Zanimljivost dana: Porscheova muka sa imenima

Priča kako je model Porsche 911 dobio ime nam je svima poznata. Legendarni sportista je originalno nazvan 901, a istorijske knjige kažu da je Peugeot pripretio tužbom, pošto je navodno zaštitio naziv imena sa tri brojke i nulom u sredini. Nemački proizvođač vozila je tako (opet navodno) bio primoran da promeni ime u 911 i pod tim nazivom se prodaje do današnjeg dana.

Voleli bismo da vam možemo reći da je priča istinita, ali zapravo nije. Peugeot zaista jeste koristio imena sa tri cifre i nulom u sredini, ali nikako nije mogao da ga zaštiti ili još gore – da natera nekoga drugog da ga ne koristi. Porsche nije želeo svađu i dobrovoljno je odlučio da 901 postane 911, ali će nastaviti da koristi istu strategiju kao Peugeot na mnogobrojnim trkačkim modelima (804, 904, 906, 907, 908 i 909).

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na još jednu muku nemačkog giganta sa imenima. Ovaj put je reč o prvom Porscheu u serijskoj proizvodnji i to o modelu 356 za koji je odlučeno da će se zvati Continental. Problem je ležao u tome da je Fordov premijum brend Lincoln već imao model Continental i ovaj put je zaista tužio Porsche. Ovo je priča o izuzetko retkom Porscheu 356 Continental za američko tržište…

Istorija ovog automobila je dosta zanimljiva i vuče poreklo još iz kasnih tridesetih godina prošlog veka kada je Porsche još uvek bio samostalna firma i radio je za svakoga ko je bio voljan da plati. Jedan od prvih modela brenda se zvao Type 64 i napravljena su tri prototipa za trku od Berlina do Rima, koja će kasnije biti otkazana zbog Drugog svetskog rata.

Upravo je rat stopirao bilo kakav dalji razvoj i Ferdinand Porše će biti primoran da proizvodi vojnu opremu. Posle rata je završio u francuskom zatvoru zbog saradnje sa nacistima, ali je njegov sin Feri odličio da vrati kompaniju iz pepela i ispuni nekadašnji san o proizvodnji serijskog automobila.

Pošto finansijske sposobnosti firme svakako nisu bile sjajne, a kupovna moć u razrušenoj Evropi još manja, novitet je morao da deli što je moguće više delova sa Volkswagenom Bubom. To se odnosi na šasiju i kompletnu mehaniku, a prvi prototip će kompletirati firma Karosserie Reutter.

Kompaniji će biti potrebno više od dve godine da napravi 50 jedinica i to uglavnom za amaterske trkače u Nemačkoj i Austriji. Automobil će biti predstavljen Volkswagenovim izložbeno-prodajnim salonima tek 1950. godine i oni će prvog dana da naruče 37 jedinica – baš onoliko koliko je Porscheu bilo potrebno da povrati uloženi novac. Izbor imena je pao na 356 po kodnoj oznaci tokom razvoja.

Još jedan bitan detalj se desio u istoriji Porschea 1950. godine, a to je Salon automobila u Parizu gde je Feri upoznao čoveka po imenu Maks Hofman. Ovaj je rođen u Austriji i imao je veoma uspešan posao kupovine i preprodaje automobila sve do dolaska nacista na vlast.

Zatim se preselio u Francusku, a posle početka rata i u Sjedinjene Američke Države. U startu je imao firmu u Njujorku za prodaju nakita, a kada je rat završen 1945. godine, Hofman je napravio imperiju uvozom i prodajom inostanih automobila.

Inostrani četvorotočkaši u spomenuto vreme nisu bili česti na američkim putevima, ali je sve veći broj vojnika povratnika iz Evrope želeo baš takve modele. Hofmanova firma će da bude zvanični uvoznik Volkswagena, BMW-a, Mercedesa, Alfe Romeo i mnogih drugih brendova za koje Jenkiji nikada ranije nisu ni čuli.

Hofman i Feri su brzo izgradili prijateljstvo, posebno zato što je mlađi Porše smatrao da je američko tržište veoma bitno za opstanak njegove firme. Prvi 356 je stigao „preko bare“ 1951. godine, a od sedamnaest prodatih jedinica tokom prve dve godine proizvodnje, Hofman će biti zaslužan za sve osim dva primerka.

Dok je naturalizovani Amerikanac generalno imao dosta pohvala na račun 356-ice, postojao je jedan detalj koji mu se nikako nije dopadao. Naime, smatrao je da Jenkiji ne vole modele sa brojevima u imenu, pa je uspeo da ubedi Ferija da „prekrsti“ svoje čedo. Model 356 je tako postao Continental sa ciljem da podseti kupce na njegovo evropsko poreklo.

Međutim, u celoj žurbi s takvom promenom, niko se nije dosetio da proveri da li Ford ima zamerki na tako nešto. Njegov premijum brend Lincoln je ipak koristio ime Continental još od kasnih tridesetih godina i svakako nije imao u planu da dopusti „krađu“.

Ford je pokrenuo tužbu protiv Porschea i Hofmana i uspeo da pobedi na sudu. Do tog momenta je već bilo kompletirano oko 200 jedinica s novim imenom i većina ne samo što je bila isporučeni salonima, već i kupcima. Drugi primerci još uvek u fabrikama su takođe imali probušene rupe na limariji gde bi značka „Continental“ trebalo da bude ugrađena, a kasnije su preimenovani u „European“.

Veruje se da je do današnjeg dana preživelo tek desetak Continentala i kada se pojave u prodaji, zahtevaju od kupaca poveće sume novca. Porsche je do tada već radio na novoj generaciji pod imenom 356A koja se razlikovala od ranijeg 356 „pre-A“ po mnogobrojnim dizajnerskim i mehaničkim detaljima.

Sam 356 će opstati sve do 1965. godine i zameniće ga čuveni kupe 911, a takođe će osigurati finansijsku stabilnost brendu i dozvoliti mu da obezbedi svetlu budućnost. Mnogi istoričari će se složiti da je „nesporazum“ sa Fordom zapravo samo proslavio model 356, pošto su priču o tužbi preneli svi američki mediji i odjednom, ime Porschea se našlo na naslovnim stranicama svih novina.

Zvuči kao neka teorija zavere, zar ne, ali stara izreka kaže da je granica između ludaka i genija veoma mala…

Zoran Tomasović

(659)