Skoro pet decenija, Cadillac je predstavljao najviši standard automobila u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, dominacija nije dobijena tehničkim inovacijama ili proizvodima koji su bili ispred svog vremena, već prelepim dizajnom.
Većina Cadillaca iz 1930-ih godina, postali su budući klasici onog dana kada su predstavljeni, ali ako bismo morali da biramo jedan model u dugogodišnjoj istoriji, koji je postavio kompaniju na mesto lidera po stilu, izbor bi definitivno pao na 1938-1941. 60 Special. Ovaj ogroman automobil je postavio standarde koje će konkurencija kasnije da prati, a možda još bitnije – započeo je karijeru Bila Mičela (Bill Mitchell), jednog od najpoznatijih dizajnera u istoriji američke automobilske industrije, pod vođstom jednako legendarnog Harlija Erla (Harley Earla).
Harli Erl
Erl je neko kome ne treba detaljnije predstavljanje, ali ćemo predstaviti njegovu biografiju u nekoliko linija. Za razliku od većine dizajnera iz navedenog perioda, koji su dolazili iz Detroita, Erl je bio iz Kalifornije, a 1925. godine je radio za malu kompaniju za dizajniranje felni. Njegova dela su se pokazala toliko popularnim da je privukao pažnju generalnog menadžera Cadillaca, Lerija Fišera (Larry Fisher), koji je pripremao novu subdiviziju LaSalle.
Fišer je bio oduševljen, tako da je Erl dobio posao da dizajnira nove LaSalle automobile. U navedenom periodu automobile su uglavnom dizajnirali inženjeri, a ako bi kompanija već želela neki specijalan proizvod, posao bi dobile samostalne dizajnerske kuće. LaSalle je tako postala prva kompanija koja je imala svog specifičnog dizajnera i na tržištu je zabeležila solidne rezultate.
Niko sigurno nije bio više oduševljen nego predsednik General Motorsa (vlasnik Cadillaca), Alfred Sloun (Alfred Sloan), koji je uskoro odvojio poseban budžet s kojim je Erl napravio Art & Colour studio, prvi dizajnerski centar u automobilskoj industriji. Do sredine 1930-ih godina, Erl je komandovao timom od nekoliko hiljada dizajnera, podeljenog za svaku General Motors diviziju (Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac). Iako se uglavnom nije slagao s inženjerima i ostalim dizajnerima u timu, Erl je uvek uživao u velikom poverenju Slouna – njegov dizajn je donosio visoku prodaju.
Bil Mičel
Do sredine 1930-ih godina, još jedan dizajner, koji je počeo da privlači veliku pažnju je bio Bil Mičel (Bill Mitchell). Kao sin vlasnika Buick salona, Mičel je mogao da priušti skupe škole i njegova dela nisu prošla nezapaženo. Tokom posete General Motorsu sa svojim ocem u decembru 1935. godine, Mičel je razgovarao s Erlom bez da je znao ko je u pitanju. Erlu se dopao mladić i njegova dela, tako da je Mičel postao jedan od dizajnera General Motorsa.
Tokom godina, Mičel je napredovao velikom brzinom i do 1936. godine stigao je do tima najboljih dizajnera koji su radili na Cadillacu. Kompanija je imala lošu godinu, a Mičel je odgovorio novim Series 60 modelom, koji je imao nisku cenu od samo 1.645 dolara i već prve godine privukao 12.000 kupaca.
Zadobivši poverenje Erla, Mičel dobija odrešene ruke za razvoj novog automobila, koji će eventualno da postane Cadillac 60 Special. Tokom cele svoje karijere, Erl je želeo da automobili budu dugački, niski i široki. Mičel 60 Special je imao sve navedene karakteristike, sa 76 milimetara dužom šasijom u poređenju s regularnim Series 60, a takođe je bio za 76 milimetara niži, iako se prostranost eneterijera nije izgubila. Ono šta je takođe razlikovalo ovaj automobil je što nije imao „stepenicu“ za ulazak i izlazak iz kola, čime je definitivno izgledao luksuznije u poređenju s konkurentima.
Još jedna karakteristika koja je razlikovala ovaj model je velika doza hroma, koji će narednih godina postati zaštitni znak Cadillaca. Dizajnerske linije su takođe bile revolucija. U vreme kada su svi automobili ličili jedan na drugi sa svojim kockastim dizajnom, 60 Special je imao aerodinamične, elegantne linije, posebno u vidu prtljažnika, a konkurencija će pratiti sličan porez tek desetak godina kasnije. Za kraj, u ponudi se našao samo sedan s četvoro vrata. Limitirani broj ostalih verzija je takođe proizveden, kao što su kupe s tri prozora i limuzina s četvoro vrata, ali oni su služili glavnim ljudima Cadillaca kao njihovo lično vozilo.
60 Special
S mehaničke strane, 60 Special je bio identičan kao i standardan Series 60. To znači da se ispod haube nalazio poznati Cadillacov V8 motor od 346 kubnih inča (5,7 litara) sa 135 ks, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog manuelnog menjača. To je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za oko 16 sekundi uz maksimalnu brzinu od 153 km/h, što su bile solidne brojke, kada se zna da je Special bio za 105 kilograma teži u poređenju s modelom na kojem je zasnovan.
Međutim, cena svakako nije bila niska i kupac je morao da izdvoji čak 2.085 dolara. To je bilo za 310 dolara više nego Series 60 i za oko tri puta skuplje nego luksuzni Ford Deluxe s Flathead V8 motorom. Dok su se mnogi ljudi u kompaniji bojali da je Cadillac preterao čak i za svoje standarde, prodaja je krenula veoma obećavajuće.
Prve godine su prodata 3.704 primerka, što je bilo više nego što je cela Cadillac grupa prodavala samo pet godina ranije, a zahvaljujući ovom uspehu je došlo do promena za 1939. godinu. Naime, standardni Series 60 je zamenjen modernijim Series 61, ali je 60 Special nastavio s proizvodnjom. Izmenjena maska je povećala dimenzije na 5.442 milimetra, a sve primerke je sada proizvodio Fleetwood, nekadašnja samostalna firma, koju je General Motors kupio sa željom da proizvodi sve Cadillace. I pored više cene za 110 dolara, 1939. godine prodaja je škočila na 5.513 vozila. Iste godine, Fleetwood odlučuje da proširi ponudu na još dva modela. Jedna je bila takozvana limuzina, koja je delila vozačevu kabinu od ostatka automobila, dok je druga pružala šiber i nosila Sunshine Turret Top oznaku.
Strategiju prate i druge divizije
Ovaj potez se pokazao toliko popularnim da su uskoro i ostali Cadillacovi modeli počeli da prate sličnu strategiju. I to ne samo Cadillac, već i počev od 1940. godine sličnu strategiju su pratile i još dve divizije General Motorsa, Oldsmobile i Buick. Koliko god da je navedeni potez pomogao samo Cadillacu, već 1940. godine 60 Special više nije bio poseban model i nije se razlikovao od ostatka ponude. Iste godine je prodato 4.600 vozila, ali novi i skuplji Series 62 se pokazao uspešnijim.
Godina 1941. se pokazala poslednjom za ovaj automobil, a uskoro je počeo Drugi svetski rat, koji je usmerio proizvodnju automobila na proizvodnju vojne opreme. Poslednjih godina su usledile male dizajnerske promene, kao i moćniji V8 motor od 150 ks i četvorostepeni automatski menjač, čime je Cadillac postao prva kompanija s takvom opremom u ponudi. Cadillac će kasnije koristiti 60 Special oznaku od 1946. do 1976. godine i ponovo od 1987. do 1993. godine.
Odlazak dva legendarna dizajnera
Cadillac 60 Special je proslavio kompaniju, koja će sve do 1980-ih godina vladati tržištem premijum automobila u Severnoj Americi. Posle pada prodaje pod napadom nemačkih i japanskih rivala, Cadillac se prethodnih godina vratio u velikom stilu i ponovo posluje s profitom. Bil Mičel je postao glavni dizajner Cadillaca 1938. godine, a kasnije će postati i prvi dizajner celog General Motorsa. On će na toj poziciji ostati sve do 1977. godine, posle čega će najveći svetski proizvođač automobila upasti u veliku krizu.
Harli Erl će ostati u General Motorsu sve do 1958. godine, ali njegov odlazak će proteći u velikom skandalu. Njegovo poslednje delo, 1958 Cadillac, se pokazao katastrofalno na tržištu i činilo se da je General Motors po prvi put izgubio dizajnersku trku s konkurencijom – posebno u poređenju sa novim modelima Chryslera (Plymouth, Dodge, Chrysler i Imperial). Iz navedenog razloga, Erl je primoran da se prerano penzioniše, a njegovo mesto je preuzeo Mičel. Koliko su dva ova legendarna dizajnera bili ispod svog vremena, možda najbolje potvrđuje podatak da je General Motors upao u svoju veću krizu tek njihovim odlaskom … ali o tome drugi put.
Zoran Tomasović
Uredio: Pavle Barta
(294)
