AR pijaca klasika: Superautomobil sa kilometražom Golfa „dvojke“ na Balkanu

Na prvi pogled zaista nije lako shvatiti zbog čega je Honda NSX svojevremeno proglašena revolucionarnim superautomobilom. Dizajn je bio izuzetno privlačan, ali lepota sama po sebi ni tada nije bila retkost. Snage takođe nije manjkalo: atmosferski 3,0-litarski V6 isporučivao je između 250 i 270 konjskih snaga, u zavisnosti od izbora menjača. Ipak, na tržištu su već postojali automobili sa sličnim, pa čak i boljim performansama, često po nižoj ceni. Pa u čemu je onda bila tajna? Odgovor leži u načinu na koji se NSX vozio i u tome kako je menjao svakodnevicu vlasnika tih vozila.

Ikone poput Lamborghinija Countacha i Ferrarija Testarosse plenile su pojavom i ostavljale bez daha dok su stajale parkirane. Međutim, iskustva vlasnika i testovi iz tog perioda često su pričali drugačiju priču. Slaba preglednost, intenzivna buka i vibracije koje su umarale i na kraćim relacijama, ogromna toplota centralno postavljenog motora, tik iza vozača, kao i česti mehanički i elektronski problemi, činili su život s takvim automobilima daleko od idiličnog. Egzotika je dolazila uz ozbiljne kompromise.

U takvom okruženju pojavila se Honda NSX i demonstrirala činjenicu da posedovanje i vožnja superautomobila ne moraju biti komplikovaniji od svakodnevice za volanom Civica. NSX nije bio zamišljen samo kao eksponat koji se vozi od jednog salona do drugog.

Naprotiv, bio je automobil koji ste mogli koristiti svakog dana, bez straha i bez odricanja od komfora i pouzdanosti. Danas takav koncept deluje gotovo podrazumevano, ali krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka to je bila prava mala revolucija. Imajući sve to u vidu, pitanje o tome zašto je NSX poseban gotovo da i ne zahteva odgovor.

Sjajan dokaz te filozofije predstavlja i primerak koji je nedavno osvanuo na aukcijskom sajtu Cars & Bids. Ovaj automobil je fabriku napustio 1995. godine i od tada prešao neverovatnih 320.600 milja, odnosno „u našim jedinicama“ čak 512.960 kilometara. Teško je setiti se Ferrarija ili Lamborghinija sa sličnom kilometražom, a da su pritom ostali u voznom stanju. Automobil se nalazi u San Dijegu, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, a kako je reč o modelu namenjenom kupcima „preko bare“, nosi Acurine oznake umesto Hondinih.

Fabrička specifikacija uključuje prednje felne od 16 i zadnje od 17 inča, uklonjivi krov u stilu targe, kožnu unutrašnjost, električno podesiva sedišta, automatsku klimatizaciju i Boseov muzički sistem. Uparen s petostepenim manuelnim menjačem, trolitarski V6 u ovom slučaju razvija 270 konjskih snaga.

Prema fabričkim podacima iz tog perioda, ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo je oko pet sekundi, dok je maksimalna brzina iznosila 270 km/h. Vredi podsetiti da je početna cena ovog modela bila 81.725 američkih dolara, što u današnjoj vrednosti odgovara iznosu od približno 172.640 „zelembaća“.

U oglasu se navodi da je vlasnik u zamenu svih potrošnih delova, nedavno uložio oko 21 hiljadu najmanjih zelenih novčanica, dok su motor i menjač i dalje originalni. Upravo ta kombinacija redovnog održavanja i vrhunske japanske mašinske genijalnosti objašnjava kako je ovaj NSX uspeo da prevali toliku kilometražu.

Posle čak 50 pristiglih ponuda, aukcija je završena ponuđenim i prihvaćenim iznosom od 80.567 dolara. I možda je upravo to najlepši zaključak cele priče. Honda NSX nije postala legenda zato što je bila najbrža ili najskuplja, već zato što je dokazala da superautomobil može biti pouzdan, upotrebljiv i, pre svega vožen.

Zoran Tomasović

Slike: Cars & Bids

(136)