme, pa je Polinov patent zahtevao ručno postavljanje krova.

Zatim je kontaktirao samostalnu dizajnersku kuću Marcel Pourtout sa idejom da se takva konfiguracija ponudi i u serijskoj proizvodnji. Ovi nisu krili oduševljenje koliko je sistem elegantan, aerodinamičan, i najbitnije od svega, mehanički napredan u poređenju sa onim što je redovno viđano na francuskim putevima tokom tridesetih godina prošlog veka. Zanimljivo je da se Polin prvo uputio kod Citroena i ponudio svoje usluge, ali tada najveći francuski proizvođač vozila nije bio zainteresovan.

Pourtout je dobio narudžbu 1933. godine da napravi specijalni model za imućnu mušteriju na bazi automobila zvanog Hotchkiss Coupe i činilo se da bi Eclipse mogao da zaživi i u serijskoj proizvodnji. Ideja je pala u vodu zbog finansijskih razloga, ali se za Polina brzo pročulo širom Francuske.

Jedna od zainteresovanih strana je bio čovek po imenu Emil Darlmat i posedovao je veoma uspešni izložbeno-prodajni salon Peugeota u Parizu, ali je takođe pravio i specijalne modele po želji kupaca. Ranije je sarađivao sa Pourtoutom, a zahvaljujući konekcijama je upoznao i Polina.

Takođe je finansirao prototip prvog Eclipsea i nakon veoma pozitivne reakcije publike, odlučili su da ga ponude i u serijskoj proizvodnji. Premijera je zakazana za 1934. godinu na bazi modela Peugeot 401. Sa dužinom od 4,6 metra i masom od 1,3 tone, 401 se smatrao velikim automobilom za francuske uslove. Poketao ga je 1,7-litarski benzinac sa 60 konjskih snaga, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 100 km/h. Peugeot će da napravi preko trinaest hiljada jedinica tokom dvogodišnje proizvodnje.

Tehnički gledano, 401 Eclipse se ne smatra modelom Peugeota, pošto francuski gigant još uvek nije imao saradnju sa samostalnom dizajnerskom kućom Pourtout. Malo je reći da je privukao najviše pažnje kada je predstavljen na Sajmu automobila u Parizu 1934. godine.

Pourtout je napravio nekoliko modifikacija u poređenju sa ranijim prototipom, od čega je najveća bila ona da se krov spustao u pod pritiskom na dugme, što znači da su ga pokretali električni motori. Takođe je posedovao jednu veliku razliku u poređenju sa spomenutim Fordom. Naime, u slučaju Skylinera, krov bi se „prepolovio“ na dva dela pre nego što bi se spustio u prtljažnik, dok se onaj u Eclipseu spustio u jednom delu. Svakako nije bio jeftin automobil i koštao je koliko i tri bazna primerka 402-jke, i dvostruko više od 402 kabrioleta, a tokom prve godine proizvodnje, fabriku će napustiti 79 jedinica.

Eclipse je privukao pažnju i samog Peugoeta do te mere da će francuski proizvođač vozila kupiti patent od Polina 1935. godine. Ista konfiguracija će zatim biti ponuđena i na modelima 301, 302, 401 i 601. Najređi je osvaj poslednji za koga se odlučio svega 21 kupac.

Polin će kasnije da tuži Peugeot, tvrdeći da mu je obećano da će moći nastaviti sa radom u želji da unapredi svoju tehnologiju, ali je poražen na sudu. Uskoro je započeo Drugi svetski rat, a Polin će da radi kao tajni agent za britansku službu sve do 1942. godine kada ga je uhapsio Gestapo i streljao.

I kakvo mišljenje su imali oni koji su posedovali ili vozili Eclipse? Pa zapravo, kada bi se slegla prašina oko prelepog stila i inovacija, ovaj automobil je doneo više glavobolja nego zadovoljstva. Kao što smo spomenuli, Eclipse je bio težak čak 1.300 kilograma, što je u velikoj meri oštetilo već slabe performanse.

Istina, maksimalna brzina je iznosila zadovoljavajućih 100 km/h, ali je bilo potrebno više od jednog minuta da bi vozač dostigao takvu brzinu. Performanse zapravo i nisu bile glavni problem već kompleksna serija električnih motora za podizanje i spuštanje krova.

Ovo je ipak bio period kada je tehnologija bila tek na početku karijere i moraće da prođu godine pre nego što bude usavršena. U navedenim vremenima još uvek nisu postojali ni lagani materijali pa su se električni motori često mučili da podignu težak krov napravljen od čelika.

Ali na kraju dana, biti pionir nikada nije posao bez glavobolje i Peugeot će kasnije reći da mu je Eclipse doneo slavu, ali veoma malu zaradu. Ipak, ne možemo da mu osporimo uticaj koji je ostavio na automobilski svet i pokazao nam nešto što viđamo do današnjeg dana. Fordov Skyliner je svakako zabeležio dosta veći komercijalni uspeh (oko 50 hiljada isporučenih jedinica tokom trogodišnje proizvodnje), ali je pionir bio zubar iz Pariza…

Zoran Tomasović

(436)