Zanimljivost dana: Šta je moglo biti – Ford Escort RS1700T

Kada bismo pravili listu najvećih Fordovih legendi u istoriji, verovatno bismo se složili da bi na njoj bili četvorotočkaši kao što su Model T, Mustang, Serija F i slični, ali zapravo Escort je bio taj koji često zaboravljamo. Istina, Ford je donekle „ukaljao“ njegov mit sa isporukama prosečne zadnje dve generacije (s izuzetkom fantastičnog Coswortha), ali je opet imao karijeru dugačku 55 godina, i u tom periodu je pronašao preko dvadeset miliona kupaca širom sveta.

Escort je bio prvi Fordov globalni automobil i dan-danas ga možemo videti u izložbeno-prodajnim salonima u Kini. Takođe je redovno predstavljao Ford u profesionalnom auto-moto sportu, i to pretežno u Svetskom reli šampionatu (WRC) gde je ostvario 31 pobedu pre nego što ga je zamenio moderniji Focus.

U današnjem danu i izdanju naše rubrike zanimljivost, obratićemo pažnju na jedan veoma specijalni Escort koji, nažalost, nikada nije ugledao svetlost dana. Zvao se RS1700T i mogao je da bude jedan od najboljih „specijalaca za homologaciju“ ikada viđenih od strane američkog proizvođača vozila.

Ford se zvanično povukao iz WRC-a 1979. godine, nakon što je druga generacija Escorta otišla u penziju posle osvojene titule, a zamenio ga je model sa pogonom na prednje točkove. Međutim, iza zatvorenih vrata je razvijan naslednik, posebno kada je Svetska automobilska federacija FIA najavila nova pravila, gde je bilo potrebno napraviti samo 200 jedinica da bi se automobil homologovao za takmičenje. To se posebno odnosi na čuvenu Grupu B i Ford je najavio povratak u takmičenje u maju 1981. godine, zajedno sa svojim najnovijim oružjem – Escortom RS1700T.

Ovaj automobil je bio zasnovan na trećoj generaciji Fordovog tada najpopularnijeg modela, ali se svaka sličnost završavala unutar školjke. Fordov masovno proizvedeni model se mogao dobiti sa serijom benzinskih i dizel motora relativno skromne snage, ali RS1700T se pružao čak 350 „konja“ i pogon na zadnje točkove.

Ono što je svakog Fordovca još više oduševilo od samog povratka u profesionalni auto-moto sport, jeste informacija da je 200 takvih jedinica trebalo biti viđeno i na ulicama. U razvoju ovog modela kompanija je koristila veliki broj dobavljača i krajnji proizvod je bio pravi „Frankenštajn“. Primera radi, potpuno novu šasiju je razvila firma Bilstein, za kočnice se postarao AP Racing, a određeni delovi školjke izrađeni od laganih materijala su stigli iz Velike Britanije. To se odnosi na branike, haubu, krila i mali spojler, a koji su razvijeni od plastike ojačane staklenim vlaknima.

Ford je eksperimentisao s dva motora. Jedan od njih je bio atmosferski radne zapremine 2,3 litre dok je Cosworth tjunirao turbobenzinca zapremine 1,7 litara. Kada znamo da je reč o osamdesetim godinama prošlog veka, i da je turbo tehnologija eksplodirala u ovom periodu, jasno je da je ovaj drugi izašao kao pobednik. Serijski model je trebalo da razvija oko 200 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.

Premijera je zakazana za novembar 1982. godine, da bi zatim bila odložena za april naredne godine. Proizvodnja je trebalo da startuje iste godine u Nemačkoj, da bi zatim novi šef Fordovog trkačkog odeljenja na evropskom tlu, Stjuart Tarner iznenada otkazao celokupni projekat. Pa šta se onda desilo da tako ambiciozni plan bude ugašen praktično preko noći?

Desio se naravno Audi Quattro. Njegov revolucionarni pogon na sva četiri točka se pokazao superiornim do te mere da je svaki drugi automobil delovao pomalo smešno pored njega. Tarner je smatrao da RS1700T sa svojim pogonom na zadnje točkove ne bi imao nikakve šanse da pobeđuje u Grupi B i naložen je razoj potpuno novog automobila s centralno postavljenim motorom i pogonom na sva četiri točka. Tu poziciju će kasnije da popuni model RS200 i kao što znamo, ostavio je relativno zapaženiji trag.

Ford je napravio osamnaest jedinica RS1700T, od čega su četiri bila legalna za uličnu upotrebu. Neki su detaljno testirani na stazama u Južnoj Africi gde zakoni po pitanju emisije izduvnih gasova nisu toliko oštri. Većina je zatim uništena, a pretpostavlja se da je preživelo samo tri primerka. Jedan se pojavio na čuvenom Festivalu brzine u Velikoj Britaniji sredinom prošle godine.

Teško je kriviti Ford za ovakvu odluku pošto RS1700T sigurno ne bi imao šanse protiv konkurencije iz Audija, Lancije, Peugeota i ostalih giganata s pogonom na sva četiri točka, ali svakako ostaje žal što nikada nismo dočekali da vidimo jednog posebnog specijalca za homologaciju.

Zamislite na ulicama turbobenzinca tjuniranog od strane Coswortha, i to s pogonom na zadnje točkove i s masom od svega 900 kilograma. Model RS1700T je mogao da bude onaj posebni Escort o kom bismo masno maštali svi mi kojima „plava (fordovska) krv teče kroz vene“ zajedno s nekim drugim legendarnim imenima kao što su Mexico, RS200, RS Turbo, Cosworth…

Zoran Tomasović

(509)