AR pijaca klasika: Remek delo

Postoje automobili koji definišu epohu, i postoje oni retki primerci koji prevazilaze čak i sopstveni mit. Jedan takav primerak sada ponovo izlazi na svetlost dana, gotovo netaknut, gotovo zaboravljen, ali savršeno očuvan. Reč je o Lamborghiniju Miuri P400 SV, koja je za 54 godine prešla jedva nešto više od 1.500 kilometara, ostajući praktično zamrznuta u vremenu još od trenutka kada je napustila fabriku u Sant’Agata Bolonjezeu.

Miura je odavno upisana u istoriju kao jedno od najlepših i najuticajnijih vozila svih vremena. Njene proporcije, niska, senzualna, ali istovremeno agresivna silueta visoka svega 1.100 milimetara, delo su legendarnog dizajnera Marcela Gandinija iz kuće Carrozzeria Bertone. Kada je 1965. godine, sa svega 27 godina, nasledio čuvenog Đorđeta Đuđara, malo ko je mogao pretpostaviti da će upravo on oblikovati automobil koji će zauvek promeniti poimanje superautomobila.

Verzija SV, ili Spinto Veloce, predstavlja vrhunac evolucije ovog modela. U odnosu na ranije varijante, donosi širi trag zadnjih točkova, naglašenije blatobrane i čistiji prednji kraj bez prepoznatljivih „trepavica“ oko farova. Ipak, zadržava karakteristični „ajkulasti“ nos, jasno stavljajući do znanja da je brzina njen primarni jezik. Miura SV odmah je stala rame uz rame sa ikonama poput Ferrarija 365 GTB/4 Daytone, Maseratija Ghiblija SS i DeTomaso Manguste, još onda kada je 1971. godine predstavljena na Salonu automobila u Ženevi.

Ipak, primerak o kojem je reč ide i korak dalje, on je jedinstven. Primerak sa šasijom s brojem 5066 jedini je ikada proizveden SV u kombinaciji plave boje nazvane Bleu Tahiti sa zlatnim detaljima i enterijerom od bele kože. Restauriran od strane italijanske radionice Cremonini Carrozzeria iz Modene, automobil danas izgleda kao da je upravo sišao sa proizvodne trake.

Lak blista gotovo nestvarnim sjajem, dok enterijer ne pokazuje gotovo nikakve tragove korišćenja, što i ne čudi, s obzirom na to da je većinu života proveo kao kolekcionarski artefakt, a ne kao vozilo za svakodnevno uživanje.

Ispod zadnjeg poklopca nalazi se srce koje je ovu legendu i učinilo besmrtnom. To je 3,9-litarski V12 postavljen poprečno, sa četiri karburatora, sposoban da razvije 395 konjskih snaga. Uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, ovaj pogonski sklop omogućava ubrzanje od nule do 100 km/h za svega 5,5 sekundi i maksimalnu brzinu od gotovo 290 km/h. I danas, više od pola veka kasnije, ove brojke izazivaju poštovanje.

Tehnička konfiguracija dodatno potvrđuje koliko je Miura bila ispred svog vremena. Nezavisno ogibljenje i disk kočnice na svim točkovima i pažljivo izbalansirana šasija činili su je ne samo brzom na pravcu, već i izuzetno sposobnom u krivinama. Verzija SV donela je i unapređenja poput suvog kartera i klimatizacije, što ju je učinilo najsofisticiranijom i najpoželjnijom iteracijom ovog modela.

Ipak, ono što ovu konkretnu Miuru čini posebnom nije samo mehanika niti je to samo dizajn, već priča koju nosi. Sa svega 1.516 kilometara na satu, ona predstavlja gotovo netaknut primerak jedne epohe. Ironično, njena očuvanost rezultat je činjenice da su vlasnici tokom decenija više razmišljali o njenoj vrednosti nego o uživanju u vožnji.

Danas, više od pola veka kasnije, taj pristup dobija finansijsku potvrdu. Ovaj jedinstveni primerak biće ponuđen na aukciji sledećeg meseca preko kuće Mecum u američkom gradu Indijanapolisu, gde se očekuje višemilionska suma. Za poređenje, slični modeli dostižu prosečne cene od gotovo četiri miliona dolara, dok su pojedini primerci nedavno premašili i 6,6 miliona „zelembaća“. Prethodni rekord držao je automobil prodat na aukciji kuće RM Sotheby’s, nekada u vlasništvu muzičara Džeja Keja.

Ova Miura nije samo automobil. Ona je vremenska kapsula, umetničko delo i investicija u jednom. U svetu gde se automobili sve češće svode na softver i tišinu električnih motora, ovakav primerak podseća zašto je automobilizam nekada bio čista emocija, zvuk, miris i mehanika u svom najlepšem obliku.

Zoran Tomasović

Slike: Mecum

(78)