Zanimljivost dana: Ford Mustang sa stilom

Iako možda deluje kao da je bio poseban automobil u svoje vreme, Ford Mustang je zapravo delio mnogo toga sa braćom unutar same korporacije. Štaviše, upravo je takva strategija pozajmljivanja delova sa drugih četvorotočkaša i omogućila brilijantnom inženjeru Liju Ajakoki da ga uglavi u serijsku proizvodnju uz veoma skroman razvojni budžet.

Uspeh Mustanga je omogućio korporaciji da proširi ponudu i na neke druge modele, a za ovu priču smo izabrali njegovog luksuznog blizanca po imenu Mercury Cougar.

Spomenuti Ajakoka je želeo automobil koji će moći komotno da prihvati četvorotočlanu porodicu i koji će pritom da pruža sportski dizajn, američku snagu, evropsku eleganciju i sve to po veoma pristučanoj ceni. Kompaniji je bilo potrebno svega osamnaest meseci da pređe cifru od milion zadovoljnih mušterija, ali ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku.

Znalo se da će 1967. godine da debituje par novih automobila iz General Motorsa, Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird, kao i obnovljeni Plymouth Barracuda i unapređeni AMC Marlin.

Situacija u Fordovoj premijum diviziji po imenu Mercury-Lincoln je bila dosta mirna u istom periodu. Divizija je uglavnom proizvodila veće i skuplje automobile, na kojima je ostvaren veliki profit, a jedan od retkih „sportskih“ automobila kompanije je bio Mercury Comet Cycline.

Comet je debitovao 1960. godine kao blizanac Forda Falcona i ujedno je postao prvi kompaktni model firme, a iako je verzija Cyclone dodala motor sa osam cilindara, sportska sedišta i dvostruke završetke sistema za odvod izduvnih gasova, ovaj automobil nije mogao da sakrije svoje korene i prodaja nikada nije bila velika.

Mercury je takođe primetio situaciju kod General Motorsa, koji je imao nekoliko veoma sličnih „muscle“ automobila, kao što su Chevrolet Chevelle SS, Pontiac GTO, Oldsmobile 442 i Buick GS. Pažnju Mercuryija je posebno privukao 442, koji je reklamiran kao „mišićavi automobil gospode“, a posle veome uspešne prodaje, američki proizvođač vozila je shvatio da je publika spremna da potroši dodatni novac za podebljani luksuz, iako je jedna od glavnih karakteristika takvih vozila uvek bila veoma niska cena.

Da bi uštedeo i snizio troškove, novi model Mercuryija je morao da deli većinu mehanike sa Fordovim bratom, što svakako nije bio problem kada se pogleda rana popularnost Mustanga. Posle duže analize, odlučeno da je ovaj automobil mora da bude nešto veći od Mustanga, da se dizajnerski razlikuje od njega i da na kraju da ponudi svu onu opremu koje je već nudio Fordov veoma popularni kupe/kabriolet Thunderbird.

Kupac ovog automobila je trebalo da bude mlad u srcu, školovan i da ume da uživa u dobrim stvarima ponuđenim u životu, ali da pritom nije zaboravio svoje korene i ne želi evropski model već hoće snagu američkog „osmaka“. Mercury je takođe razmatrao nekoliko različitih ideja, uključujući i dvosed, ali je brzo odustao od ove ideje nakon planova da se godišnje mora prodati preko 100 hiljada primeraka da bi se ostvario profit.

Rad na novom automobilu je počeo još u februaru 1963. godine, i to čak četrnaest meseci i pre nego što je Mustang debitovao, a rani plan je bio da se ponudi produženi krov u stilu fastbeka na modelu Comet. Međutim, kako je pokušaj Plymoutha u istoj meri prošao dosta loše (prva Barracuda je bila ništa više nego model Valiant sa produženim takvim krovom), Mercury je brzo odustao od ove ideje.

Glavni inženjer u timu, Frenk Zimerman, nije želeo klona Mustanga već je znao da novitet mora da se razlikuje u dovoljnoj meri ako želi da bude primećen. Ideja je zatim predstavljena Henriju Fordu II u maju 1965. godine, koga nije trebalo mnogo ubeđivati – automobil je odobren istog dana.

Posle dužeg razmišljanja, ime automobila je palo na Cougar, a zanimljivo je da su rani Mustangovi prototipovi nosili upravo takvu oznaku. Iako je delio platformu sa Mustangom, Cougar je bio za oko petnaest centimetara duži, ali je takođe bio za 90 kilograma lakši. Početna cena je iznosila 2.851 dolar (oko 26.270 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) ili 300 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 2.764 dolara) više od Mustanga.

Zvanično predstavljanje je usledilo poslednjeg dana septembra 1966. godine, a popularni magazin Motor Trend je prvi imao priliku da testira rani model. Zaključak je bio da Cougar ima sve sportske karakteristike Mustanga, ali je takođe udobniji, tiši i daleko bolje opremljen. To je bilo dovoljno da bude proglašen i za automobil godine, što je ujedno jedini put da je neki model Mercuryija dobio ovu nagradu.

Cougar je s dizajnerske strane bio veoma privlačan automobil. Posebnu pažnju su privlačili skriveni farovi i minimalno korišćenje hroma. Luksuzniji nego tipičan „muscle“ automobil, ali opet, više sportski nego tradicionalni luksuzni automobil, Cougar je mogao da se dobije sa toliko različitih opcija opreme, da je bilo gotovo nemoguće pronaći dva identična automobila na ulicama.

Međutim, za razliku od Mustanga, koji je mogao da se isporuči kao kupe, kabrio i sa produženim krovom (fastbek), Cougar je bio dostupan samo kao kupe. Dok je Mercury tvrdio da je želeo da usavrši ponuđeno, umesto da pruža tri nezavršene verzije, razlog verovatno leži u budžetu.

Po pitanju mehanike, kupac je mogao da dobije tri motora sa osam cilindara, koji su preuzeti direktno iz Mustanga. Bazni je bio onaj radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara), koji je mogao da se naruči u dve verzije, sa 200 i 225 konjskih snaga, ali za sve one koji su želeli performanse, u ponudi je bio i veći motor od 390 kubnih inča (6,4 litara) i 320 „grla“.

U ponudi je bilo i nekoliko dodatnih sportskih opcija, kao što su Marauder GT i XR-7, a posebnu pažnju je privukla ova druga opcija, koja će kroz istoriju postati zaštitni znak ovog automobila. Prodaja je startovala više nego odlično i prve godine je čak 150.893 primeraka pronašlp kupce.

Iako je Mercury ranije javno izjavio da je cilj bio plasman 100 hiljada vozila, kasnije priče su pokazale da kompanija ipak nije očekivala da proda više od 60 hiljada jedinica godišnje „zahvaljujući“ jakoj konkurenciji. Iste godine počinje i jedina trkačka istorijska epizoda ovog automobila u tadašnjoj seriji Trans Am. Sa legendarnim vozačem Parnelijem Džounsom za volanom, Cougar je dominirao većinom sezone, ali je na kraju izgubio titulu od Mustanga za samo dva poena.

Mercury odlučuje da se ozbiljnije pozabavi performansama sredinom 1968. godine i predstavlja verziju Eliminator. Ovaj model ne samo što je imao modifikovano ogibljenje, veće kočnice i cenu od preko četiri hiljade dolara (današnjih 35.378 „zelembaća“), takođe je doneo još jedan legendarni trkački Fordov motor, onaj radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara) sa 390 „konja“, čime je ubrzanje od nule do 100 km/h palo na ispod pet sekundi.

Mercury je dodao nekoliko novina za 1969. godinu, kao što je prvi kabrio, kao i legendarni motor Boss 429. Da bi zadovoljio homologaciju za NASCAR, Ford je ponudio ovaj motor kao opciju na Mustangu i Cougaru, a u slučaju Mercuryija je proizvedeno samo dva primerka. Međutim, i pored svih unapređenja, prodaja je počela da pada i do 1970. godine je iznosila samo 72.343 primeraka.

Krajem šezdesetih godina dolazi do nekoliko promena u Fordu. Banki Knudsen stiže iz General Motorsa gde se ranije proslavio sa velikim i moćnim automobilima i smatrao je da bi slična strategija mogla da bude uspešna i u Fordu. Uskoro je Mustang značajno dobio na dimenzijama do te mere da ga je Ajakoka nazvao „debela svinja“, ali je pravi šok usledeo 1972. godine kada je debitovala šesta generacija Thunderbirda sa masom od preko dve tone.

Slična strategija je pratila i Cougar za 1971. godinu, koji možda nije bio lep automobil, ali je svakako bio drugačiji. I dalje zasnovan na Mustangu, Cougar se pomerio za klasu više i pratio formulu Thunderbirda sa udobnom vožnjom i većim luksuzom, dok se činilo da su sportske karakteristike iz prošlosti postale istorija.

I pored toga, Cougar je imao nekoliko veoma poznatih motora visokih performansi. Standardan motor je sada bio radne zapremine 351 kubnog inča (5,7 litara) sa 240 i 285 konjskih snaga uz opcioni motor Cobra Jet od 429 kubnih inča (7,0 litara) i 375 „grla“. I pored svih unapređenja, postalo je jasno da revolucija mišićavih automobila dolazi kraju.

Cene goriva su preko noći skočile za oko četiri puta, osiguravajuće kompanije su počele da povećavaju cene svojih usluga, a država je po prvi put počela da uvodi stroge standarde o izduvnim gasovima. Većina automobila u ovoj klasi je do 1974. godine nestala s tržišta ili su postali samo bleda senka svojih prethodnika. Mustang je iste godine postao mali kompakt urađen na platformi modela Pinto, a kompanija je smatrala da na tržištu nema mesta za još jedan sličan automobil.

Cougar će se proizvoditi sve do 2002. godine kroz osam generacija, ali naša priča se zaustavlja posle one druge iz razloga što smo želeli da se fokusiramo samo na sportske modele. Cougar će kasnije da postane veliki i teški kupe, a jedno vreme će se nuditi i kao limuzina i karavan. Imao je sve uslove da postane veliki uspeh pošto je (subjektivno) izgledao bolje od Mustanga, imao moćnije motore i bolje opremljen enterijer, i sa pravom je najpoznatiji model Mercuryija u istoriji.

Zoran Tomasović

(369)