Zanimljivost dana: Vanzemaljac

Aston Martin se početkom sedamdesetih godina prošlog veka nalazio pred odlaskom u stečaj. U takvim uslovima je predstavio automobil kakav publika nije videla nikada pre, a ni kasnije. Iako se danas smatra za veliki promašaj i može se pronaći na svim listama najgorih ikada proizvedenih automobila, limuzina Lagonda je sačuvala Aston Martin da ne završi istom sudbinom kao veliki broj konkurenata u navedeno vreme.

Aston Martin je jedan od najslavnijih britanskih automobilskih entiteta. Serijska proizvodnja je uvek bila limitirana i, slično kao Enco Ferari, glavni ljudi kompanije su proizvodili drumske modele samo da se homologuju za auto-moto sport. Situacija se polako promenila posle Drugog svetskog rata, kada je traktorski gigant Dejvid Braun preuzeo kompaniju. Predstavio je čuvenu seriju DB (David Brown) koja se pokazala toliko popularnom da je jedan od njih postao glavni izbor čuvenog špijuna Džejmsa Bonda.

U vreme kada je Braun kupio Aston Martin, ovaj legendarni biznismen je postao vlasnik još jednog posrnulog britanskog proizvođača vozila i to Lagonde, a zatim spojio dve korporacije.

Lagonda je u samom početku bila ništa više nego nivo opreme na najskupljim modelima kompanije, ali 1961. godine dobija svoj prvi originalni model, Rapide, na bazi Aston Martina DB4-a. Za prelepi dizajn se postarala čuvena italijanska samostalna kuća Carrozzeria Touring iz Milana, a sa maksimalnom brzinom od preko 200 km/h, Rapide je bio jedan od najbržih sedana na svetu. Opstao je u proizvodnji samo četiri godine i zatim penzionisan, a osim prototipa na bazi DBS-a 1969. godine, publika nikada više neće dočekati da vidi Lagondu kao samostalan automobil.

Aston Martin upada u novu finansijsku krizu početkom sedamdesetih godina. Braun prodaje kompaniju 1972. godine, a u narednih nekoliko godina Aston Martin će da promeni još nekoliko vlasnika. Kompaniji je očajnički bio potreban automobil koji će da privuče pažnju kupaca i da donose toliko potrebne finansije.

U pomoć je pozvan čuveni britanski dizajner Vilijam Tauns, koji je u prošlosti dizajnirao Aston Martin DBS i Jensen Healey. Koristio je stil poznat kao „folder paper“, a sve linije su bile prave i oštre kao da je ceo automobil dizajniran lenjirom. Dok su mišljenja bila podeljena da li je ovaj dizajn lep ili ružan, nema sumnje da su ga svi prepoznavali na prvi pogled i Aston Martin se preko noći našao u centru pažnju.

Na Salonu automobila u Londonu 1974. godine, kompanija je predstavila koncept Lagonda V8 i počela da štampa uplatnice za vozilo. Ovaj automobil je bio ništa više nego Aston Martin V8 sa četvoro vrata, s prva serija od sedam automobila je proizvedena u periodu od 1974. do 1975. godine.

Lagondu je pokretao benzinac radne zapremine 5,3 litra sa 280 konjskih snaga, što je bilo dovoljno za ubrzanje od nule do 100 km/h za 6,2 sekunde i za maksimalnu brzinu od 240 km/h. To je označilo da je Lagonda bila jedna od najbržih limuzina na svetu, ali ipak nije bila bez kritika.

Standardan petostepeni manualni menjač je dobio solidne ocene, ali je mnogo kritikovan bio opcioni trostepeni automatik, koji je kupljen od Chryslera. Kada se pritom doda da je težina vozila iznosila dve tone, kao i da su motori i dalje bili sa karburatorom, potrošnja je umela da iznosi i do 30 litara na pređenih 100 kilometara. S druge strane, enterijer je bio digitalni, sa udobnim sedištima i bogatim izborom opreme, pa su novinari imali reči pohvale za vožnju.

Dobivši potrebne finansije za veći proizvodni kontingent, Aston Martin za 1976. godinu najavljuje Series 2. Sa dizajnerske strane, Series 2 nije mnogo ličio na Series 1 i dosta je podsećao na rani koncept sa dosta oštrih linija. Takođe je imao identičan benzinac kao i prethodnik, ali dok je evropska verzija zadržala 280 „konja“, američki modeli su razvijali 240 „grla“, i to zbog novih standarda o izduvnim gasovima.

Američke verzije su bile i nešto teže zbog većih sigurnosnih mera, pa su samim tim bile i sporije. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 8,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 230 km/h. Sa početnom cenom od 50 hiljada britanskih funti, Lagonda svakako nije bio jeftin automobil, a iako je Aston Martin najavio da će proizvodnja brzo biti povećana, prvi primerci su isporučeni kupcima tek 1979. godine.

Slično kao i rani prototip, publika je i ovaj put imala promenjiva mišljenja na račun dizajna. Neki su ga hvalili, drugi kritikovali, ali sve dok je publika o njemu pričala i kupovala ga, Aston Martin nije imao razloga za nezadovoljstvo. Mediji su posebne pohvale imali na račun enterijera, koji je ličio na svemirski brod, ali su iskritikovali Chryslerov trostepeni automatski menjač, tretirajući ga kao zastareo u poređenju sa ostatkom automobila. Dodatna kritika je išla i na račun cene.

Kada je Lagonda predstavljena, Aston Martin je obećao početnu cenu od 20 hiljada britanskih funti, ali je ona skočila za čak 150% do momenta kad se automobil pojavio u serijskoj proizvodnji. To je bilo ne samo više nego bilo koji sportski Aston Martin već više i nego Rolls-Royce Silver Wraith II, tada jedan od najluksuznijih automobila na svetu.

Prvi primerak je prodat direktoru kompanije u aprilu 1978. godine, a u narednih šest godina, širom sveta je isporučeno 462 primerka. Njegovi vlasnici su bili svi oni koji su želeli da se razlikuju, ali i oni koji su sa ponosom kupovali proizvode Velike Britanije u vreme kada je nemačka konkurencija počela da dominira u Evropi. Series 3 je debitovao na Salonu automobila u Njujorku 1986. godine, ali se nije dizajnerski mnogo promenio.

Najveća promena je bila ispod haube gde je 5,3-litarski benzinac dobio direktno ubrizgavanje goriva, što je povećalo snagu na 305 „konja“ u Evropi, ali američke verzije su nastavile da pružaju samo 240 konjskih snaga. Series 3 je opstao u prodaji samo četrnaest meseci i u tom periodu je prodato 76 primeraka.

Kada je Series 4 debitovao na Salonu automobila u Njujorku 1987 godine, publika se već zasitila Lagondinih električnih problema, a nekada napredan dizajn je polako počeo da pokazuje godine. Sa izuzetkom nekoliko dizajnerskih promena, Series 4 se nije promenio u poređenju sa prethodnikom, a kada je proizvodnja stopirana u januaru 1990. godine, prodato je samo 98 jedinica.

Danas Lagonda izaziva promenjiva mišljenja kao i u vreme kada je predstavljena. Mali broj proizvedenih primeraka je ipak ne čini cenjenim klasikom, ali je ova limuzina ipak sačuvala Aston Martin da već tada ne ode u siguran stečaj. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog tog razloga zaslužuje posebno mesto u istoriji…

Zoran Tomasović

(408)