Početna Istorija Zanimljivost dana: Crosley – najveći američki mališa
Zanimljivost dana: Crosley – najveći američki mališa

Zanimljivost dana: Crosley – najveći američki mališa

126
1

Amerikanci imaju imidž i reputaciju proizvodnje velikih automobila koji deluju glomazno u poređenju sa ekvivalentima, poreklom iz ostatka sveta. Iako u toj priči ima istine koliko i šale, treba spomenuti da su uvek postojali i oni koji su s ponosom bili drugačiji. Možda najpoznatiji od njih je Crosley, koji je poslovao od 1939. do 1952. godine.

Osnivač Povel Krosli je stekao bogatstvom preprodajom automobilskih delova, a kasnije i radijom koji su se ugrađivali u mnoge nove automobile. Krosli je bio veliki ljubitelj bejzbola i posedovao profesionalni tim Sinsinati Red, a 1939. godine je ostvario životni san predstavljanjem automobila pod sopstvenim imenom.

Još 1907. godine, on je proizveo prototip model sportiste koga je nazvao Marathon Six, ali nije ispeo da pronađe investitora za serijsku proizvodnju. Do kasnih 1930-ih godina Krosli je bio dovoljno bogat da osnuje sopstveni brend bez tuđih investicija, a izbor je pao na jeftine mikro automobile.

Prvi od njih je ugledao svetlost dana 28. aprila, 1939. godine na čuvenoj stazi Indianapolis Speedway. On je nosio kupe/kabrio oznaku, a sa početnom cenom od samo 325 američkih dolara (5.945 dolara prema današnjoj vrednosti novca) je uspeo da nadmaši najbližeg konkurenta American Bantam, koji se prodavao za 449 dolara (8.213 današnjih dolara).

Kupe/kabrio je bio relativno mali automobil sa međuosovinskim rastojanjem od svega 203 centimetara, a pokretao ga je bokser agregat sa dva cilindra (14 “konja“) sličan onom na Citroenu 2CV “Spačeku“.

Prve godine je 2.017 primerka pronašlo kupce, a naredne još 422. Za 1941. godinu Crosley je proširio ponudu karavanom, kombijem i pikapom, a prodaja dostiže cifru od 2.300 jedinica. Kompanija je takođe postala poznata po tome što je bila poslednja koja je stopirala proizvodnju nakon početka Drugog svetskog rata, a u narednih nekoliko godina će proizvoditi vojnu opremu.

Serijska proizvodnja je nastavljena 1946. godine, a dve godine kasnije ona dostiže rekordnih 27.707 vozila. Najpopularniji od njih je nosio CC oznaku, a reč je o karavanu koji je razvijen tokom ratnih godina. Sa dužinom od 3,68 metara, CC je takođe postao najveći Crosley u istoriji, a pokretao ga je maleni motor zapremine 724 kubnih centimetara sa 26,5 konjskih snaga.

Proizvođač je reklamirao i kombinovanu potrošnju od samo 4,7 litara pri brzini od 80 km/h. Njegova zamena, CD Four, je bio manje popularan, a zanimljivo je da ovaj heč zapravo nije imao vrata prtljažnika već bi vlasnik morao da spusti zadnja sedišta da bi oslobodio prostor.

Iako je tokom većine karijere uglavnom proizvodio jeftine ekonomične proizvode, Crosley se oprobao i sa sportistom 1949. godine kada je debitovao model Hotshot. Ovaj aerodinamični model je u velikoj meri inspirisan britanskim roudsterima pa svakako nije iznenađenje što je jako ličio na Triumph TR, a zanimljiv je podatak da je bio težak svega 450 kilograma.

Njega je pokretao identičan agregat kao i spomenuti CC sa 26,5 konjskih snaga, a mogao je da dostigne maksimalnih 130 km/h. Ipak, početna cena od 849 dolara (9.047 današnjih dolara) se pokazala previsokom za tako mali automobil pa prodaja nikada nije bila visoka.

I za kraj, tu je bio i model Farm-O-Road za koga su inženjeri dobili inspiraciju tokom ratnih godina kada je Willys Jeep dominirao terenima. Crosley je reklamirao ovaj automobil kao kombinaciju traktora, pikapa i putničkog vozila i može se zaključiti da je bio prethodnik današnjih UTV vozila. On je pružao dugačku listu opcione opreme, kao što je prikolica, dupli točkoivi pozadi i još mnogo toga čime bi živeo farmera učinio lakšim.

Ipak, do ranih pedesetih godina prodaja pada na najniži nivo nakon što je konkurencija iz većih kompanija predstavila novitete, a Crosley zatvara vrata 1952. godine. Veruje se da je tokom cele karijere prodato oko 84.000 jedinica što ga čini najvećim američkim proizvođačem mikro automobila.

Zoran Tomasović

(126)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
moron
Gost

Eto, nekada si dobijao i ratkapnu na rezervnom točku punih dimenzija …