Evropski činovnici su u ponedeljak složili s novim pravilnikom za odobravanje prodaje automobila. Cilj je preveniranje ponavljanja Volkswagenovog slučaja, tako da Evropska komisija ima moć da direktno kažnjava proizvođače automobila koji krše ekološku regulativu.
Pravilnik, o kojem još treba da se diskutuje u Evropskom parlamentu pre nego što bude zakonski pravosnažan, praktično je odgovor na skandal iz 2015., kada je otkriven sporni softver u Volkswagenovim dizel motorima.
Po aktuelnom sistemu, nacionalna tela, poput KBA u Nemačkoj, imaju moć da daju „zeleno svetlo“ za čitavu Evropsku uniju, pa čak mogu da opozovu licence.
Po novim pravilima, biće dozvoljeno drugim državnim organima da imaju uvid u takve odluke, dok će Evropska komisija imati pravo da sprovede nasumične provere i kazni proizvođače ukoliko ih uhvati u prevari.
Sasvim logično, Nemačka nije bila voljna da pruži Briselu prošireno nadgledanje tržišta, uprkos posledicama „dizelgejta“. Niži nemački ministar ekonomije, Matijas Mahnig, rekao je kolegama na mitingu da njegova zemlja podržava pojačavanje nadzora, ali je dodao da želi garancije u vezi sa izbegavanjem konflikata između različitih agencija.
Još od „dizelgejta“, brojne druge istrage su otkrile da je emisija azotnih oksida u realnom saobraćaju petnaest puta veća od dozvoljene, kao i da se koriste uređaji koji maskiraju emisiju izduvnih gasova na testovima.
„Ne prođe nedelju dana bez novih otkrića i novih istraga“, rekla je evropska komesarka, Elžbijeta Bjenkovska. „To se nikada neće privesti kraju ukoliko ne implementiramo snažniji sistem u Evropi.“
Ministri su se većinski složili da podrže pravila.
Ranije ovog meseca, države članice su se složile s nacrtom teksta po kojem Evropska komisija dobija nadležnost za kažnjavanje proizvođača automobila do 30.000 evra po vozilu, za sve one koji varaju sistem.
(226)
