Predstavljanje prvog potpuno električnog Ferrarija izazvalo je burne reakcije kakve se retko viđaju čak i u svetu supersportskih automobila. Novi Ferrari Luce našao se pod udarom kritika sa svih strana, od ljubitelja tradicionalnih modela iz Maranela do bivših rukovodilaca same kompanije. Međutim, među najzanimljivijim reakcijama našla se ona koja je stigla iz Japana, gde je Mazda podsetila automobilsku javnost da je ime Luce nosila mnogo pre nego što je Ferrari uopšte pomislio na baterijski automobil.
Samo nekoliko dana nakon premijere novog Ferrarija, Mazdina evropska divizija objavila je fotografiju originalnog modela Lucea prve generacije uz kratku poruku: „Da li je neko rekao Luce?“ Ova naizgled bezazlena objava odmah je privukla pažnju javnosti i otvorila raspravu o istoriji jednog od najpoznatijih imena japanske automobilske industrije.
Ferrari je ime Luce odabrao za svoj prvi baterijski automobil jer na italijanskom jeziku znači „svetlost“, simbolično predstavljajući novu eru kompanije. Iako je italijanski proizvođač registrovao zaštitni znak Lucea na međunarodnom nivou, situacija je postala zanimljivija kada je Mazda podnela prijavu za zaštitu naziva Japanu, pozivajući se na bogatu istoriju modela koji je pod tim imenom bio prisutan čak 25 godina.
Prva Mazda Luce predstavljena je 1966. godine i veoma brzo postala jedan od najvažnijih modela marke. U periodu kada su japanski automobili još uvek pokušavali da izgrade ugled na globalnom tržištu, Luce je doneo nešto potpuno drugačije. Elegantnu limuzinu osmislio je čuveni italijanski dizajner Đorđeto Đuđaro dok je radio za dizajnersku kuću Bertone, pa je automobil izgledom više podsećao na evropske modele nego na tipične japanske automobile tog vremena.
Vitki stubovi krova, niska silueta i čiste linije karoserije, davali su Luceu prepoznatljiv karakter. Istovremeno, unutrašnjost je bila izuzetno prostrana. Mazda je posebno isticala činjenicu da šest odraslih osoba može udobno da putuje zahvaljujući dvema klupama za sedenje, što je u to vreme predstavljalo značajnu prednost u odnosu na konkurente.
Mazda je, kako bi približila model široj publici, organizovala neobičnu promotivnu kampanju i izlagala automobil u desetinama robnih kuća širom Japana. Strategija se pokazala uspešnom, jer je Luce vrlo brzo postao jedan od najcenjenijih automobila domaće proizvodnje.
Mazda je tokom narednih četvrt veka razvila pet generacija ovog modela. Automobil se na pojedinim tržištima prodavao pod različitim imenima, uključujući Mazda 1500, Mazda 1800 i Mazda 929, ali je naziv Luce ostao simbol luksuznije ponude japanske kompanije. Poslednji primerak sišao je sa proizvodne trake 1991. godine, ustupajući mesto modelu po imenu Sentia.
Za razliku od savremenog Ferrarija, koji se oslanja na najmoderniju baterijsku tehnologiju, Mazdin Luce je nudio širok spektar motora. Kupci su mogli da biraju između četvorocilindarskih benzinskih agregata zapremine 1,5 i 1,8 litara, kao i čuvenih rotacionih motora po kojima je japanski brend širom sveta postao prepoznatljiv.
Najsnažnija serijska verzija stigla je krajem osamdesetih godina. Poslednja generacija, poznata pod internom oznakom HC, koristila je atmosferski V6, radne zapremine 3,0 litra sa 24 ventila koji je razvijao 197 konjskih snaga. U to vreme, to je predstavljalo respektabilnu snagu za luksuznu limuzinu, iako je daleko od performansi koje danas nudi Ferrari Luce.
Novi italijanski baterijski model koristi četiri elektromotora sa ukupno 1.035 „grla“, čime ulazi u sam vrh segmenta visokoperformantnih električnih automobila. Ipak, upravo ogromna razlika u filozofiji između dva automobila celu priču čini zanimljivijom. Dok Ferrari pokušava da redefiniše sopstvenu budućnost kroz elektrifikaciju, Mazda je podsetila svet na model koji je pre šest decenija pomogao japanskoj industriji da promeni način na koji kupci doživljavaju automobile sa Dalekog istoka.
Iako ih deli gotovo šest decenija godina tehnološkog razvoja, dva automobila povezuje isto ime. Jedan je obeležio početak uspona Mazde među ozbiljne proizvođače automobila, dok drugi predstavlja početak potpuno novog poglavlja u istoriji Ferrarija.
AutoRepublika
(1421)
Ako se dobro secam, ova Mazda prodavala se kod nas pod imenom 1500. Bio je to jako lep auto, limuzina sa cetvoro vrata.
Sto se tice spora sa Ferrarijem, pravno-formalno vlasnik imena je onaj ko ima aktuelno vazeci patent na ime.
Moj pok. otac imao verziju 1.800 u potpuno istoj karoseriji. Za ono vreme (1969) sa snagom od 100 ks i veoma malo masom, bila je dosta živahna.
Tvoj otac je imao baš zanimljiv vozni park za ono vreme u SFRJ.
Bar da su i dizajn ukrali..ova mazda izgleda perfektno, dan danas bi je vozio da mogu da je nadjem. Kladim se da joj je motor još uvek u vrhunskom stanju.
Luce je svetlo ( struja), jer ‘Talijani i danas, kao i moja baba placaju „Svetlo“, a ne struju.
E jes’ kada baba kaze:“De dijete, zatvori svjetlo, plao je skupa struja, nemere se naplacat“.😂🤣😭
La luce fu (i bi’ svjetlo)
Laluce fu (i bi’ palac) Roberto Benigni zezancija
Igra riječi na italijanskom 😉