Zanimljivost dana: Zašto Boeing koristi broj 7 u nazivima svih letilica iz sopstvene proizvodnje?

Sistem numeracije 7X7 pokazao se uspešnim za Boeing decenijama, ali pošto je ostao još samo broj 797, postavlja se pitanje šta bi kompanija mogla sledeće da uradi.

Ako ste se ikada zapitali zašto gotovo svaki Boingov putnički mlaznjak počinje brojem 7, od 707 do 787, niste jedini. Razlog nije sujeverje niti verovanje da je taj broj srećan. U pitanju je interni sistem kompanije koji se jednostavno zadržao, uz malo dobre sreće u pravom trenutku i mnogo poslovnog uspeha.

Evo kako je sve počelo.

Početkom pedesetih Boeing je svoje projekte organizovao po serijama stotina. Svaki raspon brojeva bio je rezervisan za određenu oblast:

• 300 – klipni avioni,
• 400 – vojni mlaznjaci,
• 500 – gasne turbine,
• 600 – rakete,
• 700 – komercijalni mlazni transportni avioni.

Kada je Boeing započeo razvoj svog prvog mlaznog putničkog aviona, on je logično spadao u seriju 700. Taj avion je postao Boeing 707.

Dakle, „sedmica“ nije izabrana zbog sreće — ona je jednostavno značila: ovo je putnički mlaznjak.

Boeing nikada nije tvrdio da broj ima neko mistično ili kulturno značenje. Povezivanje sa „srećom“ ili „savršenošću“ pojavilo se tek nakon što je avion postigao uspeh.

Prvi Boeingov prototip mlaznog putničkog aviona bio je Model 367-80, čuveni „Dash 80“, koji je poslužio kao osnova za vojni tanker KC-135 i prvi komercijalni mlaznjak kompanije: 707. Marketinški tim je želeo nešto jednostavnije i pamtljivije za avio-kompanije, a 707 je zvučao moderno, simetrično i lako za izgovor.

Kada je Boeing 707 ušao u saobraćaj 1958. i postigao ogroman uspeh, kompanija je dobila šablon imenovanja koji nije želela da menja. Simbolika obrasca 7X7 učvrstila se kroz decenije dominacije u vazdušnom saobraćaju.

Nakon 707 usledili su:

• Boeing 727 – optimizovan za kraće piste,
• Boeing 737 – najprodavaniji mlazni putnički avion u istoriji,
• Boeing 747 – originalni „džambo džet“,
• Boeing 757,
• Boeing 767,
• Boeing 777,
• Boeing 787 Dreamliner.

Do trenutka kada su 737 i 747 promenili globalni avio-saobraćaj, obrazac 7X7 postao je deo Boeingovog brenda. Avio-kompanije, regulatori, finansijeri i putnici prepoznavali su ga na prvi pogled.

Menjati sistem numeracije bilo bi kao da Apple usred serije promeni ime iPhoneu.

Boeingov sistem numeracije je selektivan i strateški, ali kompanija je povremeno odstupala od obrasca 7X7 i koristila brojeve van redosleda.

• 720 je u suštini bio verzija 707 sa kraćim doletom.
• 717 je prvobitno bio McDonnell Douglas MD-95. Boeing ga je preimenovao nakon preuzimanja kompanije.

Boeing je jednom koristio i četvorocifrenu oznaku. Boeing 2707, supersonični transportni avion (SST), verovatno je najpoznatiji „izgubljeni“ Boeingov broj:

• Projektovan kao supersonični putnički avion brzine 2,7–3,0 maha,
• Trebalo je da prevozi do 300 putnika,
• Pobedio je u američkom programu SST šezdesetih,
• Otkazan 1971. zbog troškova, buke i ekoloških problema.

Umesto da krene putem supersoničnog letenja, Boeing je napravio 747, koji je promenio industriju.

Danas oznaka „7-nešto-7“ momentalno signalizira da je reč o Boingovom avionu, što je retkost u industrijskom imenovanju. Kratko je, globalno prepoznatljivo, prihvatljivo regulatorima i duboko ukorenjeno u vazduhoplovnoj kulturi.

Ako Boeing lansira potpuno novi model, gotovo je sigurno da će i dalje biti 7X7. U ovom trenutku broj nije samo oznaka, već loza.

Ali trocifreni sistem nosi i problem: gotovo je potrošen. Sve moguće kombinacije 7X7 su već poletele, ostao je samo 797.

Broj 797 se već dugo nezvanično povezuje s Boeingovim novim avionom srednje veličine (NMA), iako ga proizvođač nikada zvanično nije koristio. Takođe, Boeing se još nije obavezao da će uskoro razvijati taj model.

Kompanija je druge brojeve iz serije 7X7 „razvukla“ dodavanjem slova i crtica za varijante: 737 MAX 7, 8, 9, 10 ili 777-8, 777-9, 777-10 kod porodice 777X.

Problem je što regulatori dozvoljavaju homologaciju varijanti pod istim osnovnim brojem samo ako se dokaže da su suštinski slične prethodnom modelu. To ograničava inženjerske izmene. Boeing se s tim već susreo kod 737 MAX-a, gde je morao da uverava regulatore da razlike nisu dovoljno velike da zahtevaju novi broj modela.

Iako mu je ostala još samo jedna kombinacija 7X7, i dalje postoje načini da se zadrži vodeća ili završna „sedmica“ u trocifrenom sistemu: od 700 do 799 ili od 007 do 997 (mada bi verovatno izbegli 007 zbog asocijacije na Džejmsa Bonda).

Time bi se narušila simetrija koja je toliko privlačna u Boingovim oznakama, ali bi mogla da se očuva ubacivanjem slova u sredinu: 7A7–7Z7.

Boeing je već interno koristio sistem 7-slovo-7. Projekat Boeing 7J7 iz osamdesetih bio je eksperimentalni program sa motorima ultravisokog odnosa protoka (propfan). Nikada nije lansiran, ali je tehnologija korišćena u kasnijim studijama efikasnosti. Boeing 7E7 bio je interni naziv za ono što je postalo 787 Dreamliner. Slovo „E“ je značilo „efficiency“ (efikasnost), ali je avion pre izlaska na tržište preimenovan u 787. Broj je bio slobodan, a zašto menjati nešto što funkcioniše?

Bilo koja od ovih novih šema dala bi Boingu dovoljno prostora za nove potpuno nove modele u narednim decenijama. Potreba za novim sistemom numeracije pre bi mogla da se javi s razvojem revolucionarnih koncepata, poput pogona na vodonik ili „blended-wing“ konfiguracija, gde bi regulatori verovatno zahtevali potpuno novu oznaku.

Suština je da Boeing koristi broj 7 zbog ranog uspeha, pretvorivši ono što je nekada bila samo kategorija u internom sistemu arhiviranja u jedan od najprepoznatljivijih sistema označavanja aviona u istoriji vazduhoplovstva. A možda je to zaista bila i sreća.

AvioRepublika

(205)