Zanimljivost dana: Poslednja prava Lancia

Mnogi će se složiti da je model Fulvia bio poslednja prava Lancia pre nego što je Fiat odlučio da se umeša u poslove ovog slavnog italijanskog proizvođača vozila. Međutim, to nije jedini razlog zašto je Fulvia bila bitan model za Lanciju, a pored nečuvene tehnologije za svoju klasu, ovaj automobil je doneo i veliku dominaciju Italijana u Svetskom reli šampionatu (WRC). Ovo je kratka istorija poslednjeg Mohikanca italijanske firme…

Lancia je jedna od najstarijih automobilskih kompanija na svetu. Njena istorija vuče poreklo još iz 1906. godine kada je pilot i inženjer Vinćenco Lanča osnovao ovog velikana. Sam Vinćenco, čija je porodica bila iz Argentine, nije bio stranac za mašineriju i od malih nogu je održavao mašine u porodičnom biznisu, ali se od njega očekivalo da vodi knjige iz razloga što je bio veoma dobar sa brojevima.

Vićenco je radio u firmi za proizvodnju bicikla do 1898. godine, ali je prekretnica u njegovoj karijeri stigla godinu dana kasnije. Pozvan je da pomogne plemiću, koji je posedovao Mercedes-Benz, da reši problem na automobilu. Navedeno iskustvo mu je značilo i olakšalo da dobije posao mehaničara i test vozača u Fiatu.

Posle ranih uspeha, Vinćenco i njegov najbolji prijatelj Klaudio Fogolin u novembru 1906. godine osnivaju firmu Lancia & C. Fabbrica Automobili sa sedištem u Torinu, a prvi model kompanije, Tipo 51, se proizvodio od 1907. do 1908. godine. Vinćenco će nastaviti da vodi kompaniju veoma uspešno sve do 1937. godine, kada je preminuo, a njegov sin Điani preuzima konrolu.

Iako je Lancia poslovala sa profitom kroz period kada je na čelu bio Điani, mnogi će se složiti da je upravo on razlog zašto je kompanija upala u tešku krizu posle Drugog svetskog rata.

Naime, tokom kasnih tridesetih godina, želeo je da se oproba i u politici i pridružio se italijanskoj komunističkoj partiji. Njegova politička karijera je trajala svega dve sedmice pre nego što se povukao i odlučio da nastavi da se bavi automobilima. Lancia je tokom rata proizvodila vojnu opremu, zbog čega su njene fabrike bile veoma često bombardovane.

Američke firme su posle rata želele da investiraju velike sume novca u želji da ponovo pokrenu italijansku automobilsku industriju pod Maršalovim planom, pa su tako finansijsku pomoć dobili Fiat i Alfa Romeo. Međutim, kada je došao red na Lanciju, Amerikanci su odbili da pruže finansijsku pomoć iz razloga što je Điani nekada pripadao komunističkoj partiji.

To je Lanciju stavilo u veoma lošu situaciju, a prioritet je dat renoviranju fabrika. Dodatni problem su predstavljali i inženjeri, koji su uvek želeli najbolji mogući proizvod bez obzira na troškove proizvodnje.

Lancia je stekla reputaciju sa inovacijama kao što su prvi motor V6, prvi petostepeni manuelni menjač i prva samonoseća konstrukcija (školjka). To je svakako pomoglo da se izdvoji od konkurencije, ali je takođe označilo da su njeni proizvodi skuplji nego rivali i veoma komplikovani i skupi za održavanje i popravke.

Do kasnih pedesetih godina je došlo do nesporazuma u kom bi pravcu budućnost Lancije trebalo da ide. Glavni ljudi su želeli da predstave osveženu verziju modela Appia, ali glavni inženjer Antonio Fesia se protivio. On je želeo pogon na prednje točkove, koji je bio nečuven za veće porodične automobile u tom periodu, a takođe je smatrao da Appia pruža i zastareli dizajn, onaj koji pokazuje svoje godine. Kada je Fesia obećao da bi njegov novitet mogao da označi povratak Lancije u profesionalni auto-moto sport, dobio je dozvolu za ispunjenje želje i Lancia je odlučila da krene sa radom na potpuno novom automobilu.

Fesia je krajem 1959. godine počeo sa razvojem noviteta, a prvi automobil pod njegovom komandom je bio Flavia. Predstavljena 1961. godine, Flavia je pružala pogon na prednje točkove, atraktivan dizajn, aluminijumski 1,5-litarski motor i disk kočnice, čime je bila jedan od najmodernijih automobila u Evropi.

Dostupna kao limuzina, kupe i kabrio, Flavia se nikada nije prodavala u velikim brojevima i njen godišnji prodajni tiraž se uglavnom kretao na cifri do deset hiljada vozila. Međutim, pažnja publike je bila jaka i toliko pozitivna da je Fesia odlučio da sa identičnom strategijom razvije i zamenu za Appiju, za koju je odlučena da će se zvati Fulvia. Na papiru Fulvia i Flavia su delovali gotovo identično, ali ih je obeležavala jedna velika razlika.

Naime, Flavia je koristila bokser motore dok je Fulvia trebalo da bude jedan od retkih automobila na tržištu sa V4 motorima. Sa disk kočnicama i modernim ogibljenjem, Lancia je sa pravom očekivala da bi Fulvia trebalo da postane najprodavniji model kompanije u istoriji.

Lancia za dizajn nije želela da traži pomoć i on je u velikoj meri bio urađen od strane domaćeg dizajnera Pjera Kastagnera. Sam stil svakako nije bio privlačan kao kod rivala Alfe Romea, ali je Fulvia po mnogima bila atraktivnija jer nije eksperimentisala sa dizajnom i uglavnom je pružala čiste linije.

Fulvia je zvanično predstavljena na Salonu automobila u Ženevi 1963. godine, dok je prodaja počela sredinom iste godine. Kupac je u samom početku mogao da dobije samo limuzinu pod oznakom Berlina, a iako je bio dugačak samo 4.110 milimetara, zahvaljujući svom kockastom dizajnu, on je mogao da komotno smesti pet odraslih osoba.

Dok ovaj sedan nije privukao veliku pažnju u samom početku, veruje se da je on služio kao dizajnerska inspiracija za veoma uspešni Fiat 124, koji je u svoje vreme bio jedan od najpoženijih automobila u klasi. Kupac je mogao da dobije samo 1,1-litarski benzinac sa 58 konjskih snaga, ali već sledeće godine je predstavljena i verzija sa 71 „grlom“.

Dok je predstavljanje limuzine bio veliki događaj, publika je znala da uskoro može da očekuje i atraktivniji kupe. Fesia je počeo rad na njemu 1963. godine, a ideja je zahtevala da deli što je više delova moguće sa limuzinom da bi se uštedelo na troškovima. Nasuprot verovanju da će dizajn uraditi neka samostalna kuća, Lancia je i ovaj put odlučila da posao poveri domaćem dizajneru Kastagneri.

Kupe je pružao skraćeno međuosovinsko rastojanje za 150 mm i debitovao je 1965. godine sa 1,2-litarskim benzincem sa 80 konjskih snaga. Iste godine na tržište stiže i Fulvia Sport. Ovaj kupe sa dvoje sedišta je razvio Zagato sa ciljem da se proizvede luksuznija i skuplja verzija kupea i on svakako nije razočarao. Predstavljen na Salonu automobila u Torinu 1965. godine, kupac je mogao da bira samo spomenuti 1,2-litarski benzinac, a prve godine je samo 202 primerka pronašlo kupce. Veliki razlog za tako nešto je išao zbog visoke cene, ali i aluminijumska školjka i nedostatak zadnjih sedišta su limitirali broj kupaca.

Berlina će da opstane u proizvodnji do kraja 1972. godine, a najveća promena će je stigla 1969. godine kada su debitovala ovalna zadnja svetla i novi 1,3-litarski motor sa 87 „grla“. Za našu priču su mnogo bitniji spomenuti kupe i Zagato, koji su predvodili napad Lancije u reliju. Ovaj šampionat je počeo da dobija na popularnosti početkom šezdesetih godina i pokazao se dosta jeftinijim za takmičenje nego Formula 1.

Lanciji je još jedna situacija išla u korist, a to je tim HF Squadra Corse. Ovaj privatan tim je predvodio Ćesare Fiorio i koristio je samo Lancije uz minimalnu finansijsku pomoć kompanije. Lancia postaje vlasnik tima 1965. godine, a Fiorio generalni menadžer. Tim je imao debi na reliju Italije, na kojem je završio na odličnoj osmoj poziciji, a da bi homologovali reli verziju, Lancia je predstavila posebnu konfiguraciju kupea nazvanu HF.

On je pružao novi 1,3-litarski motor sa 101 konjskom snagom i mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od 160 km/h. Tokom 1969. godine je stigla i moćnija verzija HF sa 1,6-litarskim motorom sa 115 „grla“, a godinu dana kasnije i Rallye HF sa impresivnih 132 „konja“. Ova verzija je opstati upamćena kao najmoćnija Fulvia i bila je u stanju da dostigne maksimalnu brzinu od 200 km/h. Sa tako moćnim motorom, Fulvia je pobedila rivale na italijanskom reli šampionatu svake godine, u periodu od 1965. do 1973. godine, s izuzetkom 1970. godine kada je slavio novi Fiat 124 Sport Spider.

Fulvia je stekla svoju najveću slavu u sezoni voženoj 1972. godine u šampionatu nazvanom International Championship for Manufacturers (IMC), prethodniku današnjeg Svetskog Reli Šampionata (WRC). On se vozio samo u periodu od 1970. do 1972. godine, a Lancija se nije mogla pohvaliti rezultatima u prve dve sezone.

Međutim, u sezoni voženoj 1972. godine, tim je i matematički obezbedio titulu već posle sedmog od ukupno devet voženih relija. Sandro Munari je pobedio već na prvom reliju u sezoni u Monte Karlu, a pobede su dodali i Simo Lampinen i Amilkare Balestrieri.

Fulvia u svojoj debi sezoni u WRC-u nije uspela da osvoji poen, ali je do tada Lancia vredno radila na novom modelu Delti, koji će da dominira u WRC šampionatu tokom sedamdesetih godina. Za kraj jednog legendarnog modela, Munari je osvojio evropski reli šampionat 1972. godine.

Ali reli nije bio jedini auto-sport u kome se Fulvia takmičila. Zagato je spremio 27 Sport primeraka kupea za takmičenje u trkama izdržljivosti 1968. godine, a njihova snaga je iznosila 155 „grla“. Kompanija se oprobala na nekoliko velikih takmičenja kao što su 12 sati Sebringa i 24 sati Daytone, gde je jedna od Fulvia uspela da pobedi u svojoj klasi, na trci voženoj 1969. godine i da završi na odličnom jedanaestom mestu u generalnom plasmanu. Specijalno spremljen kabriolet se oprobao i na legendarnoj italijanskoj trci Targa Florio 1969. godine, koju je završio na devetoj poziciji.

Kada je reč o serijskim modelima, kupe je nastavio sa proizvodnjom do 1976. godine, a u tom periodu je proizvedeno nekoliko specijalnih verzija. Među najpoznatijim je Montecarlo u čast pobede na istoimenom reliju. Tokom poslednje dve godine proizvodnje, kupac je mogao da dobije i Safari koji je bio urađen za terensku vožnju.

Zagato je nastavio da proizvodi Sport do 1972. godine, a najveća promena je stigla dve godine ranije kada je aluminijumska školjka zamenjena čeličnom, a ubačena su i zadnja sedišta. I pored toga, u sedam godina proizvodnje je prodato samo 7.102 Zagata dok je kupe svakako bio popularniji sa ukupnom prodajom od preko 140 hiljada vozila. Zamena za Fulviju je bila Beta, automobil koji je javnosti ostao poznat po skandalima sa korozijom.

Lancia se do sredine šezdesetih godina ponovo našla u finansijskoj krizi, a zvanično je prodata Fiatu 1969. godine. Od tada kreće postepeni pad, u velikoj meri zahvaljujući i deobi delova sa Fiatom, s kojim je Lancia izgubila na ekskluzivnosti. Lancia je u vreme pisanja ove priče dostupna samo na domaćem tržištu i pruža samo jedan model u ponudi (Ypsilon), a priče kažu da firma sprema nekoliko noviteta, što se kasnije i odigralo. Bez obzira šta se desilo, Fulvia će nas uvek podsetiti na periode kada je Lancia pružala lepe, atraktivne i poželjne automobile koji su se mogli pohvaliti i visokim kvalitetom.

Ako ništa drugo, Fulvia svakako zaslužuje svoje mesto u istoriji.

Zoran Tomasović

(1235)