AR test: Renault Clio 1.8 E-Tech Full Hybrid 160 Techno

I dalje referenca?

Nakon pet generacija i 35 godina postojanja, na scenu je stupio Clio 6! No svi koji su očekivali nekakav retro dizajn, nalik električnom Renaultu 5, biće razočarani, stil novog Clija logičan je nastavak bivšeg, začinjen atraktivnim detaljima.

Pre nego li se uopšte pojavio u prodajnim salonima, stil novog Renaulta Clija izazvao je brojne polemike! Pre svega jer ne liči ni na jedan aktuelni model kuće. Osim toga, aktuelna gama gradskih mališana surfuje na talasu nostalgije, pa je bilo za očekivati da će Clio 6 biti termičko izvođenje električne „petice“!

Mnogi potencijalno zainteresovani, koji ne žele jedan elektromobil, ili jednostavno nemaju finasijskih mogućnosti za kupovinu istog, ponadali su se da će Clio kopirati zavodljive forme, no u Renultu su odlučili drugačije! Ne, nema mesta razočarenju i odmah otpisati novi Clio, poznata je stvar da je ćerka vrhovnog grčkog Boga Zevsa i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke, iz generacije u generaciju radikalno menjala stil (Clio je na srpskom jeziku muškog roda, dok je u grčkoj Mitologiji i na francuskom jeziku ženskog).

Izuzmemo li petu generaciju, za koju se moglo reći da je dubinska restilizacija četvrte, nijedna nije ličila na prethodnu. Sve to nije sprečilo ovaj mali Renault da se od 1990. godine do danas proda u tiražu od preko 17 miliona primeraka. Redovno je, kako u Francuskoj, tako i ostalim evropskim državama, bio najprodavaniji model.

Dobro, drugačiji ili ne, nije ni važno, bitnije je da li dizajn uspešan, to jest dopadljiv, što je na kraju individualna stvar. Zli jezici će reći kako je pokupio izvesne stilske elemente azijskih proizvođača (po meni ima tu nešto od Mazde), što se pre svega odnosi na prednji deo, iskreno rečeno svega tu ima!

Zaista ne znam kako bih ga opisao, prepuštam vam zato da pogledate fotografije i sami presudite, lično nalazim da deluje veoma dinamačno i orginalno, barem kada se radi o verziji koja mi je bila ustupljena (Techno, odmah ispod najprestižnije verzije po imenu Esprit Alpine). Kao što je to običaj prilikom lansiranja novog modela, na test vožnju novinarima redovno „uvale“ najprestižnije verzije, posve je sigurno da bazični Clio neće biti privlačan kao što je ovaj na fotografijama.

Posebno ukoliko mu felne od 18 cola zamene nekim od 15 – 16, i umesto prelepe crvene metalizirane boje (u zavisnosti od svetlosti pre bi se reklo da je boje višnje), ofarbaju u standardnu belu… Ukratko, „njuška“ (prednja maska) je isturena u poređenju s malim farovima, tako da su ovi nekako sa strane, kao oči kod ajkule.

Prorezi za točkove su od lakirane plastike, dok su u zadnja vrata, kao i ranije, ručice za otvaranje skrivene u gornjem delu (lepo, ne i praktično rešenje). Zadnji deo isto tako karakterišu minijaturne svetlosne grupe, zapravo jedan deo je na ćoškovima karoserije a drugi na petim vratima.

U pres centru bio sam u prilici baciti pogled i na najprestižniji završni nivo Esprit Alpine i napraviti jednu sliku (plavi Clio na fotografiji), kao što se možete uveriti razlike su minimalne, jedino je gril hladnjaka potpuno crne boje, kao i naplaci. Oba modela posedovala su istu pogonsku jedinicu, zapravo premijera Clija 6 je ujedno bila i prilika da se promoviše novi hibridni sklop 1.8 E-Tech Full Hybrid 160, prošle godine inaugurisan kod Dacije Bigster. Clio 5 imao je isto tako pravo na hibrid, no radilo se o slabijoj verziji 1.6 E-Tech Full Hybrid od 145 KS.

„Tout d’un grande“ (sve kao velika)

Kada se pre 35 godina pojavio prvi Clio, izmišljen je gore naveden reklamni slogan „Tout d’un grande“ (opet napomena da je na francuskom jeziku Clio ženskog roda), koji mu sada „leži“ bolje nego ikad. Duži za 7 cm od predhodnog, dostiže 4,12 m (20 cm više od električnog Renaulta 5), verovali ili ne, toliko je imao i nekadašnji Renault 19, koji je bio u višem, C segmentu.

Clio 6 je ujedno širi za 4 cm, te bez retrovizora ima 1,77 m, jedino nije ni za santimetar porastao (1,45 m). Nažalost, unutrašnji prostor nema od toga veće koristi (neizmenjeno međuosovinsko rastojanje), manje-više ima ga kao kod prethodnog Clija.

Da bi se smestilo na zadnju klupu neophodno je sagnuti glavu, no jednom u unutrašnjosti, dva putnika, do nekih 1,8 m visine, ne osećaju se stešnjeno. U svakom slučaju prijatnije im je nego li u jednom Peugeotu 208 i Toyoti Yaris, odnosno bratskom Renaultu 5. Kolena ne udaraju u naslone prednjih sedišta, dok se stopala mogu zavući ispod.

Treća osoba nema ovde šta da traži, osim ukoliko je za nuždu, ili se radi o detetu nižeg uzrasta. Smestih se tek provere radi i odmah zapazih odsutvo ručica za pridržavanje na plafonu (predviđena je samo jedna za suvozača), kao i USB ulaza, za punjenje smartfona tu je jedino standardni priključak od 12 V.

Na plafonu, sa strane, su dva mala svetla, koja se kao i ona napred aktiviraju dodirom, no slabe su snage, nedostaje svetlosti. Deci će zasmetati i mala površina stakla (snažno zatamnjena kod vožene verzije) a vozaču masivni C stubovi i malo zadnje staklo, što smanjuje vidljivost i otežava parkiranje.

A kad smo već krenuli od pozadi (pojedini možda tako više vole), recimo da ni prtljažnik, u poređenju s prethodnom generacijom nije evoluirao. Kod isključivo termičke verzije iznosi 391 lit (340 dm3 po VDA normama), no kod voženog hibrida je zbog baterije oseteno manji, zapremina iznosi 309 lit (324 lit kod Renaulta 5).

Proizvođač je poslušao kritike i spustio ulazni prag za 4 cm, ali je i dalje „zaboravio“na policu kojom se poravnjava nivo. Bez nje, kada se obore nasloni zadnjih sedišta, dobijena površina nije ravna. S reči prelazim na dela, poseta poznatoj svetskoj prodavnici nameštaja i kupovina biblioteke od dva metra dužine (naravno rasklopljena, u delovima), zahtevala je skidanje police koja pokriva prtjažnik, obaranje naslona zadnje klupe, podeljenog u odnosu 1/3-2/3, povlačanje suvozačevog sedišta maksimalno ka napred, spuštanje njegovog naslona u poziciju za spavanje i skidanje naslona za glavu. Komlikovano i bolno za leđa!

Pretpostavljam da kod isključivo benzinske verzije u dnu prtljažnika postoji udubljenje za rezervni točak ili pribor za opravku, ne i kod vožene, opet zbog prisustva baterije našlo se mesta samo za bočicu s lepkom za opravku guma i omanji kompresor, dok je sigurnosni trougao ostao u u prtljažniku.

Kad smo i to rešili, pozabavimo se vozačevim radnim mestom, sada potpuno drugačijim. Ukoliko smo po pitanju izgleda zaključili da nema nikakve sličnosti s električnom „peticom“, sada konstatujem da je Clio 6 snažno inspirisan manjim bratom. Zapravo instrument tabla je praktično prekopirana (ista je i kod Renaulta 4), a sastoji se od dva ekrana, jedan pored drugog, spojenih u jednu celinu.

Kod bazične verzije ovi su od 7 inča, a kod vožene Techno i Esprit Alpine od 10,1 inča, s brojnim aplikacija pod kontrolom svemoćnog Googla. Svašta tu ima, moja čerka koja je izrazila želju da ga provoza, provela je mnogo vremena istražujući sve mogućnosti i opcije, decu rođenu sa smartfonima, iPadovima i kompjuterima, sve to daleko više interesuje od moje malenkosti.

OK, i ja se uverih da se mnoge funkcije mogu personalizovati, promeniti boja ili izabrati 5 – 6 različitih programa vožnje, no meni beše mnogo važniji kvalitet upotrebljenih materijala i ergonomija, od tih „džidža midža“! Kod Clija 6 nema mekane plastike, ova može biti tvrda, lakirana, mat ili metalizirana!

Dobro, ovo je manje više uobičajno u segmentu, srećom te su dizajneri razbili monotoniju upotrebom tekstila privlačnog na oko i dodir, koji pokriva jedan deo centralne konzole, uglavnom sa strane suvozača. Ova je klasičnog dizajna, nema tu ništa što šokira u negativnom smislu. U vezi pozicije za upravljačem, potpuno identičnog oblika i dimenzija kao kod Renaulta 5, nalazim da je veoma dobra, pod uslovom da niste izrazito visoki.

Naime i upravljač i sedište se podešavaju po visini, no poslednje se ne spušta dovoljno nisko, s mojim 1,72 m podesio sam ga u najniži položaj. Naprotiv, može se odgurnuti iznenađujuće daleko, toliko da sam jedva dodirivao papučice vrhovima prstiju. U voženom su od nekakvog kvalitetnog veštačkog platna i s jakim bočnim osloncima, ukratko bez mane!

Što se tiče praktičnog aspekta sve je uglavnom na nivou očekivanja, u police na vratima staju flaše od 1 lit, dok je pregradak za rukavice ispred suvozača zadovoljvajuće zapremine. Centralna konzola, između sedišta, pokrivena je nekakvom plastikom iz tri dela, koja se može preklopiti (pogledajte sliku), nešto slično videh kod Fiata i Jeepa.

Na njoj, dakle donjem delu centralne konzole, nema ručice ili sklopke menjača, ova je kao i kod mnogih modela kuće sada pored upravljača, naravno kada se radi o hibridnoj verziji. Vozilo se startuje na dugme s desne strane upravljača, sve to zahteva malo adaptiranja, u šta sam se uverio kada se gore navedena ćerka smestila za upravljač.

Pošto voli da se pravi pametna pustih je da se sama snađe, no na kraju sam se ipak morao umešati, nije dete naviklo na ručicu menjača pored upravljača s dve funcije, to jest D (Drive) i B, kada se pojača kočenje motorom. Ukoliko je njoj sve i bilo potaman, ja opet pronađoh par mana, prva se odnosi na preveliku „budžu“ ispod unutrašnjeg retrovizora (zaklanja vidno polje), i skroz niže, pri dnu, plastiku na centralnoj ploči, koja mi je „rezala“ desnu potkolenicu.

I komande za podizače prozora mogle su biti malo više ka napred, ovako leva ruka se mora saviti u laktu ili zglobu, kako bi se dohvatili. Naprotiv, trebalo bi pohvaliti oslonac za lakat između sedišta, bez obzira što se ne podešava, dobro dođe prilikom dužih putovanja. Dopalo mi se i promenjivo ambijentalno LED osvetljenje, osim na centralnoj ploči, proteže se i na vrata.

Više snage, više i težine

Nakon što je inaugurisan u Daciji Bigster, novi hibridni sklop 1.8 E-Tech Full Hybrid 160, preuzeli su i modeli Renaulta, prvi na spisku bio je Symbioz, sada eto i Clio 6. Ugradnjom novog E-Techa ništa se bitnije nije izmenilo, princip funkcionisanja ostao je isti. Dakle sve do nedavno Duster i Jogger, kao i Renaultovi modeli Clio, Captur, Symbioz i Arkana, koristili su hibridni sklop koji razvija maksimalno 140/145 KS, dok novi razvija ukupno 160 KS (preciznije rečeno 158 KS, ali su ga u Daciji krstili Hybrid 155, a kod Renaulta Hybrid 160).

Poznavaoci automobilskih zbivanja znaju da je za osnovu kod verzije od 140/145 KS poslužio četvorocilindarski 1.6, poreklom iz Nissana, koji razvija 94 KS i samo 148 Nm obrtnog momenta. Ovaj je sada zamenjen novim 1.8 u Atkinsonovom ciklusu rada, koji razvija 109 KS, uz obrtni moment od 172 Nm.

Naprotiv, električni deo čitave mašinerije ostao je neizmenjen, s tim da je kapacitet baterije s 1,2 kWh, povećan na 1,4 kWh. Po ugledu na slabiji hibrid, i snažniji od 160 KS prepun je novih rešenja. Podsetiću vas da je Renault zaštitio preko 150 patenata, kao što je eliminacija klasičnog kvačila, ne bi li se uštedelo u proizvodnji i ujedno dobilo dovoljno prostora ispod haube za električne agregate.

Zapravo i Full Hybrid E-Tech 160 poseduje dva električna motora, snažniji od 49 KS (205 Nm), odnosno slabiji od 20 KS (50 Nm), pre svega u funkciji starter-generatora. U paru s navedenim motorom SUS, na kraju dolazimo do maksimalne snage od 160 KS, lepo, ali ovaj Clio se ugojio, sada prazan prebacuje 1.300 kg.

Specifičnost ovog hibridnog sklopa je nesvakidašna menjačka kutija, Renault je primenio rešenje iz Formule 1 i uveo takovani automatski mjenjač tipa „dog-clutch“, sa samo četiri prenosna odnosa za benzinski blok, i još dva kada je u električnom režimu. Ukratko, slabiji elektromotor, koji ne pokreće točkove, u principu je zadužen za sinhronizaciju prenosa, dok snažniji pokreće vozilo pri nižim brzinama i pomaže termičkom agregatu prilikom ubrzanja i međubrzanja.

Radi se znači o klasičnom hibridu (HEV), bez spoljašnjeg punjenja, nešto slično pronalazimo i kod najvećeg konkurenata, Toyote Yaris. Elem, prednosti ovakve koncepije, posebno u poređenju s PHEV-ovima (sa spoljašnjim punjenjem) su niža cena i težina, bogami i prosečna potrošnja.

Uzevši u obzira da Clio, kao i svi gore navedeni modeli, u gradskoj vožnji većinu vremena provodi pokretan elektromotorom, razumljivo je da potrošnja ne prelazi 5 lit. U sličnim okolnostima verzija 1.2/115, pokretana trocilinarskim agregatom i bez pomoći elektromotora (očekuje se uskoro), mogu se opkladiti da će trošiti par litara više…

Još bolji rezultat zabeležih vožnjom lokalnim putevima i kroz šumu, na stotinak kilometara od jednog srednjovekovnog zamka, do kojeg često skoknem, verovali ili ne prosek je iznosio samo 4,3 lit! Dakle Clio E-Tech 160 se „pali“ i pokreće iz mesta na struju (pod uslovom da u bateriji ima dovoljno energije), u svakom slučaju za tako nešto je apsolutno sposoban, mada ne duže od par kilometara, i do maksimalne brzine od nekih 60-70 km/h, pod uslovom da imate laku stopalo na gasu.

U protivnom, odnosno pri višim brzinama, u priču se ubacuje benzinac, relativno diskretno, osim kada se iznenada uključi dok vozilo stoji na mestu. Neophodno kako bi se dopunila baterija, te u povišenom režimu rada (ni ovde nema obrtomera), ostane izvesno vreme. No za razliku od bivšeg 1.6, nalazim da je novi 1.8 nešto diskretniji, u svakom slučaju brzo se utiša, to jest isključi, što je automatizovan proces.

U svakodnevnoj vožnji moram da pohvalim veoma dobru sinhronizaciju električnog i termičkog agregata, prelazi s jednog na drugi su nežni, upravo kao i prelazi automatskog menjača. Kao i kod mnogih drugih hibrida slične koncepcije, dakle Toyote Yaris, problem nastaje kada se poželi voziti dinamično, iako je novi benzinski blok performantniji, ni od njega ne bi trebalo očekivati čuda!

Tada ni menjač ne uspeva da prati ritam, prenosni odnosi često ostaju predugo angažovani, što podiže nivo obrtaja i buku u kabini. No čitava mašinerija sada mi deluje nekako ubedljivije, bez da su sve mane otklonjena. Kada se snažno nagazi na papučicu gasa, posebno u programu Sport, navodno uspeva da iz mesta ubrza do 100 km/h za 8,3 sekundi (bivši Clio E-Tech 145 KS za 9,3 sec), što uzimam s malom rezervom…

Na autoputu maksimalna brzina je ograničena na 180 km/h, i ukoliko je pri konstantnoj brzini, benzinac prihvatljivo diskretan, čim se poželi ubrzati, ili se radi o lakoj uzbrdici, odmah prebaci u niži prenosni odnos (dakle treći, jer ih je samo četiri), kada buka agregata preplavi kabinu. Kao i kod ostalih hibrida u ovakvim okolnostima potrošnja je povišena, putni računar pokazao je nakon stotinak pređenih kilometara prosek od 6,7 lit (nisam vozio brže od 140 km/h). Posve logično jer pri višim brzinama elektromotor nema značajniju funkciju. U gradskim uslovima za bolje punjenje baterije predviđen je program B, ručicu menjača treba još pritinuti nadole, čime se pojačava i kočenje motorom.

Što se tiče ponašanja na putu, trebalo bi reći da je Clio 6 preuzeo platformu prethodnika CMF-B, no izvršena su brojna poboljšanja iste, te je recimo razmak između točkova povećan za 4 cm napred i za 1 cm pozadi. Na ovom polju ne vidim šta bih mu mogao prebaciti, osim što je agilan, stabilan i siguran, Clio poseduje sve moguće sigurnosne sisteme kao i prestižnija braća, u zavisnosti od završnog nivoa u serijskoj opremi, odnosno uz doplatu.

Iako na polju udobnosti nije na nivou jednog Citroena C3, čak i s felnama od 18 cola nisam imao nikakvih problema da sa znatno većom brzinom od propisane pređem preko „magarećih leđa“ (ležeći policajac u francuskom žargonu). No, Citroen C3 je nekakv mali krosover, uzdignut od tla, dok je Clio klasičan hečbek, po ulasku/izlasku iz mog podzemnog parkinga (veoma je strm), znao je da „nosom“ zakači pod.

Upravljanje je precizno a kočnice izuzetno snažne (diskovi pozadi), sve u svemu Clio se ponaša k’o veliki, barem kada se radi o voženoj verziji. Lepo, ali po kojoj ceni pitate? Koliko sam mogao videti na sajtu uvoznika, u Srbiji je poznata samo za najslabiju verziju 1.2/115 KS. Početna iznosi 18.990 evra, u paru s ručnim šestostepenim menjačem, odnosno 20.490 evra, kada je agregat uparen s automatskim menjačem tipa EDC.

Nema podataka za voženi hibrid, zbog čega ću vam preneti cene u Francuskoj. Najniža iznosi 24.600 evra (Evolution), dok za voženi Techno iznosi 27.600 evra, a najskuplji Esprit Alpine 29.300 evra. U Srbiji računajte na par hiljada evra manje, jednostavno uvoznik se adaptira nižem životnom standardu.

Neću se upuštati u navođenje opreme jer bi to zahtevalo mnogo vremena, koga baš interesuje detalje će pronaći na sajtu uvoznika. Ukoliko se zavuče ruka u džep, nema šta nema, ali u tom slučaju cena dostiže tridesetak hiljada evra! Ne mogu ipak da ne navedem toliko praktičnu karticu „slobodne ruke“, spomenuti autoadaptivni regulator brzine, GPS Google Maps, induktivno punjenje smartfona…

Još par reči u vezi motorizacije, već ste verovatno razumeli da je navedeni trocilindarski 1.2/115 zamenio nekadašnji 1.0, koji uskoro dolazi napajan plinom, oficijalno nazvan 1.2 ECO-G od 120 KS. Gama je znači veoma sužena, ukoliko se ne desi neko čudo, dizel 1.5 Blue dCi definitivno je otišao u penziju…

Sve u svemu Clio 6 poseduje brojne kvalitete, ukoliko i nije doneo ništa revolucionarno, prirodno je evoluirao! „Ukrcana“ tehnologija je impresivna, dizajn je dopadljiv, hibridni sklop performantan, dok je potrošnja izuetno niska (5,3 lit u proseku), tako da je putni računar, s punim rezervoarom od 39 lit, pokazao autonomiju od preko 800 km.

Naravno da ima i mana, pojedine domaće kolege na prezentaciji u Portugaliji ne spomenuše ih (moraju se opravdati pozivnice), tako da uprkos neospornim kvalitetima, Cliju neće biti lako. Prvenstveno zbog brojne i talentovane konkurencije, ukoliko ih hibridna verzija i nema mnogo (spomenuti Yaris i Honda Jazz), termičkih je k’o salate!

Spomenimo samo Stellantisove mališane (Opel Corsa, Peugeot 208, Lancia Ypsilon i Citroen C3), kao i VW Polo, Seat Ibizu, Škodu Fabiju, Hyundai i20, i pre svega kineski MG3 1.5 Hybrid sa 195 KS (poseduje elektromotor od 136 KS), koji se u Francuskoj prodaje po ceni, pazite sad, od samo 23.490 evra!

No dobro, i prethodne generacije Clija su imale silne konkurente, pa su ipak bile više nego li uspešne, podijum su često delile s najboljim neprijateljem Peugeotom 208. Zato ne sumnjam da će i ova generacija biti izuzetno popularna i tražena, na francuskom tržištu njegov trenutno najveći protivnik je bratski Renault 5, koji već godinu dana obara sve rekorde prodaje.

Teksti slike: Perica Rajković

Renault Clio 1.8 E-Tech 160

(1048)