Zanimljivost dana: Tužna sudbina Mercedesovog „crvenog praseta“

Svet voli autsajdere. Naravno, voli i šampione, ali nekako autsajder je taj kojeg svi saželjavaju i nadaju se da može da nadmudri i pobedi daleko ambicioznijeg, sposobnijeg rivala. U svetu profesionalnog auto-moto sporta su postojali mnogobrojni takvi četvorotočkaši koji su privlačili pažnju samom svojom pojavom. Ne, oni nisu bili najbrži, ali su bili toliko posebni da ih je bilo nemoguće ne primetiti.

Mercedesov „Rote Sau“ ili prevedeno „Crveno prase“ je bio baš takav model, onaj kom ćemo posvetiti pažnju u ovom izdanju zanimljivosti dana.

Nasuprot današnjim vremenima kada nije retkost da vidimo limuzine, terence i pikap kamionete kako se trkaju, u periodu šezdesetih godina prošlog veka, izbor bi uglavnom padao na kupe s motorom postavljenim napred ili kasnije centralno postavljenim agregatom.

Mercedes je šokirao javnost 1968. godine kada je debitovao s modelom 300 SEL 6.3. Bio je to prvi automobil na svetu koji je spojio karakteristike sportskih automobila u porodičnoj limuzini. Upravo su inženjeri tadašnjeg AMG-a pronašli jedan od slupanih 300 SEL-a i od njega odlučili da naprave trkačku mašinu.

AMG će naravno kasnije steći ime saradnjom sa Mercedesom i postati njegova divizija, ali krajem šezdesetih godina prošlog veka je još uvek bio samostalna firma. Tjuner je napravio Crveno prase baš u periodu kada je nemačka kompanija još uvek imala dobrovoljnu zabranu u profesionalnom auto-moto sportu nakon incidenta na LeMansu 1955. godine .

Međutim, zavisno kojim izvorima verujete, i Mercedesovi inženjeri su učestvovali u razvoju „ispod stola“ tako što su finansirali celokupni projekat i dozvolili AMG-u da koristi jednu od njegovih fabrika pored Štutgarta. Cilj je bio steći dovoljno veliko ime na trkačkim stazama čime bi drumski 300 SEL privlačio više kupaca.

On je razvijao 250 konjskih snaga iz V8 motora zapremine 6,3 litre, ali su AMG-ovi inženjeri podigli zapreminu na 6,8 litara i snagu na čak 420 „grla“. Iako je bio težak ne baš skromnih 1.587 kg, automobil je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 4,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od 265 km/h.

U početku je koristio automatski menjač, ali je kasnije ugrađen manuelni sa pet stepena prenosa. Malo je reći da je Crveno prase bio omiljeni četvorotočkaš od strane publike kada se pojavio na belgijskoj stazi Spa za trku 1969. godine. Nikada ranije nije viđen takav trkački automobil, posebno na trkama izdržljivosti koje su trajale čak 24 sata. Iako nije pobedio, brzo se našao u svim sportskim medijima i podigao popularnost i 300 SEL-a i AMG-a.

Neki izvori kažu da je proizvedeno tri primerka, a oni drugi da je tjuner zapravio napravio pet jedinica. Oni su se takmičili kroz naredne tri sezone i ostvarili najveći uspeh 1971. godine kada je jedno Crveno prase završilo na prvoj poziciji u svojoj klasi na trci Spa 24.

Takođe je završio na ukupnom drugom mestu sa tri kruga zaostatka za pobedničkim Fordom Caprijem RS-om. Jedan od vozača Hans Hajer će kasnije reći da je 300 SEL mogao da parira malenom kupeu po brzini, ali zbog značajno veće mase morao je češće u pit stop po nove kočnice.

Voleli bismo da vam ispričamo dužu istoriju, ali nažalost ovaj period je jako slabo dokumentovan, pa ni sam Mercedes nije siguran u sve tehničke detalje. Svetska automobilska federacija je predstavila potpuno nova pravila za sezonu iz 1972. godine, a koja je donela zabranu za Crveno prase, a AMG je prodao svih tri ili pet primeraka francuskoj firmi Matra.

Pored proizvodnje automobila, Matra je imala velike vojne ugovore po pitanju proizvodnje oružja i iskoristila je ove specijalne Mercedese za testiranje točkova za avione. Tome u prilog idu i neke priložene fotografije, posle čega im se gubi trag, a eksperti smatraju da ih je francuski gigant jednostavno poslao pod presu kada je završio svoje istraživanje.

Mercedes se vratio u profesionalni auto-moto sport tokom osamdesetih godina i tada se ponovo rodilo interesovanje da se Crveno prase pronađe kao bitan deo istorije nemačkog giganta. Ali i pored svih pretraga nikakve informacije nisu pronađene, pa je napravljena identična kopija radi marketinga.

Kao što smo spomenuli, istorija je puna autsajdera kojima se svet divi i Rote Sau je svakako jedan jedan od njih. Profesionalni vozač Diter Glemser, koji je sa Caprijem pobedio na nadmetanju Spa 24 koje je održano tokom 1971. godine, će kasnije reći da njegov uspeh niko nije upamtio i da svi još uvek misle kako je crveni Mercedes zapravo slavio.

A takav ugled, čini nam se, je mnogo bitniji nego ko je prvi prošao kroz cilj…

Zoran Tomasović

(3287)