Zanimljivost dana: Kako je General Motors uništio Chrysler Airflow
Čuvena izreka u svetu biznisa kaže otprilike ovako: “Da bi uspeo, nije potrebno samo da mi ide sve od ruke već i da konkurenciji ne ide na isti način“. Početkom dvadesetog veka, kada je automobilska industrija eksplodirala, u Sjedinjenim Američkim Državama je poslovalo preko 150 proizvođača.
Sa izuzetkom Forda, nijedan od njih nije postizao zapaženije prodajne rezultate, ali se do kasnih dvadesetih godina prošlog veka izdvojio i General Motors (GM) sa visokim brojem divizija kao što su Chevrolet, Oakland/Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac.
U narednoj deceniji je nastao i treći deo čuvenog “Big 3“ kada je osnovana Chrysler korporacija. Osnivač ove firme, Volter Krajsler, je dugo godina radio za Buick pa je samim tim znao kako da ga pobedi. Njegova imperija se brzo širila pa su, pored Chryslera osnovani i brendovi Plymouth i DeSoto i pripojen je Dodge.
Postalo je jasno da GM i Ford odjednom imaju veliku konkurenciju. Početkom tridesetih godina, Chrysler je počeo rad na svom novom tehnološkom čudu. Za razliku od većine rivala kockastog dizajna, model Airflow je posedovao aerodinamične linije i maksimalnu brzinu od čak 155 km/h, što je u navedenom periodu bilo nečuveno za neki masovno proizvedeni automobil.
Airflow je doneo još inovacija, kao što je samonoseća karoserija (čime je bio za oko 100 kilograma lakši od konkurencije) i izuzetno visok nivo udobnosti bez obzira na brzinu. Sa takvim karakteristikama, ovaj automobil je delovao daleko modernije nego bilo koji drugi modela iz GM-a i Forda.
Tada na scenu stupa General Motor i odlučuje da uništi kredibilitet Airflowa preko medija. U raznim magazinima i novinama su se pojavile priče da je Airflow zapravo bio GM-ov automobil koga je Chrysler kopirao. Priča nije bila crno-bela i GM zaista jeste radio na sličnom prototipu početkom tridesetih godina, ali za njega Chrysler nije znao sve do 1933. godine ili svega godinu dana pre nego što se Airflow pojavio u prodaji.
Još jedan bitan detalj je bio onaj koji ukazuje da GM-ov model Albanita nikada nije ni razmatran za serijsku proizvodnju već samo za testove modernog ogibljenja. Najveći američki proizvođač je takođe kritikovao rivala u medijima navodeći kako je Airflow niskog kvaliteta i još lošijih rezultata na temu bezbednosti.
Iako su Chryslerovi testovi pokazali suprotno, posebno po pitanju bezbednosti (štaviše, Airflow je dobio najviše ocene u testovima sudara), teško je bilo ubediti javnost u suprotno od onoga šta GM tvrdi. U spomenuto vreme, sudske tužbe za lažno reklamiranje još uvek nisu ni postojale pa samim tim relativno mlada firma kao što je Chrysler korporacija (koja je u to vreme postojala svega desetak godina) nije imala nikakve šanse.
To ne znači da ni Chrysler nije napravio određene greške. Pre svega, Airflow je bio za 25% skuplji u poređenju sa prethodnikom, a dizajn se pokazao previše dramatičnim za prosečnog kupca. To je igralo veliku ulogu da u prvoj godini tek oko 25.000 jedinica pronađe kupce, što je bilo za 60% manje nego godinu dana ranije. Proizvodnja je okončana posle samo tri godine, a neuspeh sa Airflowom je dugo vremena služio Chrysleru kao “izgovor“ za sigurne, odnosno ziheraške poteze.
Zoran Tomasović
(362)
