1. Почетна
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: PRR S1 – nezvanično najbrža parna lokomotiva u istoriji
Zanimljivost dana: PRR S1 – nezvanično najbrža parna lokomotiva u istoriji

Zanimljivost dana: PRR S1 – nezvanično najbrža parna lokomotiva u istoriji

3.11K
1

Čuveni dizajner Rejmond Levi je ostavio upečetljiv trag u američkoj automobilskoj industriji. Kao osnivač popularne kompanije “Loewy & Associates“, Levi je ostao najpoznatiji po popularnoj ponudi novih modela marke Studebaker iz pedesetih godina prošlog veka, ali je dizajnerski uticaj bio značajno veći.

Onaj Amerikanac rođen u Francuskoj je karijeru počeo kao stilista bele tehnike (posebno popularnim se pokazala ponuda frižidera), a tokom tridesetih godina se našao u centru pažnje i sa lokomotivama. Model S1 za kompaniju Pennsylvania Railroad (PRR) se danas smatra remek-delom i možda je najbolji pokazatelj koliko je tehnologija izrade aerodinamičnih proizvoda mogla da unapredi zastarele proizvode.


Početkom tridesetih godina prošlog veka, električne lokomotive su se činile kao neizbežan deo budućnosti i PRR, tada najveći proizvođač lokomotiva u Americi, je debitovao s nekoliko sličnih proizvoda. Najmoćnija od njih se zvala GG1 i mogla je da povuče vagone težine do 1.000 tona pri brznama od preko 160 km/h.

Međutim, mnoge mušterije su još uvek zahtevale parne lokomotive, ako ni zbog čega drugog onda zbog nižih troškova i korišćenja u predelima gde distribuirana električna energija još uvek nije postojala. Sve što je PRR imao da ponudi takvim kupcima je zastareli model K4, koji je bio u proizvodnji dvadesetak godina i značajno slabiji od konkurencije.

PRR se obratio u pomoć svom partneru, kompaniji Baldwin Locomotive Works i odobrio budžet od 300.000 američkih dolara (oko 5,7 miliona današnjih zelenih novčanica) za razvog posebnog prorotipa koji će moći po svim karakteristikama da parira već spomenutoj električnoj lokomotivi GG1.

Kada se zna koliko veliko ime je PRR predstavljao u industriji, Baldwin je posao shvatio veoma ozbiljno i odlučio da proizvede unikantni model. Za početak, točkovi su bili postavljeni u tada nečuvenoj konfiguraciji 6-4-4-6 (šest predvodnih točkova, zatim dva puta po četiri pokretna točka i na kraju šest pratećih točkova), što je barem u teoriji trebalo da smanji broj potrošnih delova i opterećenje.

Sa dužinom od 42,7 metara, S1 je takođe bila duža nego bilo koja druga lokomotiva ikada proizvodena, dok je težina iznosila 89 tona. Sa čak 7.200 “konja“, S1 je barem u teoriji trebao da postane najbrža parna lokomotiva u istoriji. Da se tako nešto ostvari se postarao i spomenuti Levi, čiji je prelepi Art Deco stil privlačio pažnje ne samo dizajna već i zbog funkcionalnosti.

S1 je po prvi put predstavljen javnosti na takozvanom “World Fair“ sajmu u Njujorku. Da bi stigao na spomenutu lokaciju iz američke savezne države Pensilvanije, S1 je šlepan od strane drugih lokomotiva i morao je da se kreće zaobilaznim putevima. Naime, zbog svojih velikih dimenzija, na uskim prugama sa mnogo krivina u Njujorku je jednostavno bilo nemoguće koristiti model kao što je S1. Na spomenutom World Fair je izgrađena pokretna platforma na kojoj se S1 kretao pri brzinama od 100 km/h, a prvih 80.000 km je prešao upravo na ovoj lokaciji.


Lokomotiva je puštena u redovan saobraćaj u decembru 1940. godine i to uglavnom između gradova Pitsburg i Čikago. Kao i godinu dana ranije, i ovaj put velike dimenzije su predstavljale problem pa je S1 retko kad ulazio u gradove i uglavnom se kretao na dugačkim pravcima. PRR će nastaviti da je koristi sve do 1946. godine i mesečno će prelaziti oko 16.000 kilometara.

Iako je proizvođač imao u planu masovnu proizvodnju, do toga ipak nije došlo iz već opisanog razloga sa problemima u krivinama kao i zbog manjeg sličnog modela T1. Na kraju je proizveden samo jedan primerak, za koga je originalni plan bio da se na kraju karijere preradi u muzejsku lokomotivu, ali je PRR do kasnih četrdesetihih godina bio u relativno lošoj finansijskoj situaciji i odlučio je da reciklira S1.


Na kraju se dovodi pitanje da li je S1 najbrža parna lokomotiva u istoriji. Pa odgovor na to pitanje zavisi od toga koga pitate. Zvanični rekord drži LNER Class A4 4468 poznatiji kao Mallard sa brzinom od 202,6 km/h postignutom u junu 1938. godine.

Najveća zvanično zabeležena brzina S1-a je bila 169 km/h, ali je mašinovođa Čarli Vapes izjavio za Popular Mechanics Magazine u decembru 1941. godine da je on lično dostigao 214,7 km/h i pri tom vukao 12 vagona.

Prema još jednoj priči, PRR-u je javljeno da je jednom prilikom njegov velikan jurio čak 250 km/h da nadoknadi vreme, ali kompanija nije smela da izađe u javnost sa ovim podatkom iz straha da bi dobila poveću finansijsku kaznu zbog kršenja pravila o brzini.

Bilo kako bilo, slična teorija o maksimalnoj brzini se kasnije proučula i za masovno proizvedeni model PRR T1, ali to je priča za neki drugi put.

Zoran Tomasović

(3105)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
1 Komentar
Inline Feedbacks
View all comments
s mile

Nekom prilkom klinci se požale da nisu nikada putovali železnicom, pa odlučismo da im ispunimo želju, pa da do NIša umesto kolima odemo Vozom. Prilično prazno beše, pa pitasmo konduktera, mogu li klinci da odu do mašinovođe, odgovor bi da može. Naravno lepo je to iskustvo, ali nikada neću zaboraviti reči mašinovođe… Kaže… koga ja vidim na pruzi… a on ne vidi mene i ne pomeri se….mrtav je…. nema šanse da zaustavim voz… što je užasna trauma za mašinovođu…kada im se tako nešto desi imaju po par meseci bolovanja… nekom prilikom je mašinovođa zgazio koleginu ćerku, slušalice u ušima, i… Pročitaj više »