1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Američki brzinski rekorder konfuznog imena
Zanimljivost dana: Američki brzinski rekorder konfuznog imena

Zanimljivost dana: Američki brzinski rekorder konfuznog imena

1.08K
2
Podelite sa prijateljima:

Nekadašnja američka prva dama Elenor Ruzvelt je jednom prilikom izjavila da je „Amerika u znaku brzine – vrele, gadne, zajebane brzine“, a takav izraz je nastao tokom tridesetih godina prošlog veka s opravdanim razlozima. Plaže grada Dejtona Bič, unutar američke savezne države Floride, su prvovremeno služile za obaranje velikih brzinskih postignuća, da bi u ovom periodu lokacija promenjena na mesto nazvano Bonevil u saveznoj državi Juti. Na ovoj lokaciji se nalazilo isušeno jezero, pa je velika količina soli na zemlji hladila pneumatike i omogućavala vozačima da dostižu velike brzine.

Jedan od takvih sportista je bio čovek po imenu Ab Dženkins. Rođen je 1883. godine i stigao je u Jutu tokom tridesetih godina baš da se bavi profesionalnim auto-moto sportom. Nisu ga toliko interesovale maksimalne brzine koliko je voleo trke izdržljivosti, pa nije bila retkost da provede i po 30 sati za volanom, sa izuzetkom nekoliko kratkih pauza za sipanje goriva i korišćenje toaleta.

Tokom 1935. godine je kontaktirao čuvenog proizvođača premijum vozila Duesenberg i kupio šasiju njegovog vozila Model J. O ovom automobilu smo pisali dosta puta i u navedenom periodu Model J je bio jedan od najmoćnijih četvorotočkaša na svetu sa 400 „konja“ ispod haube i dostizao je maksimalnu brzinu od 240 km/h.

Dženkins je zatim skratio šasiju i pozvao Avgusta Duzenberga da tjunira firmin motor sa osam cilindara u linijskoj konfiguraciji. Razvijao je identičnih 400 konjskih snaga iz radne zapremine 420 kubnih inča (7,0 litara), ali je oslobađao snagu na nižim obrtajima da bi se sačuvala dugotrajnost agregata.

Ono što Dženkins nije želeo je Duesenbergov kockast stil, pa je kontaktirao nekoliko samostalnih firmi i zatražio da mu razviju onaj u aerodinamičnom stilu. Automobil je dobio ime Duesenberg Special. Za finansiranje su se pobrinule mnogobrojne naftne kompanije koje su uvidele potencijalni uspeh kao odličan reklamni potencijal.

Dženkins se pojavio na Bonevilu u oktobru 1935. godine i tokom prvog dana je vozio sat vremena pri prosečnoj brzini od 247,79 km/h. Ta brojka je bila svetski rekord, da bi zatim proveo 24 sata iza obruča upravljača pri brzini od 218,18 km/h.

Taj svetski rekord će biti na snazi sve do 1961. godine. Ove cifre su svakako bile impresivne za svoje vreme, ali se Dženkins nije zadovoljavao time. Period tridesetih godina je doneo veliko unapređenje na račun avionske industrije, pa je kontaktirao firmu Curtiss i kupio motor Conqueror koji se ugrađivao baš u avione.

I ovaj put je pozvan Avgust Duzenberg da usavrši krajni proizvod, pa se ispod haube krio motor radne zapremine od čak 1.570 kubnih inča ili 26,0 litara. Ovaj motor sa dvanaest cilindara je razvijao 750 konjskih snaga, ali je naravno toliko dodao na masi da je Avgust morao da napravi velike modifikacije na račun šasije i sistema vešanja.

Vozilo je preimenovano u Mormon Meteor i pojavilo se na stazi tokom 1936. godine. Počeo je da obara rekorde kada je prešao 500 kilometara pri prosečnoj brzini od 264,69 km/h, zatim je vožen 24 sata pri prosečno brzini od 247,55 km/h, a onda i 48 sati pri 239,21 km/h. Sve navedene brojke su u svoje vreme važile za svetske rekorde, od čega neki neće biti oboreni sve do devedesetih godina.

Dženkins se povukao iz profesionalnog auto-moto sporta 1938. godine i odlučio da se bavi politikom. Iz Meteora je izbačen avionski motor i vraćen onaj Duesenbergov, a Dženkins ga je svakodnevno vozio sve do 1943. godine. Tada je parkiran u hangar sa samo 32 hiljade kilometara na satu i tu će provesti sve do 2004. godine.

Nakon toga je prodat na aukciji, restauriran i danas je čest gost na skupovima klasike. Abov sin Marv će kasnije sa Avgustom da napravi specijalni Mormon Meteor III s Curtisovim avionskim motorom, koji će biti vožen dvanaest sati pri brzini od 275 km/h. On se vodi kao poseban automobil i nije povezan sa originalnom modelom Duesenberg Special / Marmon Meteor.

Moramo da spomenemo i jednu zanimljivost oko heroja ove priče kada je preminuo 1956. godine. Nalazio se u američkoj saveznoj državi Viskonsin sa čelnicima kompanije Pontiac, gde je trebalo da vozi „pace car“ za trku na stazi Road America.

Iznenada je preminuo od srčanog udara, a u njegovu čast Pontiac je naredne godine predstavio model po stazi gde je Dženkins ostvario najveće uspehe – Bonneville. I tako je rođena još jedna od velikih ikona američke automobilske industrije…

Zoran Tomasović

(1080)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

2 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Horhe

Fascinantna je ta automobilska istorija u SAD tridesetih godina….

s mile

Zoran se baš trudi da nam prikaže pojedince za koje malo ko zna, a puno su se trudili i ispunjavali svoje snove.