Početna Life Biznis Analiza: Pretnje i šanse za automobilsku industriju Evrope (2019.)
Analiza: Pretnje i šanse za automobilsku industriju Evrope (2019.)
0

Analiza: Pretnje i šanse za automobilsku industriju Evrope (2019.)

197
0

Rast tržišta novih automobila u Evropi, koji traje od 2013. godine, izgleda da se bliži kraju. Brojni su analitičari koji predviđaju stagnaciju ili čak i pad prodaje u ovoj godini na Starom kontinentu. Deo razloga se pripisuje redovnim ekonomskim ciklusima, ali će uticaj ostvariti i faktori koji uključuju neizvesnost u vezi Bregzita, rizik od uvođenja carina od strane američke administracije, ranjivost italijanske ekonomije kao i drugi talas efekata uvođenja WLTP ciklusa.

“U principu očekujemo veoma blagi rast tražnje u 2019.,” rekao je Martin Beneke, direktor odeljenja za predviđanje prodajnih rezultata u Evropi u kompaniji IHS Markit. Za 2019. godinu, IHS prognozira rast tržišta u visini od 1,3%, dok je prognoza ove kuće za 2018. godinu iznosila 1,6%.

LMC Automotive je izneo sličnu pretpostavku navodeći rast od 0,9%, dok kuća UBS predviđa još skromniji rast evropskog tržišta (uključujući Rusiju). Međutim, isti analitičar predviđa pad prodaje od 0,9% na tržištima zapadne Evrope, posmatrano izolovano od ostatka kontinenta i Rusije.

Moody’s predviđa rast prodaje u zapadnoj Evropi u iznosu od 1%, ali je kompanija nedano revidirala ranije iznete prognoze za 2018. godinu, snizivši ih sa prvobitnih 2% na svega 0,7%. Korekcija naniže je usledila nakon sagledavanja efekata uvođenja WLTP-a, posebno na nemačkom tržištu, izjavio je Falk Frej, viši potpredsednik sa kancelarijom u Frankfurtu.

“Velika većina rizika je prisutna,” kaže Frej. “Ne vidim nešto da postoje neke vanredne pozitivne okolnosti, izuzev što možda možemo da polemišemo o tome da li će na pojedinim tržištima koja su već dugo u depresiji, poput italijanskog i španskog, doći do nekog oporavka nametnutog cikličnim promenama u ekonomiji.”

Stranputice u Nemačkoj

Evropska unija predviđa opšti ekonomski rast u nivou od oko 2% za tekuću godinu, što je u osnovi identično tom parametru iz 2018. godine, koji je bio lošiji od zabeleženog u 2017., kao najuspešnijoj godini nakon velike ekonomske krize iz prošle decenije. Bilo kako bilo, najmanji rast od svega 1% ili čak i manji, obeležiće najznačajnija automobilska tržišta, poput britanskog, nemačkog, francuskog ili italijanskog.

Većina istočnoevropskih ekonomija će rasti tempom između 3% i 4%. Očekuje se tamošnji rast potrošnje u nivou od 1,6%, baš kako je to bilo i u 2018. godini.

Beneke kaže da je proces oporavka od prethodne recesije uglavnom izgubio na zamahu u Nemačkoj kao najvećem evropskom tržištu, Francuskoj, dok mesta za napredak ima u Italiji i Španiji.

“Primećujemo neželjene trendove u Nemačkoj,” navodi Beneke, dodajući da su glavne pretnje uvođenje carina od strane američke administracije, što bi pogodilo nemačku industriju znatno snažnije nego bilo koju drugu u Evropi, a onda i napuštanje kancelarske pozicije od strane Angele Merkel pre isteka mandata. Ono što može da malo popravi situaciju se odnosi na plan nemačkih vlasti da ubrzaju process zamene starijih dizel vozila novim, i prateći plan stimulacije kupaca.

Italija bi, ipak, mogla postati crna tačka zapadne Evrope, u ekonomskom smislu. Bruto društveni proizvod Italije je u trećem kvartalu prošle godine, po prvi put od 2014. godine, zabeležio pad. “Našu prognozu za Italiju smo učinili blago pesimističnijom, ali je ona i dalje visoka, prevashodno zbog toga što verujemo da bi činjenica da je vozni park Italijana u proseku veoma star, trebala da doprinese rastu tražnje za novim vozilima,” govori Beneke.

Džonaton Poskit, direktor odeljenja za predviđanje globalne prodaje u LMC Automotive, kaže da Španija poseduje najveći potencijal rasta, u konkurenciji pet najvećih automobilskih tržišta Evrope, i da predviđa porast prodaje od 4% u toj kraljevini. “Smanjenje stope nezaposlenosti i dalje uslovljava brojne lančane efekte u ekonomiji,” rekao je on, dodajući da se očekuje plasman od 1,33 miliona novih vozila ove godine, što je ipak, i dalje znatno manje od prodajne cifre iz godina pre krize, kada je na godišnjem nivou plasirano i po 1,6 miliona novih četvorotočkaša.

Molitve u vezi Bregzita

Već treću godinu zaredom, Bregzit ostvaruje pogubne efekte na prodajne rezultate u Evropi, navode analitičari. Pošto je “dan D”, to jest 29. mart kao krajnji rok za istupanje Velike Britanije iz EU, odmah iza ćoška, i sada se očekuje razvoj negativnosti povodom neminovnog događaja, bez obzira da li će nekakav trgovinski dogovor između dve strane biti postignut ili ne.

Ipak, kako navode analitičari, u ovoj godini bi tržište na Ostrvu moglo da doživi blagi rast, posebno u slučaju nežnog razvoda sa Evropskom unijom. Moodys predviđa rast od 1,5%, navodi Frej, naglašavajući da kompanije računaju sa sporazumnim istupanjem zemlje iz Unije, uz dozu opreza u slučaju eventualnih trzavica na relaciji dve strane.

Poskit iz kuće LMC takođe očekuje postizanje nekakvog, koliko – toliko kompromisnog dogovora. Na toj premisi počiva prognoza njegove kuće da će rast britanskog tržišta biti u nivou od 1,3%. U slučaju “grubog prizemljenja”, odnosno nepostizanja trgovinskog sporazuma koji bi predviđao slobodan protok robe, ali ne i ljudi (što je prilično nepošten zahtev Britanaca), predviđanja kompanije LMC navode “verovatan pad ostrvskog tržišta od 7%,” navodi on.

Transfer ka primeni WLTP standarda je protresao mesečne prodajne rezultate tokom prošle godine, a dodatni potresi se očekuju i nadalje. “Prekidi proizvodnje i ponude određenih modela će se sigurno nastaviti do duboko u 2019. godini, a u prvom kvartalu potpuno izvesno.,” rekao je šef prodaje kompanije BMW Pjeter Nota.

“Osećamo uticaj i dalje. Evropsko tržište je veoma ranjivo na nestabilnosti, kakve su karakteristične za Britaniju i Italiju, na primer,” naveo je Beneke iz IHS-a. Ipak, on smatra da se efekat primene WLTP testova neće razvući na celu godinu. “Za neke marke, posebno Audi i Porsche, početkom godine su verovatni problemi,” navodi on. “Do kraja prošle godine, većina brendova je učinila svoje game usklađenim sa zahtevima novog protokola i za njih neće biti daljih komplikacija.”

Mamurluk izazvan WLTP-om

Prelazak na WLTP pravila je uzrokovao negativan uticaj na rezultate prodaje kroz više meseci prošle godine. Mnogi modeli su privremeno povučeni sa tržišta, a testni centri koji su služili potrebama sertifikacije, radili su danonoćno, kako bi se problemi prevazišli. Istovremeno, proizvođači su nudili brojne pogodnosti kupcima koji su bili raspoloženi da pazare vozila koja su proizvedena pre prvog dana septembra, odnosno pre početka primene novih pravila.

Kao rezultat toga, prodaja vozila po diskontnim cenama je eskplodirala tokom jula i avgusta, koji inače nisu najprometniji. Ali, tokom naredna tri meseca koje tradicionalno krase dobri rezultati, prodaja je drastično opala.

Volkswagen grupa, za razliku od PSA grupe, je verovatno pretrpela najteži udarac u ovoj priči, delom zbog toga što je najveći evropski proizvođač koji u poseduje gamu skoro nesagledivog obima, pa je posao sertifikacije bio ogroman, ali i zato što nije bio pripremljen kako dolikuje, spram kompleksnosti izazova. Kompanija je čak pribegla povremenim zatvaranjima fabrika, kako bi uhvatila korak sa procesom sertifikacije.

“Moramo da budemo samokritčni i da priznamo da smo totalno zabrljali sa WLTP-om,” reče svojevremeno izvršni direktor VW grupe, Herbert Dis.

Beneke navodi da misli da WLTP testovi neće imati uticaj na prodajne rezultate posmatrane na nivou cele godine.

“Cela priča vezana za WLTP je privremenog karaktera i biće iznivelisana do kraja godine.” JATO Dynamics je izneo predviđanje da će uticaj WLTP biti prisutan samo početkom 2019. godine. “Ukoliko tu činjenicu uparimo sa Bregzit pričom, trgovinskim tenzijama, javnim dugom Italije i usporavanjem tražnje na dva najveća svetska tržišta (kineskom i američkom), veoma je verovatno da će evropska automobilska industrija prosperirati sporijim tempom od prvobitnih nadanja,” objavio je JATO pre pet nedelja. Do sredine novembra, samo 63% svih verzija iz game evropskih proizvođača je prošlo proces sertifikacije, naveli su iz ove kuće.

Usporavanje tražnje za SUV modelima – lagano prihvatanje vozila iz EV segmenta

Još jedna konstanta će obeležiti automobilsku 2019. godinu. To je rast tražnje za krosoverima, na teret tradicionalnih verzija automobila, limuzina i hedžbeka. Međutim, rast će ove godine usporiti tempo, tvrde analitičari.

” SUV bum još uvek nije rekao svoju poslednju reč,” kaže Beneke, “u pojedinim segmentima, već smo blizu tačke potpunog zasićenja tržišta.” On tvrdi da će upliv VW grupe, odnosno proširenje game malih krosovera ove marke, bitno uticati na (pre)zasićenost tržišta tog segmenta. “Ipak, i dalje ima mesta rastu u tom segmentu, pre svega zbog cenovne prisupačnosti i relativno male razlike u ceni u odnosu na konvencionalne blizance,” rekao je on.

Ključne premijere koje bi mogle da pospeše prodaju se odnose na VW T-Cross, zasnovan na hedžbeku Polo, a zatim i rođak Škode Fabije, za koga verujemo da će poneti naziv Kosmiq. Ostale premijere se odnose na na Mercedes-Benz GLB i novu Toyotu RAV4, navode analitičari.

Elektromobili će verovatno morati da sačekaju još jednu godinu za ozbiljniji proboj. Tu pre svega mislimo na najavljeno lansiranje modela: Mercedes (EQC), Audi (e-tron) i Jaguar (I-Pace) od kojih su neki već predstaljeni, odnosno već se nude ali u najskupljim verzijama. Pored toga, Tesla Model 3 stiže u Evropu tokom ove godine, ali se za njega ne očekuje da ostvari značajan uticaj na prilike na evropskom tržištu, navode analitičari.

Međutim, opšte je verovanje da će se sve izmeniti tokom 2020. ili 2021. godine, do kada će proizvođači automobila morati da se usklade sa propisima Evropske unije koji nalažu da flotna emisija ugljen dioksida neće smeti da pređe cifru od 95 grama po kilometru, spram 118,1g/km iz 2017. godine.

“Proizvođači će čekati da se usklade sa regulativom do poslednjeg trenutka pre nego što u ponudu uvedu pristupačnije verzije elektromobila”, kaže Beneke. “Oni gaje nadu da će vlasti uvesti dodatne podsticaje za kupovinu EV, posebno u segmentu narodu namenjenih vozila.”

Moody’s navodi da će čisto električna vozila ostati retkost sve do početka sledeće decenije, znajući da se proizvođači trude da ispune zahteve nove regulative uvođenjom hibridnih verzija u ponudu. “Stope rasta vozila iz BEV i PHEV segmenta će biti impresivne tada”, rekao je Frej, “Ipak, to će ponajviše biti zbog niske startne osnove.”

Priredio: Zvezdan Božinović

(197)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar