Zanimljivost dana: Ruxton – automobil koji je bio za pola metra niži od prosečnog u to doba

Američka automobilska industrija je već skoro četrdeset godina zatvorena za inovacije, i uglavnom pokušava da opravda svoje postojanje s nižim cenama i bogatom ponudom pikap kamioneta i velikih terenaca. Naravno, situacija nije uvek bila takva, i nekada su firme iz Detroita bile vodeće u svetu po pitanju tehnologije, dizajna i snage.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo se pozabaviti jednim ranim i nepoznatim pionirom. Ime takve firme je bilo Ruxton i poslovala je svega dve godine, ali je i tako kratak vremenski period bio dovoljan da marka ostane upisana u istorijske knjige.

Priča počinje sredinom dvadesetih godina prošlog veka, kada je čovek po imenu Vilijam Mjuler radio kao inženjer za firmu Budd. Ova kompanija se uglavnom bavila proizvodnjom vagona u železničkoj industriji, a u slobodno vreme je zamišljao kako bi njegov automobil snova izgledao.

On se obratio za pomoć još jednom inženjeru Džozefu Ledvinki, a ako vam ovo prezime zvuči poznato za to postoji dobar razlog. Naime, Džozef je bio rođak Hansa Ledvinke, koji je u istom periodu radio za Tatru i čiji je model V570, legendarni Ferdinand Porše iskopirao u razvoju Volkswagenove „Bube“.

U svakom slučaju, Mjuler i Ledvinka su razvili rani prototip koji je imao jednu veliku novinu u poređenju sa ostalim automobilima na ulici. Naime, snaga se prenosila na prednje točkove, čime je automobil bio niži i stabilniji pri svim brzinama.

U spomenuto vreme tipičan američki automobil je bio visok oko 1.800 mm, dok je rani prototip ova dva inženjera bio za čak pola metra niži. Do današnjeg dana se vodi diskusija ko je zapravo bio pionior ove tehnologije u Americi, pošto je poznati Cord L-29 debitovao iste godine.

U novembru 1929. godine automobil je zvanično dobio ime Ruxton, i to po bogatašu Vilijamu Rakstonu koga je Mjuler očajnički pokušavao da nagovori da investira u njegovu kompaniju. Iako je Rakston odbio i čak kasnije tužio kompaniju zbog neovlašćenog korišćenja porodičnog imena, ono se nije promenilo.

Najveći investitor je bio Arči Endrjus, koji je radio za spomenuti Budd, pa je pokušao da pronađe zainteresovanu mušteriju koja bi proizvodila Ruxtona. Nakon propalih proizvoda sa kompanijama kao što su Hupmobile, Garden, Marmon, Jordan, Stutz i Pierce, Endrjus konačno sklapa ugovor sa firmom Moon Motor Company iz Sent Luisa (savezna država Mizuri).

Međutim, Moon je tada prolazio kroz finansijsku krizu, koja će rezultirati bankrotom 1930. godine, pa je pronađen novi partner u vidu kompanije Kissel iz grada Hartford (savezna država Viskonsin). U ovoj fabrici se takođe proizvodio i 4,4-litarski motor u linijskoj konfiguraciji s osam cilindara. Agregat je razvijao oko 100 „konja“, a snaga se prenosila na prednje točkove preko trostepenog manuelnog menjača.

Ruxton je ubrzo počeo da privlači pažnju gde god da se pojavio. Ne samo zbog skromne visine, već i zbog nedostatka „stepenice“ i stila farova u obliku očiju mačke. Da se pojavio u prodaji u neko drugo vreme, verovatno bi bio veliki komercijalni uspeh. Ali, sa cenom od čak 3.000 dolara (46.100 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca) u vreme kada je svet pogodila velika recesija pod imenom Velika Depresija, Ruxton je jednostavno bio osuđen na neuspeh.

Prodaja je stopirana posle svega četiri meseca i isporučenih oko 500 jedinica (neke priče kažu da je finalna cifra iznosila oko 100 primeraka) nakon što Ruxston nije bio u stanju da isplati račune Moonu i Kisselu.

Do današnjeg dana se veruje da je preživelo samo desetak primeraka i oni vrede malo bogatstvo.

Zoran Tomasović

(1099)